Полицијски гласник

ВРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 427

одредбе односно забране интерверсије титулиса, један детентор би имао просто да почне да ствар држи у своје име па да себе преобрати у држаоца. Само ова интерверсија дала би му једино ираво на употребу државинских интердиката, док би, у погледу узукаггије, положај његов остао непромењен: у нашем праву па узукапију се пе може позвати држалац чија државина пема основа, а такав је случај овде. 42 ) Напослетку, законодавства нису једнака ни у погледу дејства државине. Док се, у колико је реч о заштити државине, она сва слажу у томе да ову треба увек обезбедити, пезависно од њенога основа стицања и савесности држаочеве, 43 ) дотле се она често размимоилазе код питања о условима за узукапију (Гивисартп, сИе Егб^гип^). Тако, у Француском законодавству, може се стећи својина застарелошћу и онда, када је државина незаконита (неправична) или несавесна (вапв јиз^е Шге ш ћоппе Ј01). Основ државине (Ши1из) и савесност (ћопа Ис1е8) корисни су у толико што је тада рок. за узукапију краћи (чл. 2262. и'2265. с. с.). У ау стриском праву, као и нашем, узукапије мо.же бити само "Под ова два услова: да је државина закошЈта*и да Је савесна (§'§ 1460 а 1465. аустр. грађ. зак., § _§26. сри. грађ. зак.). Иначе се својина не може стећи застарелошћу. 44 ) Немачки грађ. законик који, као правило, познајо само узукапију покретних ствари, тражи, за ову, такође савесну држапину (§и1;ег 01аиће). Али, за разлику од римскога (код обичне узукапије) и аустрискога права, основ, Ши1ив (Бег ТИ;е1), није, по нем. грађ. зак. (§ § 937. а 945.), потребан.") Да додамо, да, у Француском законодавству, по оном отаром правилу Еп ГаИ; с!е теи1)1е8 робвез810П уаи!; Шге, својина на покретним добрима се стиче под ова два услова: да се је задобила државина идаје прибавилац ове ћопа Ме. 4в ) Само у случају крађе или губитка ствари може власник ствари ову повратити за три годино, рачунајући од дана крађе или налаока. На-

12 ) Резултат је, у главном, исти: у Франц. праву може бити узукапије и у одсуству основа државине, или не може бити интерверсије титулиса ; код нас може бити интерверсије титулиса, али не може бити узукапије без основа државине. У Француском праву господар ствари заштићен је против детентора забраном интерверсије тптулиса, код нас забраном да се, у случају незаконите државине , може ствар стећи узукапијом. Тек у оба законодавства власнипи су заштићени против детентора. 43 ) Свака државина је заштићена, била она правична или неправична, савесна или несавесна. 44 ) 81и1зепгаисћ, ор. сг1 ., II., 8. 795. ипс! ГГ. 45 ) Вегпћиг^, ор. сИ., III, 8. 317. И у пандектном праву, за редовни олржај, тражи се, поред ћопа П(1ее, и основ државине (ТЈ8исар10Пз1;11;е1, швкиз 1л1;и1и8 розв8810п1з). За ванредни одржај била је довољна ћопа П<1ез. Арнтс, Пандекте. Иревод Д-ра Драг. Т. Мијушковића, књ. II., стр. 381. 382. и '<01.. Као што видимо, немачки законодавац, код узукапије покретних ствари, задржао се на условима које је пандектно право тражило за ванредну (тридесето годишњу односио четрдесетогодишњу) узукапију. са том разликом шго он тражи десетогодишњу државину (§ 937. нем. грађ. зак.). У аустриском и нашем праву довољна је трогодишња односно шестогодишња државина $ § 1466. и 1472. ауст., §§ 928 и 931. срп. грађ. зак.). 4в ) Аутори не веле ништа о томе, да ли је потребан И1;и1из. В. Р1ашо1, ор. сИ., I., р. 404. ек 405.

