Полицијски гласник

БРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 415

Као што се из овога види, једина разлика између мојих и Д-р Сен-Мартонових посматрања у томе је, што ја нисам нашао да грчевити покрети очних капака и усана трају дуже од 5—6 секунди. Пошто су ови иокрети престали, лице је отпочело бледети, а очни се капди у пола затворише, остављајући очну белину видљиву, дакле онако исто као и код личности које су у агонији. У овом истом тренутку, ја викнух јасним гласом : » Лонгиље к , после чега се очни капци отпочеше подизати полако, без грчења, правилно, слично њиховом подизању код живих личности које се буде из сна, или које су изненада прекинуте у каквом озбиљном размишљању. Поглед погубљеног заустави се, после овога, на мојим очима, и ја у овом тренутку видех јасно како ое његове зенице покрећу. Ван сумње је да ја у овом моменту нисам имао посла са погледом неодређеним и без израза, као што су погледи људи који умиру; очи, које су ме носматрале, биле су јога живе у правом смислу те речи. После неколико секунди очи се затворише полако и правилно, а лице постаде онако исто какво је било и пре мог узвика. Тада понова, и на исти начин изговорих име погубљеног. Онако исто као и први пут, очни к&пци подигоше се, и ја још једном угледах веома изразите очи, које ме овог пута фиксираху много јаче но први пут. За овим се очи поноаа затворише, али не потпуно као у првом случају. Покушах и по трећи пут да изазовем отварање очију погубљеног, изговарајући његово име, али овога пута не имадох успеха. Његове очи већ беху добиле онај стаклени изглед, који се опажа код мртваца. Све ово трајало је 25—30 секунди. * * * Какве закључке можемо известииз ових носматрања, која су до сада најпотпунија и у неколико нова ? Јер, ви може бити не знате, да су тобожња и слична посматрања Велио-а. над главом Д-р Ла Помереја, резултат живе маште великог романсијера. Д-р Сен-Мартен задовољио се само да посматра реФлексе, који наступају одмах после погубљења, не покушавајући никад да ступи у односе са одсеченом главом. Д-р Петитго који је, као и ја, био у прилици да посматра главу која је у корпу пала својим доњим делом вратом, констатовао је такође, да су га очи погубљеног посматрале и погледом пратиле за време док се у нолукругу кретао вспред главе, па чак и онда кад је покушао да промени правац ових својих покрета. Ну, и поред свега овога, Д-р Петитго није пробао да говори са одсеченом главом. Неоспорно је, дакле, да сам ја био први који сам то учинио. Што се тиче мојих закључака, ја се ни мало не устручавам да тврдим, да чула вида и слуха живе најмање 25—30 секунди после погубљења. Ово је за мене ствар неоспорна и долази, по мом мишљењу, од спољног реФлекса, који се датира још од првог детињства и чини, да

по навици испитујемо очима одакле долази звук који дражи наше чуло слуха, и узрок који га производи? Овако исто мисли и Д-р Хартман, па и Д-р Аангло-а, проФесор Физиологије на париском универзитету који је, упитан за мишљење поводом случаја Лангиљевог, одговорио једном новинарском репортеру ово: »Има већ неколико дана како сам ја, без обзира на случај са Лангиљом, говорио мојим ученицима о опсервацијама, које су у овом смислу чињене у различитим епохама. Говорећи о једном случају, сличном случају Лангиљевом, ја сам доказао да постоје директни односи између ушних и очних нерава, услед чега и покрети очних глобуса могу постунати без икаквог учешћа свести. ;( Д-р МанувриЈе, директор антрополошке школе вели ово: „Завреме несвести, проузроковане прекидом или јаким нагомилавањем крви у мозак, индивиду-а не трпи много, јер губи свест, али ипак зато покрети нису искључени. Можемо с разлогом претпоставити, да се погубљени налази у стању онесвешћености услед знатне анемије. Ако је у том стању отворио очи, знам да је чуо кад смо га звали. Ево, даке, три најодличнија стручњака: Харгжам, Лангло-а /„ Мануврије, који бва резерве усвајају идеју о спољњем реФлексу. чија је полазна тачка у ексцитацији ушних и очних нерава. Да би ое сличан реФлекс могао произвести, неопходно је потребно допустити да мозак сачува, у свом кругу, живот свих својих елемената. Могућан је у осталом ®акт, да је и згодан положај пале главе створио најповољније услове за моја оиажања, јер је крволиптење било сведено на минимухМ, а крвни судови празнили с.у се много спорије, но што би то чинили у случају да је глава била положена. Ма шта било, Факт је неоспоран, да чуло слуха и чуло вида живи 25—30 секунди после одсецања главе. За мене је врло важно питање: зашто се у овим случајевима категорички одриче живот спољњег мозга т. ј. свести, док се без резерве допушта живот мозга унутрагањег? Овим никако немам намере да пишем сензациони роман, већ да озбиљно третирам једно физиолошко питање. Хипотеза о свесној нерцепцији не може се потпуно негирати; она у сваком случају заслужује да буде озбиљно дискутована. Јер, признаћете, да нема разлога са којих се не би могло допустити да и свест живи за време докле живе чула слуха и вида. На жалост, до данас нема пута и начина којим би се овај живот свести могао доказати. Свесну перцепцију могао би нам открити само предмет који испитујемо, и то је узрок што је проблем неразрешим у научном смислу, У случају да свест, а с њом и бол, живе и после погубљења, овај је живот толико кратак да врло мало увећава бол погубљеног. Гилотинирање има, поред осталог, и то преимућство над другим врстама погубљења, да болове своди на минимум. Још неколико речи у допуну ових мојих опажања. Извршилац ме је уверавао, да никад није видео ни најмање грчење у удовима и трупу погубљеног. Један од његових помоћника, који је учествовао у многобројним погубљењима, потврдио ми је ово са изузетком, да је свега код једног лица опазио по^рете у удовима после погубљења. То је био неки Мароканац који је већ положен на гилотину, покушавао стално да ослободи руке веза. Прсти и руке продужили су ове покрете и после погубљења за читава два минута. Као што се из изнесеног види, Феномени који се посматрају после погубљења код људи, у противности су са Феноменима који се носматрају код животиња, а нарочито код гусака и патака које, као што је познато, лупају крилима а по ненекад и иду без главе. Не осећам се довољно способан да објасним ову противречност". СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Видоје, оин Јованке Јовановић. из Рајковца у орезу раоиноком (која станује у Београду) н ^отао је пре 15 дана и до сада се није могао пронаћи. Видојеје био ђак оеновне школе на Сави, стар 9 година, плав, у гаћама и кошуљи, боо. Са ообом је однео кишобран и ђачку торбу. Нека га потраже полицијоке и општиноке влаоти у својим домашајима, и пронађеног спроведу Управи града Београда с позивом на Бр. 36949. Димитрије Трујкић, из Дупљана у срезу неготиноком, неотао је ноћу између 16. и 17. т. м-ца и до оада ое ништа није дознало о њему. Он јр стар 21 годину, средњег отаоа, омеђе коое, голобрад, дугачког лица. Од одела је имао минтан од сукна, чакшире од прооедог сукна и нову црну шубару. Начелник среза негогинског, депешом Бр. 1 1 559 моли за тражење и упут Димитрија у случају проналаока. Вукомана Дробњаковића, келнера, тражи кварт теразиски Управе града Београда, код кога има да одговара за извесно дело. Пронађеног треба спровеети Управи града Београда о позивом на Бр. 26763.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА У селу Даросави среза колубарског окр. београдоког ухваћено је ово лице, које је изјавило да се зове Арса Илић, и да је родом из Скоиља у Старој Србији, о чему је при себи имало „нуфуо" — крштеницуНа порезници која је код њега нађена, а по којој за неколико пооледњих година није платио порезу, стоји име Јоцко Илић, а на служитељској иоправи Цветко Илић. На пигање зашто овако мења имена, изјавио је, да он не зна како му је право име, па онда због тога га и каже како му где падне на памет!