Полицијски гласник

СТРАНА 434

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

суд. пост., узети дотично добро у попис или не, да ли ће упутити на парницу пријављенога господара или повериоца, то питаше зависи од тога Факта : у чијој је државини та ствар, тешкоћа која је, као што смо већ видели, далеко од тога да буде мала. А од решења те тешкоће зависиће, често пута, и судбина петиторне тужбе пријављенога господара или дужника (односно његовог повериоца). Страна законодавства, држећи се начела сепарације управне и судске власти, д Из ово неколико кратких примедаба види се колико је наше материјално право о држнвини несавршено и колико је потребно да се оио што пре ревидира и реформише. Наше законодавство није овде боле ни са гледишта Формалнога права. Пре свега, за дршавинске спорове — тамо где их може бити по нашем законодавству — надлежна је, поред општинскога суда, и власт полидиска. Шта внше, ова ту има ширу надлежност, пошто она решава инцидентно, у процедури извршења, о државини. Истина, такву надлежност има и суд општински, у колико је реч о одлукама које он сам извршује, али, сумњенема, суд општински ће много ређе него полиција пмати прилике да се таквим питан.има бави. И, ако је државински спор полиција расправила у току извршења какве грађ. одлуке судске, заинтересовани може изјавити жалбу еамо административиим властима. Тек ако би се питање о државини расправљало, у случају каквог иступа (н. пр. § 375. а. крив. зак.), он би се могао жалити првостеиенон суду (§ § 1 5. и !•>. пол. уредбе). Што се процедуре тиче, и она је нерегулисана. За полицију нема никаквих нарочитих праг.ила у том случају. Процедура суда општинскога је, као што знамо, сумарна. примодба која, овде, добија нарочиту важност, пошто суд општински може бити позван да решава о државини н. пр. непокретпих добара (375. а. крив. зак.) далеко изнад вредности до које, у својинским споровима, досеже његова надлежност (§. 6. а. грађ. суд. цост.). Укратко, можемо слободно рећи да, у нашем законодавству, нема ни једне материје у којој, како . са гледишта материјалнога тако и формалнога права, влада толика непотпуност, нејасност и хаос као у питањима о државини. Друга су законодавства, напротив, брижљиво разрадвла овај део приватнога права. И не само то, већ су, и у прописима о власти надлежној за суђење државинских спорова, пружила довоЈ.ну заштиту. Тако, т'е парнице суди, у Француској, кантонални судија (1е ји§;е с1е ра1х), и његова одлука подлежи ту увек контроли првостепенога суди (1е 4гЉипа1 с1'аггопИ8$етеп1). То је по закочу од 25. маја 1838., већ наведеном, који је одредио надлежност кантоналних суднја. Закон тај у неколико је измељен законом од 2 — 5. маја 1855.. Што се поступка тиче, он је, у главном, и код државинских спорова онакав исти као и код осталих спорова стављених у надлежност кантоналних судија. Он је изложен у првој књизи првога дела законика о грађ. суд. постугшу која нма за наслов: »Ое 1а јиз Исе с1е ргпх*. Да прнметимо да, за посесорне спорове, има неких специјалних наређења у четвртом одељку ове књиге (ТИге ^иа!пдте: Ј,Оез ји§етеп!в зиг 1ез асИопз ргоззеззоЈгез"). В. Оагзоппек, Ргдсгв Ле ргосбЛиге сгкИе, р. 24 1 е1 зшу.; ВопШз, ор. сИ.,1, р. 127. а 129. У аустриском праву, за расправу државинских спорова надлежан је котарски (срески) судија (Ве21гкбпсћ &ег). Тако је и у Хрватској и Главонији (пО §. 53. закона од 10 вељачо 1853.). За суђење тих спорова има, за Цислетанију, нарочити поступак регулисан законом од 27. октобра 1 849. (розвеззогшт зиттап881тит — Оаз УегГаћгеп т Ве811212810гип8881ге1(18ке1|;еп) а за Хрватску п Олавонију законом од 8 свибња 1890.. В. 8(ићепгаисћ, ор. с11., I, 8. 423 п. 1.; Визпот, ор. сИ., I, 81г. 490; А. Ђорђезић, Државина, стр. 104.. У немачком праву, државинске тужбе нису искл>учиво у надлежности контоналнога судије (Ат1впсћ4ег), већ су оне у надленшости првоступенога суда, ако је предмет спора изнад 375 франака. У Немачкој не постоји нека нарочита цроцедура за за снорове ове врсте, што је, свакако, поред правила да државинске гужбе, у случају мало час означеном, иду пред првостепени суд, још једна врло озбиљна гарантија државине па, дакле, и својине. В. М. О. V. Всћегег, ор. сг(., р. 74.

