Полицијски гласник

СТРАНА 452

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

глад ; да га чувамо за поштене раденике, који се у присуству богаства и лености опир.у свиреиом кушаљу злочина... Ми не можемо — настављају они — да изједначимо оне који аспирирају да забораве прошлост, са онима који желедаје се сећају, оне којима треба опроштај са онима који траже правду!.. Зар порок, више или маље покајан, сме да заслужи, да се претпостави храброј врлини... , 4 ) 2.) Друга је замерка научнога рода. Она се ослаља на теорије криминалне антропологије.' Ломброзо, Фери, ГароФало, стигли су да оборе, у име најсумњивијих искустава, принцип моралне одговорности, кога су заменили принципом Фаталног криминалитета. Др. Шарл Летурно, који је извео крајње консеквенце теорије ових талијанских научара, резимира овако своју докторину: Ми знамо да се, ма шта да се деси, ма шта да буде, човек покорава увек фаталности. И многи научари

а други са гледишта рраксе. Предлози првог усвојени су једногласно од стране конгреса, после говора сенатора Вегап§;ег-а иницијатора новог кривичног права у Француској. * * * Пошто је прво констатовао да се злочин, као и све остале добре и рђаре мапиФестације људске активности, из дана у дан развија и усавшава, ГеипШеу, у главноме, вели ово: Данашњи развијени саобраћај приморава народе да и у областн криминалитета буду онако исто солидарни као и у области економској. Поједипе конвенције о заштити држављана, трговачког промета, литерарне, уметничке и индусгријске својине, као и међународни погитански савез од 11. октобра 1890 год., пружила су до сада и сувише доказа о потреби и користи узајамне сарадње на оп-

развитак данахпњег патронажа ослобођених осуђеника, његово ишчауривање из ових Филантропских друштава. Главно је само то, да та стара удружења нису никад била оно што је данашњи патронаж; она су имала за основу милосрђе према онима јадницима, који се ослободе свирепости затвора онога времена, а за циљ, да их спасу глади и невоље 2 )... Прво друштво, које би по своме циљу могло да буде вероватан претеча данашњем патронажу, било је оно, које је основано у ФиладелФији године 1776.. По угледу ва та њена створена су неколико сличних друштава у Енглеској, Француској и Немачкој. Прва основа данашњег патронажа у Француској постављена је краљевим декретом 9. априла 1819. године, којим је наименована једна комисија за надзор над затворпма са миоијом да се стара о морално] иоиравци осуђенина. А годину дана доцније, образовано је друштво над називом: „Краљевско друштво за поправку осу1)еника (< , са циљем, између осталих, да спреми осуђеницима у тренутку њиховога оолобођења материјалну помоћ. ... 3 ) Патронаж ослобођених осуђеника, са којим се данас срећемо, има за основу Правду и Друштвени иптерес, а за фондаметални циљ: 1.) подизање морала у осуђеника, моралисање, и 2) припремање осуђеника за излазак из затвора, и помагање да заузму стална места у поштеном животу... Патронаж је допура казненом законодавству, јер, као и оно има за основу Правду и Друштвени Интерес. Патронаж је — као што је то речено на међународном криминалистичком конгресу у Штокхолму — једна институција неопходно потребна инстинеком реФорматорским режиму, она је комплементна с њиме!.. На томе основу, са таквим циљем и карактером, патронаж се јавља тек пре четрдесет година. Питаће се неко: па што му вредност није одмах призната, што он није одмах оглашен за помоћно средство у борби противу криминалитета ? То је долазило отуда, гато је требало времена, да се он одомаћи у свету, код кога је укорењана она позната предрасуда о бившим осуђеницима, а после и за то што је идеја о таком патронирању ослобо1)вних осуђеника, и ако убрзо акцептирана од огромне већине криминалиста и Филантропа, наишла на непријатељски пријем он неких научара, она им је уливала неповерење. Засниваљу патронажа — заштитништва — ослобођених осу^еника, чиниле су се ове замерке, ови приговори: 1.) Зашто потпомагати ослобођеног робијаша, кад има толико поштених радника, који нису потпомогнути ? Беда једног ослобођеног радника мање је заслужна пажње него беда једног поштеног човека!. Оставите нас — говорили су они — да наше мрлосрђе чувамо за оне, коју су га достојни, који нису никад отимали добро других, који нису кидисали ни на имаовину ни на живот појединаца и ако трпе

2 ) А. Ош11о1: 1_.ев рпзопв с!е Рапв. 3 ) АШег1 Соп1ап1: 1_.е8 8ос1е16в с1е ра1гопа$*е. Тћбве роиг 1е (1ос1ога1. 1898. г.

