Полицијски гласник

Г.РОЛ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 451

звана је револуција у кривичноме праву, створене су нове школе и ногледи на злочин и његове ауторе, нове теорије о узроцима злочина, о казни, о њеном цнљу, о њеној примени. Ворба противу криминалитета је пастављена, али резултати су опет незадовољавајући... Ево доказа: У Фрпнцуској, у времену од 1826. г. до 1830. г. било је иросечно годншње 124.822 које злочина које преступа, а осуђивано је годмгиње по 185.151 кривац У години 1892. било је 21)8.723 које злочина које престуиа и осудило се 252.633 кривца. У Немачкој осуђених злочинаца и преступника у годпни 1888. било је 350.665, а у 1893. години 430.403. У Италији, у години 1890. било је на 100.000 становника 1070 злочинаца и преступника, а године 1896 тај се број попео на 1550. У Србији — оамо куриозитета ради било је у свима казненим заводима на дап 31. децембра 1888. године2409 осуђеника, а истога дана и месеца године 1898. било их је 3725... Нијо без интереса да напо.менем, да је порастао нарочито број оних осуђеника, који су ооуђени на робију. Тако 31. децембра 1888. г. било је свега па робији 1920, а десет година доциије, истога датума, било нх је 2940... Морам одмах да поменем да ови подаци ннсу гачно мерило прираштаја криминалитета у Србији, и ако би се, доиекле, смело да суди о висини криминалитета и по нагомиланости осу1)еника у казненим заноднма. Али кад се узме, да се код нас честим помиловањем казнени заводи празие, кад се не сметне с ума да се гомплама пуштају на условни отпуст, иа шта више да се огпуштају кући на боловање — као што је био случај 1893. године, када је из наших завода на тај начин пуштено 604 осуђеника — онца је јасно да ове цифре ни близу не казују, како у нас кримипачитет нагло расте.. 1 .) И тако даље!.. Али нада на успех није изгубљена. Данашња борба противу криминалитета бије со смишљеније, рационалније, наравно увек средствима превентивног и репресивног система. Нашло сејекао несумњиво гачно, да је потребно, да би се крнминалитет свео што је могуће на мању меру, обеспажити злочиначку војску. А да се то постнгне спречава се регрутацијазлочинацаиз онога кадра морално или материјално напуштене деце, и из онога широког и плодног контигента вагабунди и просјака, и предузимају се нове мере, нова средства, да човек који је једном пао у грех тамо не остане, дп се спречи стваран.е повратЦика, тога најопаснијег елемента у злочиначкој војсци... Превентивни систем нас се неће тицати на овоме месту. Тако исто нећемо се задржавати ни на операцији репресивног система. Нас сада занима једно ново

Ј ) Податке о криминалптету у Француској, Немачкој, и Италији, узео сам из »Ееут репиепиаЈге" 1 за 189 5. г., а о криминалитету у Србији из Отатистичког Годишљака.

средство у борби против криминалитета, а то је једна ииституција новога датума, то је аатронаж — заштитништво — ослобођеника. Кад је казна изгубила свој стари карактер и циљ, кад је престала да буде испаштање. трпљење, кад је имала да поправља, онда је и њена примена морала да буде друкчија: У казнене заводе инсталирани су нови режими, који су ичали дужност да остваре оно што је казна х гела, да поправе, да моралишу, да своје становнике о^пособе за заједпички живот, да их врате друштву поштене, добре, радне. И у томе смислу — констатујем само учињено је врло много. Али, увидело се брзо, да ни казна, да ни сац гај пенитансијерни систем, не могу све, не могу много, не могу ни колико треба. Кад се у савременој борои против криминадитота ставило за циљ тући иоврат што је могуће жешће, спречиги ствар.чње иовратника, онда се питало: па шта је са осуђеницима, који се по издржапоЈ казни ослобођавају, шта бива од њих кад пзиђу из данашњих савремених казнених завода са морализатороким режимом, кад пођу у свет поправљени, морално подигнути, са вољом за поштен живот, навикнути на рад!.. .... У очи свога отпуштања осуђеник сања, снева слободу, сунце, много, врло много ваздуха, кретање но вољи, повратак своме огњишту, сусрет са својима, са познаницима, улазак у друштво, у поштен, радан живот. И тек шго су се сутрадан за њим затвориле казаматске капије, тек што је учинио ирви корак, он се удара о нешто тврдо, о нешто непролазно, непробојно, и нешто што се испречило на путу у поштен живот, и нешто што се уздиже између света и њега... „Прва погрешка — вели Франсиск Сарсеј у „Аппа1е8 ро1Шдие8 е! ПМегаЈгез® —• пада као кап мастила на једну страну живота,' и тамо нрави једну пеизбриоиму, неизгладиму мрљу. Још се није нашло средство да се избрише тај траг..." Закон му, с једне стране, даје »жут пасош", а јавно мишљеље, свирепије него закон, средииа у коју би он хгео кајуКи се да уђе, примају га са неповерењем, иружају на њега прст. ... Сви ми добро познајемо одвратност, неповерење, страх, које улива један ослобођени робијаш.... Нашао се је у слободи. Хоће да рлди, хтео би да жмви поштеним животом. Куца на једна, куца на друга врата. ОдбијаЈу га. Никоме не треба бивши робијаш ! Нпко да му верује да је он решен на пошген живот... Један тренутак заборава, Једна слабоот, случајност можда, и човек за навек упропашћен ! Је ли право?!.. И он декуражиран, немоћан, збуњен, одбијен, видп да је рехаоилигација Фантом, који бежи иопред њега, и онтужујући друштво за све своЈе недаће, он иодлеже кушањима, заузима овоЈе старо место у злочиначком кадру, понова пада у зло.. Почео са крађом, свршава с убисгвом, и кад опет допадне затвора, робије, он не помишља никад више да се поправи, јер је видео, јер сада зна, да то не вреди ништа! .