нису као наше законодавсто дала административној власти да она извршује гра^анске одлуке судске. Ношто и тај посао, као што смо већ видели, чини саставни део судске процедуре у грађанским споровима, законодавства та ставила су принудну наплату у атрибуције једне власти више независне него што је админисгративна. Тако, у Француском законодавотву, органи надлежни за извршење грађанских одлука судских, 1еа ћш881ег8, долазе у категорију чиновника који се зову спомоћни органи суда (1ев аихШ1а1ге8 с1е 1а јизИсе). Без ћи1881ег8. који се постављају декретом председника Републике и који морају имати прописане услове способности и моралности, налазе се под дисциплинском влашћу своје коморе (1а сћатћге <1е сИ8С1рНпе). што их ставља, у погледу централне управе, у довољно независан положај. 49 ) Тако је и у аустриском праву, где су извршиопи грађанских, одлука судских, Бје УоПзШескип^зог^апе, чиновници суду придодати, и називају се Ше Веат1:е с1ег Оепсћ1;8кап2;1е1 и БЈе Оепсћ1;зс11епег. Дакле то је један ред судских чиновника, са свим одвојен од полиције која се само по потреби може наћи на помоћи извршним органима. (§ 26. с1ег Ехеси1лоп8огс1пип§ уот Јаћге 1896). Разуме се да и инциденти који се могу нојавити у току извршења долазе, у овом законодавству, у надлежност судске власти, поименце суд.ч за извршење надлежнога, Бег Ехеси^опз^еисМ, а то је Бег Вегћкз&епсћ!; (срески суд). §. 17. с!ег ЕхесиИопвопЗпипб- вели о томе овако: „Бет Ехеси&опз^епсМе з1;ећ1; аиоћ (Не УегћапсПип^ ипс! Еп1 ;8сће1с1ипЈЈ ићег а11е 1т БаиГе е1пез ЕхесиИопзуегГаћгепз ипс! аиз Ап1азз ЈеззеЉеп 8Јсћ ег^ећенсЈеп 81;ге1И§кеИ;еп ги, воРегп П1сћ(; ћп ^е^еплуагИ^е Ое8е(;2е е1п апс1егез Оепсћ!; (1а1'иг гизШпсН^ егк1аг1; -№1Г(1 С< . (Суду извршном припада да решава о свима сноровима који се утоку процсдуре извршења или приликом н.е појаве, у колико овај закон није зато какав други суд огласио за надлежан.). У немачком законодавству извршиоци граћанских одлука судских називају се ЕНе ОепсћћзуоПгЈећег, који се сматрају као судски а не као администратнвни органи, што им и само име показује. Инциденти извршења, као спорови приватно - правне природе. спадају у надлежност судова. Суд, у даном случају компетентан, зове се Баз УоШ^гескипЈЈЗ^епсМ (§ § 685., 686. и 690. с1ег Ст1ргогез8огс1пип§' Гиг с1а8 Беи1;зсће Ке1сћ). 10 ) § П1 По чл. 146. Устава, трећи став. »Никаква државна власт, ни законодавпа ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт". Као што смо и раније казали, овај пропис садржи правило о подели државних власти, па, да49 ) Во1кагч1, Со1те1-Оаа{;е е1 01.1880П, 1,еропб Ле ргосе<1иге сгпИе, 1.1., р. 58; 0лг80ппе1, ор. сИ., р. 180. 50 ) Оаирр, Оге СГкИргоге880<1пипд (пг Дав СеиЈбсЛе Кегсћ, II Вап(1, 8. 286.

кле, и правило о подели судске и управне власти. Да ли, поред ове уставне одредбе, могу опстати закони који стављају у надлежност нолициске власти суђење иступа и извршење грађанских одлука судских, заједно са расправљањем инцидената који се могу појавити у току тога извршења? То оу несумњиво послови судске природе а наведени члан Устава вели, да управна власт (као ни законодавна) не може вршити судске послове. Међутим, тако исто несумњиво је и то да је власт која их код нас расправља, полиција и Државни Савет (овај последњи у питању је овде само у толико у колико је реч о извршењу грађанских сдлука судских) власт административна. Није реч овде о томе да ли су ти закони противни Уставу. То је јасно. Него је реч о томе да ли они због тога могу постојати. И ово се питање поставља зато што је те законе (Уредбу од 1850. год. о кажњавању иступа и граћ. суд. поступак од 1865.) Устав затекао у животу. Да су они донесени после Устава, било би неоспорно да би ти закони, и поред своје противности са Уставом, морали добити сво.ју примену. Свуда тамо где су било јавнонравни било приватно - правни односи обичним законима регулисани, ови закони имају се поштовати и од извршне власти (управне и судске) и од поједннаца, јер код нас изнад законодавне власти нема друге до Уставотворца ^В. чл. 117. Устава: „Закоип и законите наредбе. који су законитим начином обнародовани имају обавезну силу за све граћано и власти земаљске". В. и чл. 146. други став Устава). (свршићи се) Живојин IV!. Пери-ћ.

0ЕДМИ МЕЂУНАР0ДНИ К0НГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ

први део досадашњи међународни ^онгреси (наставак) II Секција: аитања о администрациЈи: 1) Да ли држава сама треба да експлоатише и рукоаоди рад осуђеника, или треба да га поверава приватним предузимачима? Који је начин бољи? 2) У коликој мери је рад у казненим заводима од штетног уплива на приватну индустрију ? И како би се могао уредити осуђенички рад, па да се у што већој мери избегне конкуренција? 3) Каква се срества могу употребити да се постигне добра заводска дисцишгана ипосебице: у колико може осуђеник располагати својом личном зарадом? 4) Какав би могао бити облик примене казне лишен-ем слободе за дуго, за неограничено време или за вечиту робију, а да се међутим не мора прибегавати колонијалној транспортацији ? На каквим основима би се могли установити заводи, у којима би требало сместити ове разне |врсте осућеника?