равно, после три године његова ге1 у1псИса1;ш гаси се само у погледу следбеника ћопа ПсЈе крадљивца или налазача. Против крадљивца и налазача, као и против њихових следбеника (1е8 воиз—ас^иегеигз) та1а Кс1е његова петиторна тужба 4.7 \ застарева тек после тридесет година. ) Овај летимични преглед неких важнијих питања која се тичу државине иоказује у коликој мери се у овом делу науке о приватном прпву са тешкоћама сусрећемо. То показује, у исти мах, слабу страну нашега законодавства о извршењима, које је расправљање тако замашних питања ставило у атрибуције административне власти. Власт ова Функционише овде, изузев Државни Савет, у лицу само једног органа, за разлику од судске власти, која суди, у начолу, колегијално. Овоме треба још додати и ту околност: да оу органи управне власти код нас врло чес.то нестручни за ова питања. Тек најновији закон о уређењу округа и срезова прописао је за окружне и среске начелнике нарочите школске квалиФикације (да су свршили Велику школу у Србији или који Факултет Университета. овде или на страни, чл. 25. и 48.). Али и то не обара, и ако је у неколико олаби, ону горњу примедбу о нестручности администратинних органа у питањима приватно -правним. Јер, на првом месту, треба ће доста времена док се тај закон, у колико је реч бар о квалиФикацијама среских начелника, потпуно у живот уведе. Затим, пошто се, по њему, за окружне и среске начелнике не тражи искључиво диплома правнога Факултета, већ такав чиновник може бити и свршени ученик неког другог Факултета, то ће се дешавати да спорове приватно - правне природе решавају људи којима то апсолутно није струка. Осим тога, по чл. 48. истога закона, и по његовим тачкама 5. и 6., место срескога начелника може, под условима тамо предвиђеним, заузети и једно лице којс није никакав Факултет свршило. Напослегку, остају полициски писарикоји ћечесто такве спорово код извршења расправљати и који, по чл. 31. наведенога закона, могу бити лица која су свршила четири разреда гимназије; и управник Града Веограда и чланови у праве тога Града за које се не траже никакве нарочите квалификације. Зак. о уређењу округа и срезова вели у чл. 158. само ово : в Управник Београда има ранг и плату окружних начелника, а чланови квартова деле се у две класе: . . . ,« Та значи да у погледу квалиФикација, ти полициски органи потпадају иод зак. о чин. грађ. реда §. 3.). Што се тиче Државнога Савета, и он, за сада, не стоји много боље у погледу стручности у реченим питањима: једна мала мањина његових чланова свршила је правни Факултег. Овакав, пак, састав Државног Савета допушга Устав, по чпјем чл. 142. Државни Саветници могу бити они српски грађани, »који су свршили у Србији или на страни какав Факултет или какву вишу стручну школу која стоји у реду Факултета." (наетавиће се) Живојин М. ПериЂ. 4 ') Р1ашо1, ор. сИ., I. р., 405. а 408.

цодНЦИЈСКН ЧННОВННДН и Пројект закона о чиновницима грађанског реда.

(СВРШЕТАК) Није ли права аномалија с гледишта здравих принципа и једне најдемократскије, али истините правне државе, кад се често и у сред законодавног тела, од времена на време, могу посматрати примери неоправданог такмичења у Фразама, које треба што више да нагрде полицијску власт, а нарочито оне њене органе, који су на истакнутијим позицијама. Какав се успех може тражити од те власти у сузбијању злочиних и преступних дела и у опште, у свима пословима полиције безбедности, кад сав тај посао припада надлежности оне исте власти, којој сваки и позван и непозван може сасвим произвољно давати искључиво негативне квалиФикације најгорег облика; кад јој се, често, и то, како изгледа, не само без казне, него на некој, прорачуњеиој иопуларној основи, могу да добацују Фразе, које ту власт у основи компромитују, које је изражавају као неморалан појам и дају јој рђаву квалиФикацију. И на зборовима и у чаршији и у каФани, нарочито у редовима мање интелигентним, на овакве појаве наилазимо врло често, али се на њима не заустављамо; јер су нам постале толике обичне, да више на њих и не обраћамо пажњу. Чудно је, што у таквој земљи полицијска власт постоји још и као сам административно — правни појам. Оваква морална п правна деградација полицијске власти, највише чини, те о ауторитегу власти у опште, а не само полицијске, не може још за дуго време да буде озбиљне речи. Јер полицијскавласт, као штд смовећ наиоменули, тангира у ; аЈмногобројније и најбитније интереса свега грађанства, јер је та власт носилац праве надлежносги за јавни ред у земљи. Због тога, ауторитет те власти прва је претпоставка за успех јавне службе у опште, а нарочито за јавни ред. Ма како се изводила реорганизација јавне службе у Србији, без тога услова не може се имати успеха. И онда, кад се новим законодавством те врсте мора поглавито на тај услов нарочито да пази, онда би било веома нецелисходна па и опасна намера, да се полицијска власт остави и даље у положају, у коме је до сада била; шта више, у положају, који би био још и гори, у колико би се за њу стварао још и нарочити негативан изузетак, који би је лишио одлика свију осталих чиновничких струка. Ми не бисмо могли разумеги реорганизацију јавне службе у Србији, ако би се она извела на основи на којој би ауторитет најважнијиг дела извршне власти остао и даље и морално и правно унижен. Наиротив! Хоћемо ли да лечимо земљу озбиљном реорганизацијом јавнога права, додајмо јој у првом реду јаку и с пуним ауторитетом полицијску власт. А такву власт најмање можемо имати онда, кад њеним чиновницима, изузетно од свега осталог чиновништва, задржимо и даље положај, који