И тако се стварају, постају поврагници!.. А, међутим, ваљало је баш томе стати на пут, требало је сачувати чокека једном палог да опет не падне, спало је баш до тога да ослобођени ооуђеник не постане повратник, да он злочии не узме за проФесију. .. Томе су кримииалисти нашега времепа поклонили најозбнљнију бригу, охватајућп врло тачпо. да је у борби протипу криминалитета најглавније тући поврат!.. Тренутак ослобођења једпог осуђеника збиља је Фаталан за њега, за његову породицу, за друштво. И како у нчјчешће случајева не зависи само од њега, да лп ће се вратити добру или понова загазитп у злочпн, то се је нашло за право, за корисмо, за човечно, помоћп ослобо^еном осуђенику да остварп одлуке, које је допео и шаштајући своју казиу под благодетним утицајем морализаторског режима у казненоме заводу; увидело се је, да тај утицај треба продужити и сачувати; пашло се да је потребно разбити код света опу вековиу предрасуду о ослобоНепим робијаши.ма; да је нужно, да ослобођени осуђеник иа излазу овоме нађе једпу нружену руку, која ће га увеоти у друштво, у свет, која ће се измирити са оредином, спријатељитц са њоме, к >ја ће му помоћи да пређе преко клизавог пута изи.еђу апеане и слободе ; поверовало се да је најоол.е средство, јсдигш начин, да ослобо1)епи осуђенпк не падне у порок, не постапе повратник, аатронирати га заштитити га ... На сваки начнн, без сумње, нијо се мислило да се ослобођеници спасу неизбежпе борбе за живот, није се хтело да они не трпе последице оскудице у раду, да не знају за беду и невољу, једном речи за недаће, са којима се има да носе толики радници, који немају себи нвшта да пребаце, а још мање се је хтело, да се од оних, који су погазили закон, и чипили р^ава дела, створи некакав привилигисан систем. Не. Вило је само питање : хоће ли се, монсе ли се. треба ли олакшаги морално подизање кајућих се грешпика... И ако је стварање друштава за патронаж — заштитнишгво — ослобођених осуђеника са циљем какав данас нмају, на основи, на којој су данас поставзена, са обликом кога даиас пмају, са карактером који им је данас дат, и ако је патронаж у борби против криминалитета једно ново средство најживље преиоручено од криминалистичких конгреса последњих годипа, сама есенцијелна идеја је сгара, врло стара. Фплантропи су још одавпа с времена на време и с места на месту нодизали азиле, склоништа за ослобо^ене осу1)енпке, материјално их помагали, хранили и одевали док пе нађу рада, и, раниЈе још, силазили у загворе и тешили их. Тако је, први иут, још 1272. један Филантр >п у Марсељу подигао једно склониште, а на њега су со угледали и пеки Фила "гропи у Немачкој. Доцније су се у томе циљу образовала чак и мала друштва. Вило би дуго — а можда за овај члапак и сувишно — да прати исторпјски