Полицијски гласник

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 453

маниФестовчла актима, који би били у противности са законима државе у којој јо злочин извршен. Принципи ови, ослобођени сваке Формалности, омогући ће и олакшаће у велико и само извршење казне, данас несумњиво ограничено државним границама, које се пред злочинима отварају ,""док пред акцијом закона остају затворене. Да би се, дакле, стало на пут интернационалном криминалитету, мора се прибећи и интернационалним мерама. Први корак у овом смислу већ је учињен конвенцијом о заштити белог робљ а, која је закључена у Паризу јуиа месеца 1902 год. између ових држава : Француске, Немачке, Белгије, Данске, Италије, Холандије, Португалије, Русије, Швајцарске, Шведске и Норвешке. 1 ) »Реч је, вели се у експозе-у Француске владе, чијом је иницијативом и била сазвана ова конФеренција, о кривичним делима, која се припремају, започињу и довршују на разним територијама и под разним законодавним наређењима, те је због овога и за њихово констатовање и сузбијање потребна једновремена и споразумна сародња. Никакав споразум у овом смислу не постоји до данас између држава, те с тога и ова дела, односно њихови творци, остају у највише случајева некажњени. Трговина његова, као што вам је познато, напредује из дана у дан. Циљ је ове конФеренције, да изнађе лек овој жалосној ситуацији; да интернационалном преступу стави на супрот удружене међународне казнене силе као једино спасоносно средство." Инспиришући се овим мотивима, конФеренција је трговину с белим робљем, огласила као интернационални преступ и в у оним случајима, у 1>ојима су различни акти, који су битни елементи ирестуаа, извршени у разним земљама. " Порд овога конФеренција је одлучила, да све државе уговорнице унесу у своја законодавства потребне допуне за најстроже кажњавање ових преступа. Имајући у виду ову конвенцију. као и ону у Бериу, ГеиИШеу је предложио да Француска што пре савове једну међународну конФеренцију, на којој би се пре-

Ј ) Конвенција ова ступила је у живот 18. јула ове год, и њом се, у главноме, одређуЈе ово: а) Свака држава уговорница обвезује се, да одреди нарочиту власт која ће водити рачуна о трговини с белим робљем , и у овом цил>у непосредно кореспондирати са сличним јој властима осталих држава уговорница; б) Свака државг уговорница обвезује се, да по пристаништима и железничким станицама стално надзирава личности на које се сумња да имају ма каквих веза с поменутом трговином; в) Државе уговорнице обвезују се, да у појављеним случајима, а у границама закона, утврђују идентигет проститутки страних народности и истражују: ко их је навео да напусте своју земљу? г) Државе уговорнице обвезују се, дасе ове женске, у случају њиховог захтева или захтева њихових сродника, спроведу у земљу рођења, иошто се претходно утврди њихов идентитет, националност и место на коме се имају предати властима своје државе. Кореспонденција у овим случајевима вршиће се, по могућству, директним путем, и д) Државе уговорнице обвезују се, да, у граниницама закона, воде сталан надзор над радњама и агенцијама за набавку млађих.