засниваЈу своЈе оцењиваље патронажа на тим теоријама. Злочинац није одговоран, прокламују они. Ма како ви хтели — тврде они — да га моралишете, он остаје злочинац. Не покушавајте да га одведете врлини: само затвор на цео живот може друштво да спасе од њега. .. 5 ) 3») Не ослањајући се на ФилосоФске теорије целаједна категорија противника заснивању патронажа — заштитништва — каже: ваш је ослобођеник у иријатељству с грехом. Он је навикао на. норок. Затвор га је начинио још горим, покварио још више. Занимати се њиме, то значи губити време. Искуство нам је сведок... . в ) (наставиће се) Борба против интермациомал« мог криминалитета

Јуна месеца тек. год. одржан је у Паризу конгрес Француских чланова међународног удружења за кривично право на коме је, поред осталих, расправљано и питање о борби прогив интернационалног криминалитета у свима својим детаљима и са озбиљношћу коју оно по свему заслужује Расправа ова у толико је значајнија, што је ово био први конгрес који се занимао питањем о интернационалном криминалитету у опште, и на коме су се, први пут, чуле деФиниције о интернационалном злочину и преступу. Радови ранијих конгреса у овој ствари били су делимични, ограничавајући се само на поједине врсте интернационалних злочина, поглавито на трговину с белим робљем.*) Било је два реФерента за ово питање: ГеипШеу, генерални адвокат при Касационом Суду у Паризу и НоппогаГ, ше® првог одељења париске полиције. Први је третирао питање са гледишта теоријског,

*) Авветћ1б (*6п6га1е <1е 1а зосИ16 ^епегаге роиг 1е ра1гопаде с!ев Нћбгбв, 1879. Каррог! Је М. 1-еШпге. 6 ) ^е ра1гопа§е <1с8 Нћбгб*, раг Бг. Агтапс! Ргау1е1. 6 ) 1 јо ра1гопа§е с1ез Ићбгба, раг Бг. АгтапсЗ Ргау1е1. *) Конгреси у Лондону и Б. Пешти 1899. год. и у Петрограду 1902. год.

штим интересима. Ачи, док су на овај начин у питањима грађанским и трговачким постигнути знатни успеси у погледу међународних односа, дотле је казнено закоподавство, на жалост, остало скоро недодирнуто. Ништа, или готово ништа још није урађено, да би се стало на пут сузбијању криминалне маниФестације , као да је друштву више стало до накнаде штете за изгубљени дењак робе но до зашгите личности и имаовине својих чланова у свако доба и на сваком месту. Захваљујући недовољнзсти и немоћи казненог за.конодавства, данас се злочини и преступи, приправљени или започети на једној територији, продужују па другој и свршавају на трећој. И што је још жалосније, ови интернационални злочини и ирестуии множе се из дана у дан. Одсу .;тво споразума између држава у погледу надзора над интернационалним злочинцима, омогућило је у свима већим центрима стварвње страховитих удружења, састављених из индивиду-а разне народности, које сматрају злочин као и сваку другу проФесију. Поступци ових злочиначких банди довољно су познати, и ја их с тога овде нећу износити. Али оно, на што морам да скренем пажњу, то је брзина коју оне уносе у своје операције. Злоупотребљујући развијеност дапашњих саобраћајних средстава (телеграФ и телеФон), оне злочин уговарају у Лондону, извршују га у Паризу и са пљачком беже у Брисл, док власт, спутана застарелим Формалностима администрације и дипломације, нарамљује полако за њима. Није техпко уочити, после изложеног, да се и у казн ном законодавству, а у циљу заштите опшгих интереса, мора учинити оно исто што је већ учињено за заштиту економских међународниходноса. Неопходно је потребно, дакле, створити што пре и у казненом законодавству једну међународну конвенцију, 1соја би Формулисала опште принципе кривичног права и надлежххости — принципе који би , пои ' т УЈУ^ и посебно законодавство свакедожаве и право суверенитета, допуштали у исто доба и угушивање криминалне Р"тивности саучесника свуда где би се она