Полицијски гласник

БРОЈ 46.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉЛ 20. НОВЕМБРА 1905.

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТВДВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК" излази једанпут, а према потреби и.више пута недељпо. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свнју полидпјских власти, и износн: 20 дипара на годину за државна н општинска иадлештва, а за све друге претплатнике у општо 12 динара годишње За иностранстпо: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројени ,,Полидијског Гласника" не продају се. Рукописи се пе враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра Т., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 25. августа 1905 год. Бр. 7607. које гласи: »да се Љубомир Грубишић, обућар из М. Митровице, родом из Лаћерака, у Аустро-Угарској, и поданик исте државе, по молби својој, заједно са својим малолетним синовима Душаном и Стеваном и малолетним кћерима Александром и Зорком, прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађ. закона, пошто је поднео уредан отпуст из досадањег поданства " Из канцеларије Министаротва унутрашњих дела, 31. октобра 1905. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ЈЕДНА П0ГРЕШНА НАДЛЕЖН00Т

(НАСТАВАН) § П. Државински спорови. ооим тога тто су, због питања која подстичу, компликовани, још су, и са гдедишта материјалних интереса у њима ангажованих, врло важни. Установљене ради заштите државине, државинске тужбе штите, у исти мах, и својину. Управо, циљ интердиката посесорних јесте баш обезбеђење својине. Одржавајући Фактичко стање, које је једним незаконитим актом (VI, с1ат, ргесаг^о) поремећено, државинска тужба води том резултату да терет доказивања у својинском (петиторном) спору пренесе па онога који нема државину. Ово, пак, држаоце, који су, у исти мах, и нрави господари ствари (власници) а којима би било тешко или и иемогућио доказати њихово право својине, ставља у нарочнто повољан положај, што је, свакако, и са гледишта

општих интереса корисно. Отуда, једно законодавство које не би довољно заштићавало државину не би, на тај начин, довољно заштићавало ни својину, а такво је, специјално, наше законодавство, по(пто, као што смо видели, у њему државинске спорове, који се могу појавити у

току процедуре извршења,

расправља

48 ) Српско законодавство о државинп и њеној заштити веома је непотпуно. На првом месту непотпуно Је материјално право, грађаиски: законик. (В. у иапред наведеном дел^у г. Гершића критику са свим умесну неких параграФа нашега грађ. законика о државини). Да иаведемо само овај карактеристичаи иример те непотпуности. Грађ. закоиик је пренебегао да се изјасни о интердикту ге1 гесирегапсЈае. Он, истина, у § §. 201., 202. и 208., претпоставља да је прави господар од своје ствари растављен и забрањује му да је силом поврати (» осим ако није на одбрани или гоњењу <,с — §. 2о8.. В. и § 855. нем. грађ. зак.), већ му се наређује да своју ствар судом тражи (».... него ћеш од суда помоћи тражнти* — §. 201.; »онај коме то драго није, и противслови, нека противпо докаже« § 202.; »Иначе, ако ти други не пушта ствар, да га судом имаш терати <,с — § 208,), али се не види из тога: каквом ће се тужбом, да ли петиторном или посесорном, власник суду обрати, у случају да је државине лишен vi, с1аш или ргесаг1о. Изгледа да законодавац од 1844. год. није ни мислио на т1егсПс1ит гесирегапс!ае роззеб310П18, када нигде не говори о року у коме се такав интердикат може подићи, као што то чине друга законодавства, а поименице аустриско. По зак. од 27. октобра 1 849., (за Хрватску и Олавонију закон од 8. свибња 1890.), тужба за повраћај самовласно одузете ствари (1)1е ВезНгепЂзе^гип^зИа^е) има се подићи у року од тридесет дана, рачунајући од дана дејекције (<1е1ес11о) или од дана од када је држалац за ову сазнао. Али у овом иоследњем случају не сме проћи више од једне године од дана допосесије (бкићепгаисћ, ор. сИ., 8. 431; Кизпоу, ор. сИ., I. 81 г . 498.). Можемо, у прилог решења овога нитања у нашем законодавству, навести§ 375. а. крив. зак. који, као иступ, казни самов тасно (без пасиља) заузимање »општинске или правителствене или опште народне земље^, или »каквог приватног добра <,с . Грађанско тражење (уз кривичну тужбу) да се добро поврати тужиоцу јесте, на сваки начин, овде 1п1;егс11с1;ит гесирегапЛае роззезншпЈе. Али, ова одредба са свим је специјалне природе. Она се односи само на земље (непокретности). Затим, заузимање мора имати карактер иступа. Отуда питање: каквом ће се тужбом депоседирани послужитп, ако заузимање нема тај карактер ? СЈшс! ако је иступ застарео (§ 396. крив. зак.)? Ио донуни §. 375. а. од 17.јануара 1904. год. власт (полициска или општииска) ослободиће туженога, али ће решити грађанско пигање о реституцији добра. Ако

