Полицијски гласник

СТРАНА 440

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Фидип Јојић, тежак из Арбанашке у ор. прокупачком, Депоје Стаменковић , тежак из Стубле у ерезу јабланичком и Вуде Вучко Тодоровић, Пећанац, који нема оталног места пребивања, на дан 1. тек. м-ца извршили су убиство над Ђорђем Петровићем председником општине крушевичке, а сина оу му Драгутина тешко ранили, када су ови радили на своме имању у Црној Бари. Њих је на дело подстрекао и довео Костадин Ивановић, тежак из Црне Баре у ор. власотиначком. Вуле се налази у бегству, а оотала тројица налазе

жење и у случају проналаска да га под јаком стражом опроведу наче.шику ореза власотиначкога о позивом на Бр. 1 1386.

У 3 3. броју ((Подицијског Гласника" од прошле године објављена је слика овога лица под именом Чедомира МариЛа, коцкара, из Панчева, који је тада био ухваћен у Гружи и од отране начелника среза гружанског кажњен са затвором и прогонством у Панчево као овоје место рођења. Међутим, као што је се доцније утврдило, то није био Чедомир Марић , већ Јеврем К. Миладиновић , коцкар из В. Пчелице, у ср.

Филип

Лепоје

НЗостадин

се под иотрагом и у притвору код начелника среза власотиначког, код кога су потпуно признали дело. Вуде је стар 27— 30 година, омаленог стаса, црних очију, малих црних бркова, у лицу сувоњав и црне маоти. Одело често мења; по потреби облачи сељачко сукнено одело и опанке, а неки пут опет грађанско одело са шајкачом или шеширом на глави. Како и до тада није имао оталнога места пребивања, а највише се бавио по срезовима: прокупачком, јабланичком и косаничком, то није искључена могућноот да се и сада тамо где крије код каквог старог сумњивог познаника. Филип је стар 27 година, високог стаоа, добро развијен, у лицу сувоњав, очију граорастих, бркова смеђих, браду брија. Лепоје је стар 5 0 годнна, средњег отаса, развијен човек , смеђих очију , плавих густих бркова, обријап. Костадин је отар 40 година, средњег етаса, добро развијен, плавих очију, ретких и илавих бркова, такође обријан. Начелник среза влаоотиначког послао је уредпиштву слику ове пооледње тројице, молећи да свако, ко би знао да су они извршили још какво казнимо дело, то њему доотани. Полицијоким и онштинским Бластпма, пак, препоручује се, да за Вулом нареде најживље тра-

левачком округу моравском, који је тада одговарао код начелника ореза левачког за једну опасну и једну просту крађу, па је из пригвора побегао и преко Крушевца и Зајечара отишао у Бугарску, одакле је враћен у Зајечар, где се у начелству показао под именом Чедомира Марића из Крагујевца, те је због такве његове изјаве спроведен у Крагујевац, али у путу између Ћуприје и Јагодине успе те побегнп иопред спроводника и дође у своје село — В. Пчелицу. Ово је било на други даи Тројица, а одмах сутра дан отишао је у Краљево, где се бавио до 24. јуна, а тада га је тамошња полиција ухватила и казнила као кеоароша са два дана затвора, а по том и са 30 дана због обмане власти. Када је одатле пуштен, отишао је у Гружу, где је у селу Драгобраћи ухвпћен и кажњен поред затвора и прогонством у Папчево — в место рођења". У Управи града Београда, где је био спроведен из Крагујевца да се пребаци у Панчево, зачудили оу се да је он родом (( из прека 8 , јер је и његов изглед, и говор , и одело — ове против тога говорило, но он је на учињену примедбу о томе објашњавао : како је још дететом прешао у Србију и тако се временом претопио у тип српскога сељака. Када је спроведен у Панчево задао је тамошњим властима за неколико дана грдна посла. Претурене су све књиге и у полицији и у општини, па нигде ни помена о (,Чедомиру # и његовим ((Помрдим родитељима". Саслуша-

вани су и стари људи, па ни они нису, природно, могди ништа показати. На послетку га је панчевачка полиција после неколико дана опет вратила у Београд са извешћем да му се родбина није могда пронаћи и да они оумњају да је он њихов поданик. На поновно његово категорично тврђење, да је он отуд родом буде поново враћен у Панчево оа новим подацима, које је он дао, али га панчевачка полиција није хтела примити, већ га је одмах натраг вратида, пошто није било никаквих доказа да је њихов поданик. Управа га, пак, такође није хтеда примити, јер је још мање било доказа да је српски поданик, нарочито кад он то још одриче. Због тога отреоања две државе од њега, он је био принуђен да једно време проведе на дађи, путујући од Београда до Панчева и обратно, док на посдетку, на неки начин није убедио панчевачке власти да је ипак њихов поданик, те су га једва једном понова примиле и шта оу знаде са њим друго да раде, већ га пусте да «тражи фамилију". Убрзо је увидео да тамо за њега нема опстапка, те једног дана седне на дађу дереглију и оде у Шабац, одакле је ишао и лутао по целој западној Србији. У близшги Ваљева нападне га једна стража, од које он нагне у бегство, а она опет опали за њим из пушака, те га рани у леву пету. Кад му је ово лутање дооадило, а знао је да нема јаких доказа о његовим кривицама, за које је био отављен у притвор, отишао јс и сам се јавио влаоти ор. левачког, где се истрага противу њега водила. На претреоу је код јагодинског првостепеног суда нешто због немања довољних доказа, а нешто из сазнања због његових авантура и отрадања у бегству, порота га огласи као некрива, те га суд пуоти.

Јеврем је стар 2 4 год., а већ је два пута био осуђиван. Први пут преоудом јагодинског првоотепеног суда од 26. марта 1899. године Бр. 5858 , по којој је за крађу био осуђен на 6 месеци затвора, а други пут је опет за крађу пресудом истог оуда од 19. Фебруара 1902. год. Бр. 3191. ооуђен на три године робије. Он је повисок, сувоњав, плав, бркова танких, омеђих, очију зелених. Како он тумара по вашарима и опасан је за имаовну безбедноот, то ое властима скреће пажња на њега.

Штампа ^раљ. Срп. Државна Штампарија

уредник, пушан Ј). ЈТлимпић,