Полицијски гласник

БР0.1 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 405

радника при замисли ијш извођењу злочинства. Свуда је жена, па и у злочинству: или је творац идеје, или је саучесник, или буди какав помоћник каквога злочинства, већег или мањег. Ван сваког је спора, да је за криминалистику од врло велике практичне вредности да се сазна и докучи: у колико, у неком злочинству, што га је човек извршио има и женинога садејства; у колико је жена духовни творац глочинства илп номоћник злочинцу. Искусном криминалисти и психологу не могу пзмаћи из вида те разлике, које су карактеристичне. Једно злочино дело, коме је духовни творац или помоћник жена има знакова, који га двоје и различе од деликта у коме се не опажа или не постоји сарадња жене. Исто се тако доста видно примећује и разлика у исказима мушких и женских сведока, који стоје пред иследником. Поред раније поменутих особина из којих на сваком кораку избија видна разлика између полова, има још једна која нарочито жену карактерише и има пресудна утицаја на њен душевни и морални живот. Сексуални односи код жена су од куд и камо пресуднијега утицаја коджене, него код човека. Ови односи захватају целокупно женино биће и од пресудне су важности за њен живот и морално поведење. Има пуно врло значајних сексуалних момената, који јако утичу на жену, на њено схватање и расуђивање, на њен живот и рад, на њено осећање и кретање, а међутим човек за њих у опште и не зна. Нису то само Физиолошке појаве које имају непосредна утицаја на организам; нису то менструација, трудноћа, порођај, дојење и климатеријум; овде се нарочито морају узети у расматрање и психични моменти, који происходе из женине природе, а који веома јако упливишу на карактер и нарав, укратко на цео живот женин. Но нашим назорима и схватању, које је од вајкада и у свима народима непромењено, жена не сме и не може никад отворено некога да воли или мрзи, као што то може и сме човек. Код жене се ти осећаји испољавају, али они иду потајним, невидним, скривеним, често заобилазним путевима, док човек ту врсту својих осећаја може иснољити без бојазни и зд кога. Сад ваља претпоставити да се та особина женина тако испољава и ноказује на тај скривени начин кроз читаве хиљаде година, онда она избија као нарочиги знак женииа специФична карактера, који је и за криминалистику од специјалне вредности. Све, горе поменуте чисто Физиолошке одлике женине имаЈу неиосредна утицаја на психични живот њен. Узмимо менструацију. То је појава о којој човек у опште појма нема и која нема код човека ничега сличнога ни приближно сличнога; код жене она чини читаву епоху у њеном душевном животу. Процес менструације је врло добро познат. У нашим климатским односима и приликама она почиње између тринаесте и петнаесте године, а завршује се између четрдесетпете и педесете. У нормалним приликама она се јавља у 27—28 дана једанпут и траје три до нет дана, а после ње је сексуални на-

