Полицијски гласник

СГРАНА 454

ПОЛИЦШСКИ. ГЛАСНИК

6РОЈ 48

Написати „ ручну књигу за истраживање злочина с< , која би одговарала опима овим условима; изнаћи и поставити општа правила и упуства за тако разноврсне дужностл као што су иследничке; једном речи иружити сваком истражном органу потребно му ироФесијонално образовање, било је не само тешко веК, на први поглед, у неколико п немогуће с обзиром на разноврсност индивидуалних подобности липа, која се занимају истраживањем злочина. При свем овом Вајнгарт је успео, по оцени пајкомпетентнијих стручњака. међу којима је и Јилијентал, чувеии проФесор хајделбершког универзитета, да овим својим делом одговори, у главноме, свима побројанпм условима, и да на овај начин задовољи једну прешну потребу савременог друштва у његовој борби против злочина — борби без прекида и милости. * * * „Криминадна Тактика" подељена је па два дела : оишти и посебни. У првоме се, поред онширног и тачног прегледа савремене криминалпе литературе, излажу најглавније радње, које претходе редовпој кривичној истрази. Ту су, на нрво.м месту, драгоцена упуства за саслушање осумњиченог, проткана дубоким психолошким познавањем људи. и иоткрепљена најодабранијим практичним примерима. Долазе за овим средетва за утврђивање идентитета, а за овима врло важна и интересантна упуства о иритва.рању осумњичених лица, иолицијским ирисмотрама, добављању и исиитивању сведока и мишљењу стручњана. Не претерујемо кад тврдимо, да су сви ови одељци разрађени тако рећи до савршенства. Из сваког њиховог реда види се очигледно, да писац располаже огромним стручним звањем, а најодабранији примери, који су уз свако важније упуство наведени, доказују још и његово велико искуство и дубоко познавање свеколике светске литературе, која се односи на ова питања. Упуства о увиђају, иретресу хват&њу криваца иутем индиција , имају, по нашем мишљењу, највише практичне вредности, и с тога их мп сматрамо за на]ваншија и најкориснија у овом делу. Говорећи о увиђају, пнсац прецизно расправља најбигнија питања, па којима почива иследников рад у овом, толико важном одељку претходне кривичне истраге: Шта иодлежи увиђају? Како се врши увиђаЈ ? Како треба утврдити нађено стање ири увиђа]у? и т. д. Исто је овако и приликом говора о иретресу, чија се суштина састоји у одговорима на питања: Шта треба тражити? Како треба вршити иретрес? Где треба тражити? Опширни и тачни одговори пигпчеви на ова питања, поткрепљени врло згодним и цнтересангним практичним примерима, чине овај одељак јединим од најзанимљивијих, али у исто добаи од најкориснијих у целој књизи. Оно пак, што му још више повећава практичну вредност, то су нове и код нас махом непознате

махинације, којима се злочинци служе да би прикрили не само пљачку, већ и средства и оруђа која су при делу употребљен а. Теоријско пзлагање индиција и њихова практична примена обухватају цео други одељак првог дела, и садрже читаву студију, проткану јаком логиком, о изналажењу и хватању криваца помоћу разних околности и основа подозрења. И ако ове радње зависе највише од индивпдуалних способности криминалних органа, ипак је Вајнгарт, може се слободно рећи, предвидео све што се до данас у пракси појављивало, наводећи уз сваки важнији случај н конкретан пример, што је од неоцењене користи за лако схватање и примењивање изложених правила и упустава. Најзад, у општем делу „Криминалне Тактике« писац још говори и о састављању и иисмених састава (исцепаних. нагорелих и симпатетичним мастнлом писаиих), затим о дешифровању та.]не иреииске, истраживању неиознатих и анонимних аисаца и ср&вњивању рукоиисз. Све ово, пак, од неоцењене је користи не само за криминалне органе, већ и за саме вештаке, јер је потпуно разрађено и са гледишта праксе. Нарочиту пажњу заслужују упуство о дешифровању тајне преписке. * * * Посебни део „Кримпналне Тактике« садржи специјална правила и опширпа упуства за истраживање најчешћих кривичних дела: крађе, јатаковања, иревара, иаљевина, фалсификовања исирава, фалсификовања новаца и убиства. Одељак о крађама наЈразрађенији је као год што су и крађе најобичнија крпвична дела. која највише задају посла криминалним органима. Писац, на првом месту, говори о методама за истраживање крађа, које су, по њему, тројаке: аомоКу сведока, мотрењем на сумњива места и аомоћу индициЈ а. Приликом детаљног излагања ових метода, писац је изнео довољно упуства и масу драгоцених прпмера за успешно истраживање крадљиваца и покра^е. Мотиви за крађу од интереса су и за социјологе. Говорећи о јатаковању, писац претреса ова питања: У којим круговима ваља тражити Јатаке? Како се хватаЈу јатаци иомоћу крадљиваца. а како иомоКу ирисмотре ? Да. ли је осумњичени крив за јатакање или ие? На сва ова питања писац је одговорио и прецизно. За жаљење је, што су излагања о ирева ри веома збијена и у многом погледу непотпуна, с обзиром на нагло увећавање ових кривичних дела и генијалну умешност данашњих варалица. Оио, пак, што је о њима изието без замерке је. Противно овом, одељци о иаљевини п фалсификовању исарава и новца, разрађени су опширно и са историјске и са теоријске и са практичне стране, што је од неоцењене користи с обзиром на тешкоће које се у пракси јављају приликом

