Полицијски гласник

СТРАПА 398

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

њеним остатцима лешинских плућа. Довољно је, да судско-медицински вештак има на расположењу какав ма и најмањи, а при том још и нагорео комадић плућа сумњиве особе, па да по њему с поуздањем утврди, да је тај комадић доиста од лица, које је живо у ватру доспело. Велика вредност тога начина јавља се још и у томе, што се њиме да.ју објаснити и ■ре.шити и они случајеви, где 6и иначе могло бити сумње, да се ]в особа на други ноји на.чин (н. пр. од чађава жишка или лампе, с отворена огњишта и т. д.) дима надисала, а не у пожару или другим приликама, где је она могла и угинути, Ако судско-медицински вештак на сумњивој лешини констатује трагове чађи из дима чак у најситаијим разгранцима душњака (бронхија), онда већ с правом може тврдити, да се та особа није у домаћим, свакидашњим. приликама, рецимо с огњишта или жишка дима надисала, него да се баш у њему морала гушити или угушити — даклепо свој прилици при пожару илиу већој којој ватри страдати. Само у таким приликама заилази чађ дубоко у плућа, а у обичним, где је дим јако разређен, допре највише само до крупнијих огранака душњака (бронхија). Где се н. пр. тиче чађава дима с лампе или отворене ватре на огњишту, ту ваздух није тако димом засићен и загушљив, да човека гогш на онако усиљено и дубоко потхватање и дисање, као што га мора бити при гушењу у диму. У таким приликама дише он мирно и површно — т. ј. не потхвата тако јако; па ако баш из димљивог околног ваздуха и удише кад мање, кад више трошица чађи, оне ииак неће допрети до најкрајњих и најситнијих разгранака душњака (бронхија), него ће се задржати одмах на самом улазу у респирациоии апарат — дакле обично у носу, грлу и гркљану, или најдаље у првим, крупнијим бронхијама. * * Ако у кратко саберемо све што смо до сада о истакнутом питању сазнали, онда излази, да се оно може судско-медицински решити на више начина. Најгдавнпји су међу њима: 1. Доказ механичним (трауматичним) повредама карактеристичиих изгледа, које су пре ностале; 2. Доказ виталним реакцијама, било на механичким (трауматичким) повредама, задобивеним при самом пожару или другој којој прилици , било на кожи лешине од самих опекотина (црвенило. мехури); 3. Доказ по здрозданој крви у капилареим мрежама оиих огорелихместа, која су позната под именом в кожура од опекотина®; 4. Доказ позитивним находом угљенмониксида у крви лешине; 5. Доказ иозитивним иалазом чађи од дима у устима, носу, ждрелу и т. д.; и 6. Доказ микроскопским констатовањем чађи од дима у најситнијпм разгранцима душњака (бронхија). Од прилика и нарочитих потреба ће зависити, како ће се судско-медицинеки вештак тим методима послужити. Д-р IV!. ЈовановиЋ — Батут.