тресао и решио проблем о сузбијању интернацион&лног кримипалитета. Двојаке су сметње које данас онемогућавају ово сузбијање. Прве се састоје у тешкоћи, а по некад и у немогућности прибављања и сједињења више сукцесивних и различитих акта — радњи — без којих је, као битних елемената, немогуће окарактерисати поједине свршене преступе. Та тешкоћа нарочито се појављује код преступа која проистичу из трговине с белим робљем, због чега је и била предмет озбиљне дискусије на поменутој париској конФеренцији. Питање је било овако постављено: један агент водио је своје жртве из Италије преко Француске за Америку, али је у пролазу преко Француске ухваћен. Је ли, у овом случају, могуће казнити га у Фраицуској кад су жртве скупљене у Италији, и кад у пролазу кроз Француску нису злоупотребљаване у циљу разврата? Може ли се, другим речима, пролаз кроз Француску сматрати као продужење преступа извршеног у Италији, и као такав казнити? Питање ово изазвало је живу препирку. На крају крајева конФеренција је одлучила, као што смо већ поменули, да се трговина с белим робљем има сматрати као интернационални преступ и у оним случајима, кад су различити акти, који су битни елементи преступа, извршениу разним земљама. Иста ова тешкоћа јавља се и код неких других преступа, као што су : откривање Фабричке тајне, превара и т. д. Нарочито се код преваре дешава, да маневри започети у једној и продужени удругој, производе последице тек у трећој држави. Ако се хоће да овај преступ, који је не сумњиво интернациопални, буде сузбијен, неопходно је потребно да се његово кажњавање омогући у свакој од држава на чијој се територији маниФестовала криминална активност преступника. Да би се, пак, овај резултат постигао, треба у дефиницију интернационалног преступа унети одредбе из поменуте конвенције од 1902. год. Друга сметња много је обилнија и обичнија, и тиче се саучесника у једном криминплном акту, с-астављеном из више криминалних манифестација, које су извршене у разним државама. Тешкоћа у овом случају лежи у примени теорије о Јединству арестуиа на преступе интернационалне. Теорија ова, позната још под именом класичне , усвојена је данас од већине законодаваца. Она посматра само објективне елементе акције; преступ је по њој увек један, па ма колики био број личности које су суделовале на његовом извршењу, и места на којима се маниФестовала њихова кримивална активност. Из овога јасно излази : да се саучешће не може сматрати и казнити као засебно дело, јер је оно, по Ог1;о1еп-у, веза кој а сједињуЈв више лица у истом арестуау. Овако схватање јединства преступа, по коме се надлежност судска цени по принципу територијалности и суверенитета, има за последицу неказнимост акта, који су преступ приправили, олакшали или

прихватили, пошто ови акти сами собом не сачињавају засебни преступ у свима оним случајима, кад нису извршени на истој територији где и сам главпи преступ. Строгост ова у пракси је у неколико ублажена конвенцијама о ексградицији, само што је ово иедовољно. Поред осталог, екстрадиција се не примењује на сопствене поданике. После овога, као узгредни и помоћни основ у праву кажњавања узет је принцип националитета извршиоца или жртве злочина. „Казнеии закон, писао је НеНе, јесте у исти мах и територијални и лични; териториЈални је у смислу своје примене на све личности којс се налазе на територији дотичне државе; лични је кад прати свога држављанина на страној територији да би регулисао његову моралну саособност, онако исто као шго лични статус регулише његову грађанску способност. То је принциц нациопалитета, који је нашао места у чл. 5. Франц. кривич. поступка, и који допу шта у извеснам случајима и под тачно одређеним условима, судско гоњење Француских поданика и онда, кад су извршили злочин ван Француске територије. То је, дакле, личност преступника, према којој се у овом случају одређује надлежност судска. Ове одредбе које се налазе у већини данашњих законодавстава, недовољне су, као и сама екстрадиција, да стану на пут наглом развитку интернационалног криминалитета. Јер, ако по некад и допуштају хватање и кажњавање главног кривца, оне ни у колико не додирују акге који нису, у смислу теорије о јединству арестуаа, карактеристични сами по себи као арестуа сврлен, дакле у свнма случајима кад су извршени на разним територијама. (наотавиће се) „КРИмИНАДНД тдктИДД"

Ретка је стручна књига, која је имала више успеха, која је корисније послужила намењеном циљу. но што је то случај са овом књигом Др. Вајнгарта, која већ и самим својим насловом: „Криминална Тактика — Ручна књига за истраживање злочина", мора заиптересовати сваког криминалног органа. Али, није то само просто интересовање, које дражи стручног читаоца да пажљиво чита ову књигу, пуну нових и до сада врло мало познатих ствари, метода, упустава, савета и примера за успешно вођење кривичпих истрага. Све ово, опет, не само да је интересантно, већ је и неоаходно иотребно за све оне, који се по дужности запимају истраживањем и ислеђивањем кривичних дела. Да су, пак, иследничке дужности једне од најтежих, најважнијих и пајделикатнијих, излишно је доказивати. Поред нарочитих индппидуалних способнооти и паспје, за њих се још изискује потребна правна и техничка спрема, дубоко познавање људи и прилика, особина и навика злочиначког света и велико искуство.