Полицијски гласник

СТРАНА 450

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48

били председиици конгреса; али, примајући се избора, ја ћу се, ради среКног свршавања важног посла који ми је повереи, осланати тта моје одуи^евљење за велику ствар која Је п]>ед нама, иа ткнжу научму спрему и помоћ мојих другова падај ући се, да ће они за времо претресања показати сву толерантност према супротним мишљењима, која со овентуално појаве. Допустите ми да поеле изјапе захвалности додам неколико опаж; п.а. Поред божансгвене варнице, склоности за добро, налази се у човеку и клица зла, коју носи у себи да би нашкодио свом ближњем. Та се клица под повољним приликама брзо развија и многе чини случајпим кривцима; код других опет она потпуно заражава добре осећаје и чини их злочинцима по занату. Цео свет је пуп како доброг тако и злог, које је свуда распрострто као густ загушљиви дим. Ми пажљиво пратимо и најпезпатгшје догађаје, који мо1у бити од утицаја на човечији и друштвени живот, п све је то предмот нашег посматрања. Сасвим је, дакле, основано, што злочин, који дубоко и стално задире у људски род и друштвени живот, не изазива само иптересовање свих кругова, већ гражи да нађо и погодна средства којим се он има што је могуће више предупредити, којим се има казпитп и којим се имају пајпрактичнијо расправити тешка питања, која с овим стоје у вези. У најстарије време злочинцу се за извршено кривично дело враћало истим злом, и тек у току времеиа почеле су се примењивати разне казне. Најзад су се страшне телосне казне, које су имале за циљ застрашење, ублажиле, и, не узимајући у обзир-смртиу казну као казпу за најтежа кривична дела, казне лишењем слободе постале оу најчешће казне; но поред свога тога мп их видимо као самосталне казпе тек у законицима XVII и XVIII столећа. Генијални философи и Фплантропи из друге половине XVIII столећа при .фемап.ем и увођењем човсчпијег система казне, ко.ји се оснивао на казии лишењем слободе, створили су нову еру. Познато је међу тим, да је казна лишењем слободе и кас-није чосто била ирационална и нечовечна како с обзиром на правосуђе тако и с обзиром на извршење. У првој половини XIX столећа озакоњени су многи предлози неумрлог инглеског Филантропа — учитеља свију нас 1 | из XVIII столећа и питан.е о казненим заводима добило је врло велики број ватрених поборника, који су од њега крајем прошлог столећа створили проотрану науку. Дапас она не обухвата само начин примене казне лишењем слободе, већона, сем казнених средстава, обухвата и кримипално-политичка питања одпосно превентивпих мера, које треба да предузме друштво и држава. Научни спор за ово неколико последн.их десетина година па пољу Кривичног

1 ) То је био џон Хуард, о коме је било речи у првом делу под II.

