Полицијски гласник

ВРОЈ 45

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 429

уређење извршења казне; 2, сједињење казна лишењем слободе, 3, депортација; 4, надлежност централне управе. — II секција: 1. међународна статистика казнених завода; спремање чувара; дисциплинске казне; 4, привремени отпуст; 5, усамљепички затвор; 6, трајање усамљеничког затвора. — III секција: 1, старање за пуштене ооуђенике и помагање од стране државе; 2, поступање с малолетником који је ослобођен казне, као и са напуштеном депом ; 3, о међународним мерама против злочина; 4, борба противу поврата. Италијански д°легат саопштио је конгресу позив своје владе, да се адући конгрес састане у Риму. Међународна Комисија за казнене заводе конституисала се изабравши себи за председпика Алмкиста (А1тдш81;), а за тим је претресла и усвојила израђени пројект статута за комисију; шведски министар спољних послова је умољен да дипломатским путсм саопшти овај пројект владама разних држава. Идући састанак комисије био је у Паризу октобра 1880, на коме су биле званично представљене тринаест влада. Циљ је овоме састанку био, да се види какав је одговор дошао од разних влада на циркулар шведског министра спољних послова односно пројекта стату га. Овај пројект, на који су већ многе државе пристале, усвојен је дефинитивно. За председника комисије изабран је италијански делегатБелтрани — Скалије. Статут за Међународну Комисију за казнене заводе, који је на овом састанку комисије усвојен , а допуњен на другом састанку држаном у Берну септембра 1886, гласи: Чл. 1. Образована је Међународна Комисија за казнене заводе са задатком да скупља податке и обавештења, која се односе на предупређење и репресију злочина, као и на казнено заводе у опште у намери, да даје владама обавештења о мерама и средствима која би требало употребити па да се стане на пут повредама казненог законика, да се обебеди њихова репресија, а да се при том поправљају злочинци. Чл. 2. Комисије ће бити састављена из делегата разних влада, које би хтеле учествовауи у остварењу горе означеног циља. Чл. 2. Свака земља може именовати једног или више делегата. Али у последњем случају свака влада располаже само једним гласом. Чл. 5. Она ће на својим редовним састанцима бирати одбор, који састављају: председник, потпредседник, који врши дужност благајника, и секретар. Чл. 6. Комисија ће публиковати у свом листу на Француском језику, потпуно или не: а) законе и органска правила која се односе на казнене заводе и која буду издата у разним државама; б) законске пројекте о овим предметима с извештајима који би им претходили; в) извештаје о питањима, стављеним на дискусију следећих конгреса;

г) чланке и оригиналне студкје, који би улазили у оквир комисијиног задатка и који би уз то имали општу врсдност. Она ће организовати међународну статистику за казнене заводе. Чл. 7. На својим саставцима комисија ће претресати питања, која је одбор ставио на дневни ред. Сваки члан има прагза да комисији износи гштања на претресање. Та питања треба да буду упућсна председнику најмање три месеца пре састанка комисије. Свако претресање приметиће се у извештају с назначењем имена отих, који су у претресању учествоваии. Чл. 8. Комисија ће, у споразуму с владом оне државе у којој ће се држати конгрес, одредити дан и место конгреса, утврдиће програм као и правилник за тај конгрес. Чл. 9. Коогрес ће се држати у међувремену иајмање од пет година. Чл. 10. Комисија ће ступити у везу с друштвима за казнене заводе у разним државама и стараће се да се сличпа друштва стварају. Она ће такође ступити у везу и с лицима, која, по свом свом специјалном знању или искуству, могу бити од користи комисији и циљу, који је она себи у задатак ставила. Чл. 11. Да би се накнадили трошкови око штампања протокола комисијских, циркулара, извештаја, истраживања, преписке и т. д., комисија ће сваке године одредити свом одбору суму од 8000 до 15000 динара, коју ће давати државе у сразмери од 25 до 50 динара на милиоп становника. Делегати ће једноме од чланова, кога комисија одреди приликом сваког састана, положити суму, одређену на владу коју предотављају. Чл. 12. Одбор ће извршивагп одлуке комисије. Он ће је сазивати и одређивати дневни ред; у међувремену између седнице, он ћеотправљаги послове. Чл. 1 3. Кад год одбор за потребно нађе саветоваће се са члановима комисије путем циркулара. Чл. 14. Сву преписку вршиће секретар, који је дужан да од ње прави акта и да чува архиву. Чл. 15. Сваки акт одбора него и циркуларе и предмете треба да потпише председник или погпредседник и секретар. Чл. 1(5. Одбор ће сваке године подносити комисији извештај о реду, пројект буџета, као и остале рачуне. Ови извештаји, као и протоколи седница комисије, слаће се свима заинтересованим владама. III Конгрес у Риму 1885 (од 1—13 новембра) Двадесет земаља и диадесет и две државе биле су званично представљене на овоме конгресу. Питања, која су била претресана, подељена су у секције : I. секциЈа: 1, одузимање грађанских или политичких права; 2, слобода судије у одмеравању казне; 3, одговорност родитеља за крииична дела која изврше њихова деца; 4, права и дужности судије према малолетним злочинцима. — II. секција: 1, зидање казнених завода ћелиског система; 2, за-

води за истражни притвор и кратковремене казне; 3, извршење казне у државама које се поглавито баве пољопривредом; 4, о надзорницима; 5, о исхрани осуђеника. — III. секција: 1, о склоништима за пуштене осуђенике; 2, о уговорима за /.здавање криваца; 3, о скитницама; 4, о посетама, које чланови друштава за потрошњу треба да чине осуђеницима; 5, о школи у заводу; 6, о занимању осуђеника у недељне дапе. Руски званични делегат Гелкин ВраЈлкој саопштио је конгресу позив царев, да се идући конгрес састане у Петрограду. Међународна се комисија понова конституисала изабравши себи за председника Гелкина Врашкој, а Белтрани —- Скелија за почасног предссдника. Септембра 1889 комисија се еастала у Женеви да утврди програм идућег копгреса и да посвршава остале приправне радове. IV. Нонгрес у Петрограду 1890 (од 22 маја до 1 јуна). Девегнаест земаља и двадесет и шест држава званично су учествовале на овом конгресу; званичвих делегата било је (:>9. Иитања, расправљана у три секције, била су ова: I. Секција: аитања казненог законодавства: 1. На који би се начин и помоћу којих срестава могло доћи до истих назива и тачних деФиниција оних подсла казненог зборника, коју би требало да се налазе у свима леђународним уговорима о издавању криваца? 2. Какво значење може имати пијапство с тачке гледишта кривичпог права: а) било као преступ, посматран сам за себе. б) било као околност, која прати законску повреду, и која се појављује као средство, које унишгава, умањујо или отежава карактер криничности ? 3. Треба ли завести предавање науке о казненим заводима као засебног предмета? — На који би се начин с тим предавањем могло сјединити позитивно изучавање Факата и питање о извршењу казне, а да се при том не ремети службени поредак, и да се административним задаћама не чине никакве сметње? 4. За које би повреде казненог законика, под каквим условимаи у којој мери ваљало унети у законодавства поједипих држава а) систем укора и опомене, које би судија имао да унрави окривљеноме на место казне, и б) начин одлагања казне, коју би судија изрекао, но коју би осуђепи имао да издржн тек онда, ако би наново био осуђен за какво ново кривично дело '! 5. Која ће власт бити надлежна, да решава о судбини деце, осуђене за преступе и иступе? На каквим основима и по каквим начелпма ће се решавати, ако ове законске повреде повлаче за собом: а) било казнену осуду и затвор у каквом правом казненом заводу, било памештање у какав завод за поправљање покварене и недисциплиноване деце, в) било шиљање у какав васпитнн завод, намењен деци, која стоје под туторством јавне власти?