административна р.ласт која ни по свом зависном положају (изузев Државни Савет) ни по својој евентуалној нестручности пије много за препоруку. Питаље: да ли ће извршна власт, у случају § 466. грађ.

узмемо, да ће н тада тражење повраћаја ствари бдти иптердикат гесирегапс1ае роз8е8310П1з, онда нам остаје питање: до кога рока ће, по застарелости иступа, власт моћи, на основу такве (државинске) тужбе, спор решити? Ми смо горе (у аусгриском праву) ви-' дели, да се та државинска тужба има подићи у релативно кратком року. И овојеса свим разумљиво. Јер овим интердиктом се штити Фактичко стање које је самовласно поремећено. Економски интереси захтевају да се Фактичка стања обезбеде. Ово значи да се та обезбеда мора тражити одмах; јер, ако се, после самовласног уништаја једног Фактичког стања, тужба за дуго време не подигне, онда ћемо имати друго Фактичко стање које ће требати, у горе реченом ингересу, заштити, све дотле, док се не би доказало да је оно противно праву. И напослетку, ако је иступ из § 375. а. застарео ире нодизања кривичне тужбе, може ли се употребити интердикат ? Затим, како ће бити код незаконнте депосесије (уј, с1ат, ргесапо) покретних ствари? Да ли ће тужилац, уз кривичну тужбу, подићи и петиторну, или ће интердикат гесирегап(1ае роззеззшшз бити довол»ан? С^шс! у случају, да самовласна депосесија покретне ствпри нема карактер кривичнога дела, и да се ствар има тражити грађаиском тужбом ? Хоће ли ова бити својинска или државинску? Како ће бити ако је кривица застарела? Све су ово питања од велике важности, а законске опредбе које би се на њих односиле или су нејасне иди су погрешне. Тако, § 397. крив. зак., који у посЛедњем ставу говори о застарелости права на накнаду штете проузроковане иступним делом, вели, Г71 (те, овако: »Право на досуђепу накнаду штете и право на иовраћај суди се такође по грађанском законику*. Пропис, у колико се тиче повраћаја ствари, непрецизан. Каквом ће се тужбом тражити ствар натраг, да ли својинском или интердиктом, пошто су обе ове тужбе грађанске природе? Дал>е, крив. суд. пост., у §§ 300. и 301., говори о о петиторној тужби у место о државинској. § 300., у трећем ставу, изражава се овако : »Пре него се коме овако ствар поврати, оштећени је дужан доказати, да је ствар његова, а ово може дока&ивати не само свима начинима, ио којима се доказује соиственост у грађанским парницама, него и заклетвом«. Дакле, ако је држалац лишен ствари, н. пр., VI или с1ат, он мора, изгледа, доказати, за повраћај, своје право својине или се заклети, да то право има на њој. У место, као што то чине друга законодавства која штите државину, да оштећени доказује ту само Факат државине, он мора доказати својину. Систем погрешан и опасан, јер он државини одузима скоро сваки њен значај.