Полицијски гласник

СТРАНА 428

ПОЛИЦИ.ГСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 45

могу да одређују партијгки и произвољни утицаји чаршије, ауслед несрећне одредбе, по којој оамо ти чиновници не би били заштићени у државној служби. Поглазити разлог, који се истиче у одбрани мишљења, да полицијским чиновницима, а нарочито оним на старешинским положајима. не треба признати сталност, поличке је природе. и то готово искључиво политичко — партијске. Из леда, на први поглед, да тај разлог вије сасвим неоснован. Зна се, да у земљама, које практикују систем парламентарне владе, политичко особље треба да ради што сагласније иптенцијама владе; па самим тим треба да је и по својим политичким назорима што ближе гледиштима, која начелно једпу владу обележавају. За такве органе мисли се, да опи боље од осталих схватају прави смисао владиних тежња и припципа, које она има да спроведе разноликим законодавним реФормама; да ће преданије служити извођењу њепог програма и у облику опште администрације и у облику енергичне и правилне примене закона; да ће на тај начин више допринети јачању ауторитета владе, којој још и партијски припадају, иочуватм и побољшати расположење масе, као парламентарну подлогу за даљи рад и трајање владе. Нема сумње, да је овако гледигпте на старешинско полицијоко особље за парламеитарну владу од значаја. Али, да ли би парламентарна влада могла у опште имати такве кандидате на овако важним положајима онда, кад би со њихов избор морао ограничити само на најлошије елементе из државне службе, или само и готово искључиво, на такве елементе „ са сокака®. А ми смо већ видели и са довољно оправданих разлога објаснили, да мимо такве кандидате не би било и других, бољих, кад се чиновницима полицијске струке не гарантује сталност државне службе. Сви они чиновници државне службе и сви они, у истини јаки људи са сокака који не желе, да свој солидан положај замене скорим истеривање из државне службе —■ неће се примати полиције. То је саевим сигурно. А који су то онда елементи, који ће се са нарочитом способношћу и моралном исправношћу заложити, да толико предано и корисно послуже држави, да том службом чак треба да заслуже и неку политичку добит за владу, да јој одрже и појачају ауторитет у народу. и на тај начиа сачувају и иобољшају расположење јавнога мњења за даље изборне успехе и опстанак владе ? Напротив, окружена неопробаним и лошим елементима, које је по невољи морала узети, она је доведена у гори положај, него штојепре тога била, да је такви њени људи компромитују и својом проблематичном моралношћу и својим незнањем. А да ће такви кандидати бити још у толико више сумњиве и еластичне моралности, у колико и сами морају рачунати са брзим губитком службе, то је сасвим сигурно. Међутим, и с те стране ствар сасвим друкче стоји, кад су и старешински положаји заштићени начелом сталности државне службе. Парламентарна влада тада