ЈЕДНА ПОГРЕШНА НАДЛЕЖНООТ (наставлк) § IДаљу повреду начела сепарације власти управне и судске сачињава, казали смо, надлежност полиције да изви^а злочина и преступна дела. Неоспорно је да тај посао спада такође у атрнбуције судске власти. 0 једном делу које је предмет кривичне истраге не може суд донети своју одлуку пре него је то дело детаљно ислеђено. Да ми можемо Формулисати своје мишљење о нечему, мора прво то нешто нама бити познато. Ислеђење једног кривичног дела није, дакле, ништа друго до сопсШдо мпе диа поп доброг и правилног суђења; оноје, узимајући израз суђењс у општијем смиолу, саставни део овога, са њим сачињава једну целину. А власт која је надлежна за целину надлежна је и за делове њене. што значи да судска власт треба да има у својим атрибуцијама и ислеђење злочина и престуиа. Затим, овде се може учинити ова примедбп, слична оној коју смо горе учинили код иступа : појединци нису, у Фази истраге, тако добро заштићени, када ову води зависна административна власт, као када је истрага у рукама независних и непокретљивих судија. Истина, погрешке које је полиција, било намерно било не намерно, учинила у току ислеђења злочина или преступа, а па штету окривљенога поједннца, поправиће се код суда. али та исправка неће уиек уништити последице тих погрешака. II пр., полиција је цеког, из политичких побуда рецимо, ставила, противно закону, под истрагу и у притвор. Суд ће, разумо се, решењење иследне власти поништити и наредити да се окривљени пусти у слободу. Али, при свем том, остаје ипак тај Факат ■. да је окривљени незаконито одлежао неколико дана у затвору. Напослетку, може се десити да суд, приликом суђења, буде у вемогућности да неправилну радњу полициске влаоти касира и да, на тај начин, окривљени деФинитивно буде осуђен или неку другу штету прегрпи. Узмимо случај удегиене кривице, специјалитет којнм се ми, Срби. одликујемо, гдо једно лице може бити кажњено за неко кривично дело кога, у самој ствари, нема. Међутим, судска власт, чији органи и по свом положају наспрам управно власти и по својој спреми и моралности пружају много вигпе гарантије, нс би, јамачно, никада улазила у послове такве природе. Нужно је, дакле, да прекинемо са системом по коме злочине и преступе ислеђује административпа власт, и да га заменимо другим, више у сагласности и са начелом сепарације власти и са потребама добрс заштите појединацл, у коме је за то ислеђење надлежпа судска власт, специјалне истражне судије чији се положај равна са положајем судија првостепених судова Систем овај примењен је у другим, образованим, државама, а и ми смо га неко време практиковали, на основу закона о истражним судијама

од 17. априла 1890. г. који је, са уставом од 1888. и многим другим законима, укинут државним ударом од 9. маја 1904. 2 ") Жалити је што тај закои није већ поврађен у живот, и ако се је још законом о судијама од 19. јануара 1901. којим је судијама повраћен инамовибилитет. одузет им 9. маја 1894., иоказала жеља законодавнпх чинилаца да се приступи потпуном извођењу система који ће појединцима давати, у кривичним и грађанскпм споровима, најшире гарантије. Овај, пак, резултат може се, у целости. постићи тск тако ако се, у свима стадијумима тих спорова, призна надлежност једино судској власти. Да ли је законодавна власт, по Уставу од 5. јуна 1903., обавезна да пјто пре допесе закон о истражним еудијама? Према чл. 9., када се он ср-авпи са текстом истога члана устава од 18:48., изгледало би да такву обавезу законодавац нема. И заиста, док се устав од 1888, у том члапу, у коме се говори о нашем ћаћеаз согриз-у, служи изразима ,, истражни судија," дотле су ови изрази у чл. 9. садашњега Устава, чија је редакција, у осталом, истоветна са редакцијом члапа 9. устава од 1888., замењени изразима: „истражна власт." Уставотиорац од 5. јуна 1903. као да је нарочито хтео тиме да законодавној власти остави на слободну оцену питање: да ли да се и када изда закон о истражним судијама, за разлику од уставотворца од 1888., који је, у наведеиим терминима члана 9. и тач. V. чл. 203. '»Док се не донсее за^он о истражним судијама вреде одредбе члана 9. овога Устава и за садашње иотражне власти"), дао био на знање законодавпој власги да је она дужна, у што краћем року, допетн закон о истражним судијама. При свем том, ми мислимо да такву дужност и данас, после доношења новога Устава, има законодавна власт, а према одредби члана 146. тога Устава став трећи (»Никаква државна власт, ни законодавна, ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт"), у коме је постављен принцип сепарације власти. Овај принцип, у колико је реч о одвојености управне и административне власти, биће повређен све догле док се један судски посао, ислеђење злочина и преступа, налази у надлежности управне власти, полиције, све дотле, другим речима, док се и тај рад не стави у атрибуције судоке власти. А пошто законодавна власт мора пазити, у вршењу своје функције, да се о Устав не огреши, то онда значи да та власт не сме, ако желн тој својој дужности одговорити, оставити дуго саданЈњи систем по коме истрагу у злочиним и преступним делима води полициска власт. Сва је разлика, у овој тачки, између устава од 1888. и садашњега та што је први изречпо скренуо пажњу законодавцу на то да, међудул^ностима које су му се, по његовом члану 146., импозирале, долази и дужност да заведе институцију истражних судија, док

20 ) В. зак. о иотражним властима од 27. априла 1895. год. (Полицијскп Зборник..) ст. 150.).