Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

ко, како је изведена, већ овако: » и за чланове среског одбор а, и за изабране среске изасланике окружног одбора важе услови из чл. 110«. 20—VII—905. год. Гуча. М. Ђ

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО »н ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ЗЛОЧИНЦИ од Др. Линденау-а (НАСТАВАК) У Њујорку је долазило ца 49000 уханшених лица 3200 досел.ених. Верлинска криминална пракса најиовијег времена не иружа нам материјала, из кога бисмо видели знатно учествовање насељених странаца у злочинствима; наравно при том не треба узимати у обзир појаву злочинаца. који путују и који су интернационално организовани, у које ваља убројати и извесне политичке кривце. У колико је у појединим земљама потребно цредузети мере против умножавања кривичних дела, која врше странци, долазе у обзир иста она средства, која се употребљавају прогив досадних странаца истина не у казнено-правном погледу, веК с погледом на њихову немаштину, на санитетске и политичке прилике. Отежавање усељавања, које би било више или мање строго изведено, може се, у опште узевши, као непотребпо означиги. Ова мера представљала би повратак у времена, у >,ојима су ћоврев (странац) и ћо8|дз (непријатељ) имали исто значење. Прописе против усељавања и налазимо само у земљама, у којима устед особито великог усељавања сиромашних странаца настаје невоља у земљи. Уједињене америчке државе морале су ограничити досељавање, енглески парламепат занича ое сличним пројектом, у Норвешкој се о таким мерама већ пише по новинама. Али ако се владе у интересу слободних међународних привредних односа одлуче за припцип „отворених врата, (< то ће онда свака држава морати оезусловно аадржати за себе право, да у свако доба и без дугог поотупка може наређиваТи и извести протеривање досадањих странаца. Трачко, у своме делу „Иолитика", вели о овоме врло згодно и прегнантно: »Што странац ужива у културним државама апсолутну правну заштиту, то је огроман иапредак. У погледу странаца, који постапу једној државидосадни, морају се оставити државној власти олободне руке, да их може протерати, и то без навођења разлога, па и онда, кад је држава закључила уговор, који поправилу обезбеђује ноданику друге државе бављење у иностраној држави." За пруску државу основ за овако поступање налази се у § 10 II 17 А. ћ. К., према коме се утврђивање чињеница, које су потребне за наређење протеривања, може извршити без обзира на одредбе казненог судског иоступка. Не лежи у томе никаква противречност, — као гпто је, поводом пеколпких политичких иротеривања у последње ире.че, тврдила опозициона штамна — да странац може и

мора да створи себи тек извргаењем неке кажњиве радње појачану заштиту из казпеног поступка, ако хоће да не буде бесправно протеран по поступку, који важи за протеривање. Кад није у питању право државе на кажњавање, и кад је у питању блажа мера, — протеривање —, онда државна власт и није обвезна да пази на оне гарантије, које су указненом постуику прописане за поступање власти кад има над неким да се казна изрече. 3. Интернационалне скитнице. Скитништво чини како на националном тако и на међународном пољу прелаз и ствара погодно земљиште за злочинства, која извршују злочинци од заната и то — у иитересантној аналогији према учењу Хекеловом — како за индивидуу тако и за врсту. Као што од појединог скитнице тако често постаје злочинац, исто тако историјски је доказано, да су модерне варалице и коцкари постали од скигачких чета, за које се зна да још од времена сеобе народа постојале. Ово је доказао А\ г е Га11етеп1; у својој »Историји немачких варалица," а врло се лепи описи о томе налазе и у Фрајтаговим „Сликама из немачке прогалости." У животу и раду скитница могу се већ рано запазити интерпационалпи елементи. Ски гнице прате војску у римским ратовима и крстагаким иоходима, у ратовима са Турцима. Интернационална мешавина појачава се појавом интернационалног скитпичког народа — Цитана. Доцније придолазе поводом тридесетогодишњег рата туђински најамници војпици. И сада се још међународне скигнице поглавито регрутују из Цигаиа. У Немачкој се њихове банде не појављују тако ч*.сто, ма да су опе за поједмне крајеве у Немачкој још непрестапо права несрећа; тако је н. пр. позната одлука берлиноког Апелационог Суда о примени закона о принудном васпитању напуштене и покварене деце на странце проузрокована потребом да се васпитна средства и за циганску децу употребе. Много више пати Аустрија од Цигапа скитница, тако да је писац Грос у својој књизи „Уцбеник за исгражне судије а целу једнуглаву посветио мерама за сузбијање циганских бапди. У осталом мећународнп односи међу скитницама представљени оу данас ванредно дугачким путовањима. Писац књиге »Тгатрт^ луШт 1гат8, и у којој је пнсао о сопственим доживљајима, велн да је иаилазио набандс немачких скитница у Швајцарској и Тиролској, а за американске скитнице вели да вигае пута у годипи путују од 8а1С 1аке сИ:у до Сан Франциска. У своме нредавању. О особипама данашњих злочииаца од заиатаг спомиње Лепман криминално - нолитички врло вал;не „несталне људе , 8 лица с унутрашњом узнемиреношћу и нагоном за путовањем, која у интернационалном саобраћају широко поље налазе. „На обично скитничење надовезује се интернационално". Велике просторије прелазе скитнице служећн на лађама; Француска страначка легија има велику привлачну снагу на белосветеке скитнице, у туђој земљи лако се налаш веза, са домаћим вагабопдама. (цастави!«; се) Др. Драг. А.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж Е СЕ Велу Јаскуде Вират, журпа.шсту из Аустро-Угароке, тражи због више кривичних дела аусгро-угарски коноулат у Београду, актом својим од 4. тек. м-ца. Бела је стар 42 год., средњег стаоа, проседе косе, плавих очију, брадат. Препоручује се свима полиц. и општ. властима да пограже Белу у својим домашајима, и у олучају лроналаска да о томе известе Управу града Београда с позивом на Бр, 3 469 0. Милана Стојковића, из Стубла. среза прокуцачког, окрикљеног због новреде тела, тражи среска власт актом Бр. 823 5. Пронађеног треба спровести начелнику ореза пољаничког у Владичин Хап. АБр. 1 405. Ђона Врандовића, прстенџију из Јање:!а, окривљеног због крађе, тражи начелотво округа нишког. Ђон је стар 30 год., сгаса средљег, у лицу пун, плав, очију црнпх, у оделу је од белог сукна. Пронађеног треба стражарно спрове'сти поменутом начелству с нозивом па Бр. 20427. УБ. 39386.

П 0 Т Е Р Е Душан Т. Ставрић, кеоарош из Леоковца, извршио је у меоту рођења две крађе и иобегао. Стар је 20 год., стаса високог, у лицу плав, коое и бркова риђих. Пронађеног требд стражарно спровести начелнику среза лесковачког с позивом на Бр. 1 7295. АБр. 1416. Драгутин Ћирић, родом нз Османова, среза нишавског, окр. пиротског, који је решењем ваљевског првостеиеног суда стаиљен под суд и у притвор због крађе, 25. пр. м-ца побегао је из ваљевске окружне болнице. у коју јо био упућен ради лечења. Одбегли Драгутин стар је 24 год., раота је средњег, црномањаст, очију плавих, у оделу је сукненом. Треба га пајживље потражити и пронађеног стражарпо с-провести ваљевском првоотепемом суду с позивом на Бр. 28050. УБр. 361^3. Крађа стоке. Ноћу између 29. и 3 0. пр. м-ца, са ливадеЖивана Живановићаиз Бобовпка, украдени су једна кобила, сгара 3 године, длаке доратасте, и један коњ, стар 3 године, такође длаке доратасте, иаотув, на једиој задњој нози има белу белегу у величинп дводинарца. Препоручује се свима полицијским и општинским властима да за крадљивцем и покрађом трагају, п у случају проналаока извеоте и томе начелника среза посаво-тамнавоког с иозивом на Бр. 8960. Чедомир Дејановић, момак Недељка Спасојевића, качара из Београда, наплатио је 20 овог м-ца за рачун свога газде 206 дин.'и са наплаћеним новцем побегао. Стар је 2 4 — 2 5 год., средњег раста, сувоњав, смеђ. Треба га живо потражиги и нронађеиог спровести Управи града Београда с позивом на Бр. 366 9 4. Жил— Фердинанд — Марије Дуксфие, бив. чиновник Генералног Удружеља у Брислу, украо је 310.000 дин. у обвезницима белгијоке ренте, н побегао. Крадљииац је стар 33 год., внсок 1 м. 6 5 см., добро развијен, косе угасимо кестењаве, очију смеђих, леђа нооа изломл.епих, кратковнд је. Украдене обвезпнпе, свака од по 10.000 динара, под овн.м оу бројевима: 460 1, 4603 — 4625, 4695 — 4700. Број