располаже најширим избором кандидата: јер јој стоје на расположењу сви чиновници осталих административних струка, па ако хоће и онај непотребан плус са сокака, ма да ће »сокак" са.мо по изузетку моћи да да једног ваљаног полицијског старешину. Влада тада није прину^ена, да узима оне, који су најгори, него да међу онима, који су одлични, бира најбоље, у свој мери, у којој налази, да затечено старешипско особље треба да замени другим, партијским. Тако ствар стоји, кад се дискутује непосредно са гледишта оног главног помитичког разлога, који се наводи, у главпом, у смиелу партијском, и који се хоће да правда пачелима парламентарне владе ; али тако стпар стоји онда, кад се тај разлог у целини акцептира. И у том, дакле, случају, начело сталности треба да се примени и на све полицијске чиновпике. Али, пре свега, није истина, да са изменом парламентарне владе треба да се измене и све полицијске старешине. Искуство је и код нас показало, да на старешинским подицијским положајима могу тако исто корисно да се употребе и људи из опозиције, па често и много корисније, него, в своји 1( људи; ако опи, иначе, имају у јачој мери потребне услове, да на тим положајима представљзју јаку и савеену власт, и то је оно штоје главно. Таквим људима није потребна партијска карта, па да влади даду више ауторитета ваљаном службом, него што би је могли да даду њени партијски људи, али без тог услова. које траже интереси државне службе. Шта више, влада ће увек изгубити, у место да добије, кад такве људе из опозиције замени својим, али слабијим људима. Ми можемо разумети измену полицијских чиновника на истакнутијим ноложајима само онда. кад је она строго с гледишта интереса јавне службе целисходна. Ако се у том смпслу партијски интереси и разлози не поклапају са разлозима и интересима државним, онда би измена чиновника била штетна, онда би се она вршила искључиво или бар више на основи партијској, а без обзира на интересе државне; а таква измена, штетна по интересе државне, била би самим тим штетна и по партијске интересе парламентарне владе. Јер парламентарна влада има задатак да ради у јавном интересу, да тај интерес, с обзиром на режим осталих сгранака што јаче истакне и да на њему ради, да тако потенцираним успехом у јавној служби задобије за се расположење масе; и да у том смислу добије још и партијски. А ако је за такву службу у корист јавних интереса јачи кандидат из опозиције; ако би он тим интереоима боље служио и више доприпринео, него кандидат који га смењује, онда је измена учињена на штету јавног интереса, па самим тим и на штету парламентарне владе, која је за ту измену одговорна. Другим речима, кад год влада неће да води партизанску него државну политику; кад год се партијски интереси и партијоке дисциплине не истакну изнад иптереса и начела државног права и државне политике, она ће баш имати интереса, да се користи кандидатима, који ће

што боље државним интересима послужити; а у таквом случају, она неће мењати чиновнике, за које већ има сасвим разложног уверења, да су за свој посао и положај довољно употребљиви и јаки, да их не може заменити јачим особљем. Друкчим рпдом влада би поткопавала моралне и политичке погодбе свога опстанка; она би се квалиФиковала као политички неисправна и као партизанска, у мери, која наговештава, да она измене полицијског особл>а не чини из разлога и интереса државне потребе, већ из непарламентарних омерова. да ради партизански и да као партизански режим преко полицијоког чиновништва, на неисправној, противзаконитој основи хоће да ствара себи већину. Такве владе губе у брзо обележје исправне парламентарне влада, и постају партизанске котерије, које све више обраћају пажњу партијоким, у место државним интересима, док се, најзад, ако пре тога сасвим не пропадну. не изметну у обичне клпке; а у парламентарним земљама искуство је показало, да је од котерије до клике само један корак. Напротив, начело сталности. у место да компромитује, оно благотворчо утиче на оистем парламентарне владе, јер уноси моралну исправност у целокупну јавну службу и односе и горе и доле. не дозвољавајући ни партизанима на влади, ни партизанима у народу, да полицијскс чиновништво ома^рају као своје партизанско оруђе, и да преко њега компромитују јавну службу и штете јавне пнтересе. Полицијски чиновиик, високо уздигнут изнад партизанства, заштићен начелом сталности у државној служби. постаје искључиво орган државне службе и државних интереса; а због те службе и тих интереса постоје све па и парламентарне владе у правиој држави. Ми смо, дакле, не само за начело оталности државне службе и код полицијског чиновништва, него налазимо, да би била права опасност за државну службу и да би се основна начела израђеног пројекта, дакле његова системска осиова, у целини компромитовала, ако би се полицијско чиновништво, мауком његовом делу, тога начела изузело. Милутин А. ПоповиЂ. ОЕДМИ МЕЂУНАРОДНЖ КОНГРЕО ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ

први део досадашњи међународми 1?омгреси (НАСТАВАК) II. Конгрео у Штокхолму 1878 (од 3—7 августа) Деветнаест земаља и двадесет и седам држава биле су званично представљене ва овоме конгреоу. Питања су била подељена у три групе и то: у прву групу су улазила нитања из казненог законодавства, у другу питања о извршењу казне, и у трећу о превентивним мерама. Сва су ова питања иретресана у три секције и у пленуму конгреса где су донешене деФИнитивне одлуке. На конгрес.у претресана су ова питања: 1 секција: 1, законско