Полицијски гласник

БРОЈ 48.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 4. ДЕЦЕМБРА 1905.

ГОДИНА X.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОДИЦИ^СКИ ГДАС^ЦИК" издази једанпут, а ирема' потреби и више пута недељпо. Претплата се полаже у наиред, и то најмање за пола године код свију лолидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге нретплатиике у опште 12 динара годишње За иностранстпо: годишње 24, полугодишње 12 дииара у злату. Иоједини бројепи ,,Полидијског Гласннка" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволеоје, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити : за начелника четврте класе округа врањског, Андреју Петровића, судију ћупријског првостепеног суда; и за начелнпка четврте класе округа пиротског, Саасоја Вуксановића, јавног правозаступника из Лесковца. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 25. нове.мбра 1905. г. уБеограду.

Указом Његовога Величанства Краља ГЈетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Богдан 3. Јовановић, писар прве класе Министарства унутрашњих дела; Чедомир Алексић, писар друге класе среза раоанског; и Драгутин Ивановић, вршилац дужности писара среза ражањског, у рангу писара начелства прве класе, на основу §. 76. закона о чиновницима грађавског реда, отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашн.их дела, 25. новембра : 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члап 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета Бр. 8151., од 9. новембра ове год., донето на осиову тачке 9. члана 144. Устава земаљског, које гласи: Да се Манојло Дивјак, подглумар округа рудничког, родом из Коренице у АустроУгарској и аустро - угарски поданик, по молби својој прими у српско поданство заједно са својом женом Десанком, изузетно од §. 44. грађанског закона, поштоје поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. новембра 1905. г. уБеограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра Т., на иредлог Мпнистра унутрашњих дела, а па основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета Бр. 8156. од 9. повеммбра 1905 год. које гласи: »Да се Др. Марија Зиболд, родом из Петрограда и пруска поданица, по молби својој прими у српско поданство. изузетно од §. 44 грађ. закона® Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. новембра 1905. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО 0ЕДМИ МЕЂУНАР0ДНИ Е0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕЗАВОДЕ (НАСТАВАК) Ко је год с пажњом пратио развитак међународних конгреса, мораће признати, да су сви ти састаици, почев од Лондонскогконгреса 1872, стално прокламовали, да су поправка и превентивне мере најбоља срества-у служби крипичног правосуђа. Хоћу да вас подс.етим, да је баш један од предака нашег краља протектора, Леополд II, као велики војвода тоскански, први практичгси извео овај принцип у казненом законику, који је он обнародовао, и да је у Угарској под владом протектора овога конгреса извршен преображај казнених завода у смисл.у начела поправке. Земља, коју сте изабрали за седиште вашег већања, достојна је идеалне СФере која обухвата ваш рад, и будите уверени, да овде, почев од највишег чувара закона па до најскромнијег његовог радника, сваки с највећим интересовањем прати ток вашега рада. Ви сте себи

ставили у задатак племенит и узвишен посао, претресајући иитања чије решење има да у мањи криминалитет и следствено да буде јемство за мирно развиће друштва. Чланови овог међународног конгреса, који су дошли из свих крајева цивилизованог света, нарочито су позвани да раде на овоме делу не само због узајамних напора, који на неки начин стварају јединство научних тежња на кугли земљиној, него још и с тога, што међу вама имам част поздравити најодличније представнике ваше науке. Све већи и већи додир у међународном саобраћају изазвао је нов међународни правац криминалитета, и он придаје тим непријатељима сваког правиог поретка све више интернационални карактер. Постало је већ правило, да криминалитет иде у корак с цивилизацијом, из чега наравно ироизилази и дужност цивилизованих народа, да, у борби против криминалитета, иду у корак за њим. Ви сте дакле борци за напредак, и човечанска љубав, која вас је, као идеја водиља савремене културе, изабрала за средство у тој борби, у исти мах је и крајњи циљ те борбе. Желео бих са своје стране, да ваш велики и трудан посао буде крунисан заслуженим успехом, и овим, у име Њ. Величанства, објављујем да је VII Међународни Конгрес за казнене заводе огворен. За овим је конгрес поздравио и г. Слузес, бивши грчки министар спољних послова. За предеедника конгреса изабран је г. Рикл де Бели, иредседник Међупародие Комисије, који је поздравио конгрес овим говором: Ваша ц. к кр. свеглости! Госпође и господо! Сматрам за пријатну дужност, да се захвалим мојим друговима конгреса на врло ласкавом избору за председника конгреса. Обузима ме, истина, страх кад помио лим на моје славне претходнике, који су

1