гон јачи, него иначе. Узгред још важно је нагласити да је жена за време трајања тога процеса душевно другачијанего иначе што је, пре и после менструације. Народно мишљење утврђује да за време трајања поменутога процеса има знакова који сам процес карактеришу : чудаи изглед, ванредан сјај очију, задах из уста, протезање. умор у ногама, малаксалост — све су то знаци који стално прате менструацију. Још 081апс1ег је изнео да „никада није једна девојка нежнија и мирнија, никада душевнија и сањалачки расположенија, а у исто време и чудно надражљивија, него што је у почетку година њенога сазревања, док још није отпочео процес менструације да се јавља." У том добу је вазда најмања опасност за једну девојку да учини злочинство или преступ; али је у том добу за њу највећа опасност, да не постане жртва каквога преступника, или да услед заноса у коме се находи, а иодстакнута другим, не учини што рђаво. Ту се, услед мешавине пробуђених осећаја и чулности, чежње и оањалаштва, јавља тежња за необичним доживљајима, за нечим необичним и романтичним. Сваки од нао знао би да прича ма какав случај у коме игра улогу каква девојка, за коју се знало да је заиста била и врло мирна и врло добра и врло честита. „Непојмљиво!" рекло се толико пута. Напротив, врло појмљиво. Кад се само промотри Факат да је какав иначе непојмљив корак учинила девојка у добу пред саму менструацију, онда се и са психолошке тачке врло лепо може да објасни све оно нгго она у то доба предузима и чини. (наотаииће св) IV!. Павлови-ћ. т ■ м ■ И ОИЕТ КРИВИЧНИ ЗАКОНИК Кад смо још 8. маја 1902. године, у чланку »Прештампавање закопа," ирви пут пзнели како је немарљиво вршеио сређивање издања кривичнога законика од 1900. године, јер су унесене биле и оне одредбе, које су било изрично укинуте другим сиецијалним законима, било замењене доношењем других закона, који су одељено регулисавали извесие кривичне одговорности, ми смо рачунали да чинимо једну услугу и онима који се баве применом закона, јер неће учинити грешку, а у првом реду и онима, који имају дужност да приређују и сређују нова издања. Овим последњим нарочито смо нагласили: колике недогледне последице могу настати за правни ред у земљи , кад су закони, издати од стране државе, петачни, јер сви они, који се баве применом тих закона стоје у уверењу, да им је држава дала у руке законе, у којима нема никаквих грешака. Нарочито смо тамо нагласили, да се не може очекивати ни од судија ни од других власти, да на памет зпају и величину казне за сваку кривицу, и мене кроз које је један закон прошао, јер би то било песавладљиво и за најоштрији ум људски.

Као доказ, како судија и сваки други чиновник верује у апсолутну тачност државних издања закова, ми смо изнели онај пример из Првостепеног београдског суда, где су политичким кривцима досудили и политички надзор, јер оу пред собом имали раније издане законе, у којима је то било нанисано. Све смо ово, рекосмо, чинили у тежњи да и са своје стране припомогнемо, да прво издање, које би имало доћи после издања кривичиога закоиа од 1900. год., буде апсолутно тачно. Али и ако смо ми унели оволико труда и добре воље, ипак је наш глас остао глас вапијућега у пустињи. Тешко је наћи и погодити нраве узроке, зашто су надлежни и преко овога ушли у исту погрешку приликом новога издања кривичнога закона од ове 1905. године, јер су и у њему остале исте погрешке, које су биле и у издању од 1900 године. Ако је то било с тога што нико није прочитао наше иаписе у »Полицијскоме Гласнику« од 1902. год., онда би то било разумљиво, јер би се узело да је погрешка поновљена што се није за њу знало, и дало би се још и опростити. Ако ли је, пак, погрешка поновљена с тога, што је напомена учињена од стране оних, који не бриљирају ни као крупни правни ауторитети, нити су иначе на крупним државним положајима, онда је то за осуду, јер је погрешка погрешка, па ма она била уочена и од најобичнијих људи. Њу је, велимо, требало исправљати без обзира на све остало, јер је пред собом требало гледати један од интереса државних и ништа више. Али, био узрок први или други, погрешка стоји ту, и ми смо ипак у чланку »Кривични Закон" у броју 19. од ове године, изнели све те погрешке ради оних који ће се служити овим законом, како не би било штетних последица како за њих, тако и за оне, према којима се овај закон има да примењује. И ако имамо уверења, да с надлежне стране није запажено ово наше изношење, иити је властима скренута на ове погрешке пажња, било у облику каквог расписа или у опште напомене, ми смо ипак уверени, да смо припомогли, да ово издање бар у својој III. части представља тачност у погледу важности извесних одредаба, јер је знатан број државних чиновника учинио исправку по својим књигама, и онда би мирцо и задовољно могли ћутати после једне испуњене дужности, стојећи у уверењу, да ће се бар ири новом издању, које би имало да дође кроз коју годину, поправиле почињене грешке. Али, како смо случајно видели да ово издање није погрешно само у својо.ј III. части, и само у ономе да ли су извесне одредбе још у важности, кад су донесени специјални закони, него има и тако крупних ногрешака , које висе над главом гра^ана као оштар мач, ми се понова враћамо на ову ствар са оправданим тврђењем : да садашње издање кривичнога закона потребује накнадну ревизију снособних људи, којом би се утврдило: