Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 423

сањивом бунилу дохвати онај штилет из штапа и њим прободе оног човека. Преваре при осигурању живота. Гдегод новац игра улогу, дешавају се и преваре. Према томе их мора бнти и при осигурању живота. Гдекадасуте преваре врло грубе и провидне, те се ласно дају ухватити, али их има и тако препредеиих, да могу послужити као примери у криминалистици. Ево неколико знатнијих случајева те врсте. I. Убијство или самоубијство. Месеца октоора 1840. год. нађен је на друму који води Штетину, у колича врвцом удављен човек. Беше то .познати трговац. По томе што* се знало, да је у последње време материјалпо посрнуо, помишљало се у први мах на самоубијство вешањем. Али како бегпе лешина у иеобичном, положају с наопачке везаним рукама а парочито, како бе:ле још и опљ.ачкана: изгледало је поуздано, да је прва сумња неоправдана. Према томе власти, нашав довољно поузданих знакова за насилну смрт туђом руком, поведу кривичну истрагу. Истрага је дуго во^ена, али без икаква резултата, и само се толико утврдило, да је тај трговац свој живот осигурао на 40.000 марака — с тим, да се •га сума у случају његове смрти има исплатити његовој породици. Смрт може оити и насилна — само не самоубијство. 'Гако је ствар стајала — кад се у један мах суду пријави заступнАк Готанске Банке као друштва, где је тај трговац био осигуран — са доказима, да нађени покојник није туђом руком удављен, нег<Ј да је извршио самоубијство; — да, дакле, према уговору његови наследници немају права на осигурану суму. Најглавнији доказ оеше једно писмо, које је несумњиво својеручно писао сам осигураник. У том писму детаљно излаже, како се убија да његови наследници приме осигурану своту; огшсује, како ће. то дело извршити; и најпосле наређује, шта ће се с његовим мртвим телом учинити, како се не би дознало, да је доиста погипуо самоубијством, јер би онда друштво ооигурану суму његовим наследници спорило. По том плану он се, дакле, (о један етуб) сам обеси. један од његових саучесника га скине, руке му наопачке веже, и мртво тело тако намести и опљачка, да се морало помишљати на злочин од туђе руке. II. С&м себе сахранио. У некој већој Француској вароши осигурагод. 1864. неки трговад код једног осигуравајућег друштва у Паризу свој живот на суму од 100.000 Франака. Не потраје дуго, а за тог се трговца сазна, да је материјално сасвим пропао, да га судови траже ради лажног банкротства, па најпосле и то да је тога ради побегао у Енглеску. Неколико месеци после тога (и то баш у оно време, кад је требало платити ДРУ Г У уплату за осигурање живота) јављају се заинтересовани оном друштву, где је тај трговац био осигуран, и извештавају га, да је тај трговац у Лондону напрасно умро од неке срчане болести. Очрт беше тако нагла и изненадна, да шде могао ни у стан стићи, него је на улици издануо. У потврду свега тога