Права дао је драгоцен материјал, али та борба разних школа није још ни дапас коначно завршепа. Неоспорио је потребно дубоко проучаваги чиниоце криминалитета, злочинце, њихов карактер; моралпо, социјално и економско зло, које стпара криминали гет; за тим код примене казне индивиду ализирање. Потребно је тако исто проучавати важне превентивне мере као: народну просвету, морал, веру, устаповљење завода помоћу којих радници могу наћи рада, радиоппца и других склоништа; помагање осуђеника који су издржалн казну ; борбу противу просјачења, скитања и алкохолизма; васпитање и поправљање младих злочннаца. напуштене деце или деце за коју постоји бојазан да ће пасти у порок. То је пространо поље нашег трудног посла, чије су гранпцо: с једне стране заштита деце п условна осуда, с друге доживотна робија и смртна казна. У интересу одржања друштвеног поретка морамо учинити све што је могуће да предупредимо извршење кривичних дела, или бар да њпхов број ограничимо; да се казна иримени према онима, код којих се може очекивати успешно дејство, наравно пе обзирући се на вечиту казну лишењем слободо и на смртну казну које се изричу у циљу заштите друштва; да се казна лишењем слободе прнмењује строго али човечпо тако, да се осуђени врати иатраг у друштво, морално поправљен, душевно и телесно здрав. С мачем богиње правде у десној /„ светим символом човечанске љубави у левој руци улазимо у лавиринт кривичних дела, да спаеемо оне којп се могу спасти, и да рационално по закону казнимо оне, који се безусловно морају казнити. Још једанпут најсрдачније поздрављам иоштоване другове који су се састали у интересу овог светог циља, и надам се да ће нам благослов свемоћног помоћи у нашем племенитом послу. Нека тако буде! За овим су, на предлог председника. изабрапи за потпредседпике конгреса званични делегати: Сједињених Држава Сев. Америке. Аустрије, Садонеке. Белгије, Бугарске, Кубе, Француске, Пнглеске, Јапапа. Италије, Мексика, Норвешке, Холандије, Руммшје, Саксопске, Србије и Шведске. — За главног секрегара изабран је д-р Гијом, дугогодишн.и секретар одбора Међународне Комисије, а за секретаре помоћнике: д-р Рустем Вамбери, д-р Типалдо Басиа и д-р Евежен Борел. II. Рад у секцујама и у седницама целога конгреса. У раније време није било тако проетрано поље проучавања казнених завода. Предмет проучавања и претресања биле су из почетка готово само казне и то: постанак, природа и особина казни, за тим начин поделе и примене казне на разне категорије злочинаца, и најзад гледало се да она послужи као пример другима а и да поправи осуђене. Али се касније опазило, да не могу само казне бити предмет претресања на конгресима за казнене заводе, јер се оне не могу саме за

себе проучавати а да се у исто време не проучи и њпхов однос према кривичпим делима, која се угрожавају тим казнама. Другим речима увидело се, да се наука о казненим заводнма не може издвојнтн од науке Кривнчног Права. Последица је овога, да се данас у програм коигреса. поред питања која се тичу осуђепика ц казнених завода, уносе и питања из Крпвичног Права и казненог законодавства. И Кривично Право, које у себи потпуно обухвата науку о казни и казненим заводпма, ипак нам непосредно не пружа многа средства, погодна за одбрану друштава од злочина. Јер казпа, ма како била потребна, није једино и увек најбоље средство за одбрану друштва. Њено је дејотво према многим злочинцима или мало или никакво, као што је случај са дегенерисаним злочинцима, који су то постали под утицајем физиолошких узрока као н. пр. алкохолизма. Све је теже поставити границе између злочица и болесника или дегенерис.аног. Сва та средства, којима цруштво жели да предупреди извршење кривичног дела, улазе у круг превентивних средстава, која такође чине један дсо програма конгреса за казнене заводе. Најзад у програм конгреса улазе и питања, која се тичу деце п малолетника. Ово се издвајање чини с тога, што мстоде за морално поправл.ање могу биги успешне, кад се примењују према нацуштеној или поквареној деци, а не према злочинцима из навике. Педагогија, ксјом се поправљају напуштена деца, постала је дакле данас једно од најважнијих делова науке о казненим заводима. Из овога се види, како је простраио поље рада; треба дакле, поред науке Кривичног Права и казнених завода, знати Философију, медицииу, социјалну игијену и педагогију. У програм овог конгреса унета су ова нитања по групама, која су подељена на четири секције. У првој секцији расправљена су питања из Кривичног Права и казненог законодавства, у другој питања о извршењу казне, у трећој питања о превентивним мерама, и у четвртој секцији раоправљана су иитања која се тичу деде и малолетнпка. (наотапиће се) Д-р Бож. В. Марковић. ■и ' С7УЗ в 0 ПАТРОНАЖУ 0СЛ0Б0ЂЕНИКА Констатовано, почетком прошлогавека, стално и неоразмерно умножавање злочина, непрестапо растење броја повратника, пагло и силно снажење злочиначке војске, казивало је јасно п речито, да је друштво у борби иротиву крнминалитета изгубило битку. Томе је нађен >зрок у ограничености и неразвијености превентивнога система, у потцењивању његове вредности, у грубости репресивног система, у нетачном и несавршеном појму казне и њенога циља, у њеној рђавој п некорисној примени, најзад у непотпуности и несавршености тога система Иза-