Полицијски гласник

СТРАНА 424

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

ЈКтампа ^раљ. Срп. Државна Штамларија уредник, пџшан ЈЈлиШиЋ

Међутим, како Шљивовац још није спавао, он је осетио разбојнички покушај на собним вратима да унутра продру, скочио је, отворио пагло врата и испао прса у прса са оба здиковца. Први од зликонаца потегао је једним ведикнм чекићем, да Шљивовца удари по гдави, а.1и је Шљивовац руком одбпо чекић, који га је само окрзао. Не губећи присебност, а и иначе веома снажан човек, Шљпвовац је ухвагивши руком за чекић, ударио па зликовце и тако роћи својим рукама изнео их пз куће на дпорпште, где су се сиа тројпца загомилали. Све то 1г лпрма чељади учипило је те су злнковцн одмах утекли, оставивши на лицу места свој разбојнички алат, а однесавши собом све покрадене адиђаре Шљивовчево. 15. сепгембра ове године нотера начелника среза рађевског ухватила је једно непознато лице, код кога је претресом нађен сав покрађени адиђар Цветка Шљивовца, а поред тога и разни калаузи и справе за разбијање. На испиту своме, то је лице казало да се зове Светозар Чолић, из Трбушца, и оно је прпзнало да је извршилац разбојништва над Шл,ивовцем и да еу му помагачи у томе делу били: Обрад Гајић и Јанко Вуковић, пз Трбушнице, Апђелија Ерић, из Шора и Раписав Николић из Белотића, слуга Шљивовчев. Како је овај Светозар Чолић, један опасан и препреден зликовац, који већ скоро три године у Шапцу и округу подринском врши са својим организонапим дружииама опаепе крађе и разбојнпштва, пошто се сумња, да је он извргпио убиство ноћног стражара у Шапцу у месецу Фебруару 1 903. год., пошто је био воћ под судом шабачким за три опасне крађе, за која дела није осуђен, јер је из притвора утекао још 16. фебруара 1903. године од кад се стално на.шзио у бегству и непрестаном вр0гпњу злочиних дела све до сад, док није ухваЈВ Начедство је изпашло, да је Чолић, извршилац проваљивања куће г. Мих. Самуровића трг. из Шапца, извршено у месецу фебруару ове године, у циљу похаре, а тако исто да је Чолић, главнн кривац за тринаест опаспих крађа извршених за време бегства Чолићевог, по којим су делима његови помагачи и јатаци осуђени.

Како се је Чолић за време свога бегства прерушанао, бријао и пуштао браду у разним обдицима, начелство га је сликало како је ислеђењем до сад утврђено, да се је он појављивао. Чолић је стаса средњег, висок 1-7 4 с. м., сувоњав, кошчаст, смеђ , кратких а доста пуних смеђих бркова, косе смеђе, обрва великих и готово састављених, чела уска, великих очију упалих у главу, са ведиким трепавицама, у онште снажног састава. Стар је 29 — 30 година.

тај начин дала могућност свакоме ко ма што зпа о Чолићу да то достави иследној власти ндчелства округа подринског с позивом на Бр. 16776. У' Смедереву је 2 0. пр. месеца ово лице ухваћено у скитњи и без икаквих исправа. Оно

је изјавило да се зове Никола Поповић, да је по занимању надничар и да је родом из Дебрица у Аустро-Угарској. Извршецим претресом том приликом нађено је код њега 140 динара у раз.ној српској и аустро-угарској монети, скривеним у разшш кутокима одела. У Смедереву је Никола. кажњен за скитњу и 2 4. пр. месеца протеран у Аустро-Угарску, но већ 28. истог месаца ухваћен је у Топчидеру са 80 динара. И овде је изјавио да је родом из Дебрица у Бапату, где од Фамилије има само једну тетку, по имену Тинку Бабештин, врачару. У Србију је, вели прешао пре 5 година и бавио се надничењем највише по смедеревском округу. Управа града Београда има уверења да ово лице није из Аустро-Угарске, да је раније осуђивано за крађе, и да му право име није како је сад казао, већ да исто крије. Овоме иде у прилог и то, што при себи нема никаквих иоправа, не говори ни у колико банаћанским акцентом, и што је код њега нађена повећа сума по оделу скривеног новца, за који није могао ноказати откуда му је. Ко бп што знао о овоме лицу моли се да -го до 'тави Управи града Београда или уредништву „ Полицијскога Гласпика".

ћен, — то је власт среза јадрапског иследила његову крнвицу за папад пад Шљивовцем, па је та акта с Чолићем и осталим кривцима спровела и иследној власти начелства округа подринског, на његово тражење.

р ЧолиЋ Није искључена. могућност, да ое Чолићева пделатност," бављење и кријење распростирало и ван округа подринског за време од 19. Фебруара 1903. год. до 15. септембра тек. год., и за то се износи његова елика, како би се на

Манојло — Манасије Костић, пекарски момак, узео је 100 динара од свога газде Николе Илијевића, пекара из Ваљева, да преда извесном човеку, али то нијо учинио, већ је са ноицем побегао. Он је стар 27 година, сувоњав, повисок, црномањаст, малих бркова, у сељачком копорану и сивим панталонама, са шајкачом на глави. Препоручује ое свима полицијским и општинским властима да га потраже у својим домашајима и у случају пронадаска да га упуте начедству округа вал>евскога с нозивом на Бр. 12146.