ислеђивања ових дела. Многе нове ствари и јакн логнчпи закључци, које читалац наилази у овом излагању за дивљење су. а упуства о примени ФотограФИЈе и хемије код ФалсиФикованих исправа и новчаница, у многоме су нова и непозната нашој пракси. Одељак о убиству, којим се завршава в Криминална Тактика," испунио је 61 сгр. са овим пододељцима: а) литература, б) методе, в) ирви кораци, г) утврђсње дела, д) хватање и иривођење учиниоца, I)) физички утицај убиства на учиниоца , и е) исихички утицај убиства на учиниоца. Већ и сами ови наслови довољни су да нас убеде о савршеној, и теоријској и практичној разради, завршног одељка Криминалне Тактике. Разлике између убиства с једне, и ариродне смрти, самоубиства и случаја с друге страпе, изложене су прецизно и са дубоким познавањем судске медицине. То исто важи за пододељке : Гдс је извршено убиство ? Кад је извршено уииство? Какав Је био долазак на дело? и т. д. Мотиви за убиство веома су прегледно изложени и психолошки образложенн. Писац их делп на мотиве: а) имаовне (жудња за имаовином, брига за исхраном и жеља за поправком иоложаја), б) сексуалне (љубомора, повреда полних осећаја части, очајање љубавника, неморална љубав и полна наслада), в) мржњ а, освета и љутња, г) страх од казне, д) аолитички и религиозни фанатизам, ђ) нарочито билесно задовољство, е) душевн а болест, ж) сујеверје и з) разни мотиви (сујета, досада и т. д). И најзад, у асихичке утицаје убиства на учиниоца, писац убраја: грижу савести, уништавање трагова казнимих дела, арерушавање, бегства н аотребу да се о делу говори. Ово је. у главноме, садржипа Вајнгартове „ Криминалне Тактике а о којој су се, оиет нонављамо, најпохвалније изразили многи немачки, аустро-угарски и Француски стручњаци. * * * Наша правна литература, а нарочито криминална, веома је сиромашна (али је зато богата у сензационим криминалним ромапима). Специјално за истраживање кривичпих дела, ми немамо ништа друго сем званичног кривичпог поступка и његових објашњења од Радовића и Савића, од којих је прва написана још 1870, а друга 18в6 год. Њихова теоријска вредност неоспорна је, али су ипак зато далеко од тога да буду прави и систематски уџбеници за истраживање и ислеђивање кривичних дела. Са ових разлога, и преводу Вајнгартове » Криминалне Тактике"-, која ће корисно попунити једну велику празнину у нашој стручпој кримнналној књижевности, можемо се само радовати и зажелети, да без ње не буде ни један полипијски, судски па ни општински посленик. Сви они, дакле, који имају тешку али и узвишену дужност да со боре протнв злочина, тог највеКег и најопаснијег друштвеног зла, наћи ће у овој књизи ново и моћно оружје