подносе, разуме се, и све потребне документе: — уиерење лекарао последњој болести и узроку смрти осигураника; потврду од надлештва, које у Енглеској води рачуна о кретању становништва, дакле и о смртним случајевима (ге^јб^гаг); па најпосле и уредан записник, који је вођен при самој сахрани. Осигурана сума беше знатна, бегство осигураника сумњиво..., и друштво, пре него што би исплатипо — учини потребне кораке, да се и само увери о тачности и исправности тих података. Најпре је ишло трагом, куда је покојник — по своме исказу — по Француској пролазио и где се задржавао, иа онда по квартовима у Лондону, која су му као стан означаван ...., те се тим начином увери, да су готово сви ти наводи и податци лажни. У исти мах утврђено је, да су и све друге околности и саме исправе скроз лажне. Тако на пр. лекар, који је на уверењу о врсти болести и узроку смрти био погписан, није никако ни постојао, Гробар католичког гробља у Лондону, који је тобож тог трговца сахранио, и коме је послата његова ФотограФија, познао је ио њој оно лице. које му је једнога дана само-самцито без икога другога у нратњи, предало мртвачки сандук на сахрану с исправама и под именом тога трговца. Према томе било је сасвим јасно, да се у овом случају тицало врло вешто изведене преваре. Ванкротирани трговац није био ни умро, него је баш он сам лично властима своју смрт пријавио; сам уверење о својој смрти издавао; оам себи спровод спремио; и најпосле и лично свој мртвачки сандук гробару на сахрану предао. Све је то учинио у намери, да дође до иотребних докумената, по којима би његова породица и његови саучесници у преварп могли дићи осигурану суму. Сам он био се већ спремио да за примљени новац лађу купи и натовари, па да гдегод у свет бане, где га неће познати и ухватити. III. Другог убио, иа. аодметнуо. 3. априла 1880. год. нађен је у једној шуми око Најсола (у Угарској) измрцварена и онакажена летпина средовечног човека, кога је по свој прилици на том месту неко убио. Судећи по хаљињама и забелешкама, које су при прегледу леша нађене, беше то трговац џелепџија — неки Г. из 3. Њега је у то доба на необјашњив начин нестало, па кад је тај леш нађен, све су прилике указивале на то, да је он то. А кад је још и жена његова лешину видела и у њој свога мужа познала, беше јасно, да је нађени леш доиста мртво тело трговца Г. из 3. И власт би, може бити, на томе остала да изненада не искрену другиједан спор. Г. беше код два пештанска друштва за осигурање живота осигуран, и то код једнога на 10.000 Фор., а код другога на 5.000 Фор. Осигурање је гласило на случај смрти, а наследник му беше жена. С тога и једпо од тих осигуравајућих друштава поче живље трагати, не би ли што поузданије утврдило, је ли доиста баш она нађена лешина мртво тело њеног осигураника, џелепџије Г. из 3. У том циљу прибави ФотограФски сни-

мак оне лешине, и разашље га лицима, од којих је могло добити обавештења и у томе правцу. На осиову упоређења друштвени лекари, који су у своје време Г. приликом осигурања прегледали, а сем тога и четири сродника, који су га добро познавали, одлучно су исказали, да у тој ФотограФији нису могли познати Г. Шта више, тврдили су, да изме^у те слике и Г. не могу да прона^у ни најмање сличности. Услед тога почне друштво ту ствар још брижљивије проучавати и испитивати, те најпосле дозна, да Је Г., за кога се држало да је убијеп, још жив, и да је негде скривен. Пријави то телеграФским путем властима, а власти почну трагати, нађу га и ставе у притвор. Даља истрага по том делу показала је ове необичне детаље. Г. је својом руком неког непознатог човека у шуми у околини Најсола убио; лешину му у своје хаљине преобукао; у џепове му писмена и белешке оставио, које на његово име гласе — у опште : све учинио, како би изгледало, да је то његова лешина. Са својом женом се опет био претходно договорио, да она лешину убијенога огласи за лешину свога мужа, па да онда без икакве сметње прими осигуране суме, и с њиме се састане, где их не познају.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ СКРЕЋ.Е СК ПАЖША Из канцеларије суда општине јабланичке украдено је 8 комада пепопуњених оточних наооша оа уиикатима, и то под серијом ССХХ1Х и бројевима 1 5592, 1 5593, 1 5594, 1 5595, 15596, 15 597, 15598 и 15 5 99. Начелник ср. бољевачкога скреће пажњу полиц. и оиштин. влаотима на ове пасоше с тим, ако би се појавили у саобраћају или би се ухвагио крадљивац, да га известе позивајући ое на Бр. 1 5 3 7 6. Код начелника среза бол.евачког налази се у притвору Милош Љубинковић, циганин из Вукошића у округу нодринеком. Код њега је нађеиа једна кобила беле длаке, једна врана кобила са жигом «0" и једпо доратасто ждребе, за које се оумња да су украдени. Скреће ое пажња полиц. властима и приватнима , ако би што знали о овоме да дог.таве начелнику среза бољевачкога е позивом иа Бр. 12164.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ноћу између 12. и 13. сеитембра ове године неиознати зликовци паиали оу на Циетка Шљивовца. трг. из Шора, среза јадранскога. Зликовци су помоћу сврдла лробушили зид па предсобљу Цвегковом, повадили цигље и себи направили пролаз, па гу онда њих двојпца уггали у иредсобље, извршили нреметачииу сандука и из истих покрали златно нротење Шљивовчево и још неке ствари. Како касу нису могли да отворе и обију, они оу одлучили да упадну у Цветкову собу, да га убију, кључеве му одузму и онда да га похарају.