Полицијски гласник

СТРАНА 462

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

се другачије схвати. Њој се придају чудне особине; она се сматра за бедно и жалосно створење, што је у самој ствари тачно. Уседелица је промашила свој цпљ у животу и за то је огорчена, јетка, пакосна, завидљива, мрзовољна, плашљича и симулантно невина и наивна. — Позната је ствар, коју сваки искусан криминалпста може да потврди: уседелице девојке као сведоци пред судом донесу и саопште увек по нешто ново. Нека је десег жена сведочило и једну ствар на једап начин изнело и описало, девојка уседелица, као једанаести сведок исту ствар са свим ће друкчије представити. Она је саму ствар другачије и посматрала и доводи своју личност у везу са самом ствари. Према свему ономе што се зна о жени и њеном бићу и, кад се узме у обзир оно што народ мисли о жени, несумњиво је, да највећи број девојака, могло би се рећи, готово свака, ужасно се страши, да не остане уседелица. По схватању једне девојке ништа није горе, него плеоти седе. У једном лепом опису, где се говори о Шпанији и њеним приликама у народу, износи се да шпанска девојка, која је годинама доста одмакла из првог доба и цвета младости, удаје се за свакога, који јој се понуди, само да не би плела седе и остала неудата. У Русији, кад девојка зађе у године и остане неудата, само ако је мало у могућности и средства јој допуштају, иде на страну, отпутује изван отаџбине ; тамо на страни пробави годину, две и три, само зато да би се могла натраг вратити у отаџбину као удовица. Сваки зна за саму појаву, нико не зна за њене појединости. И ово што се догађа, не бива само у Шпанији и Русији, него свуда, у свима земљама. У туђим земљама, а и код нас на тај би се начин могао објаснити многи несрећан брак а и злочинство, које је с њим скопчано. — Девојке, које су у седамнаестој и осамнаестој години биле врло велике пробирачице и које су најзад то могле да буду, чим уђу у двадесету годину, већ су у свом избору нешто скромније, а кад се, што но реч, увале у године, кад их пређе и двадесет шеста година, оне се удају пошто пото,' удају се по сваку цену, за ма ког било, ко им затражи руку, само да не би остале да плету седе. Да оваки бракови нису из љубави; да у оваким нриликама чак ни разум не бива питан, јер и он игра споредну улогу, разуме се само по себи; а кад у таквој прилици не вла,да ни разум ни срце, онда ту извесно Роми Даба са смехом очекује свој удео. Несумњиво је да оваки бракови јесу најчешћи који суду и криминалисти дају обилат материјал и предмете истраге за браколомство, бегство од мужа, узајамно кињење и обмањивање, за поткрадање мужа и многе друге невоље. Када криминалиста већ има акта на свом столу о једном од горепоменутих случајева и зна постанак таког брака, то он мора двојином смотренији бити у свом раду и ислеђењу, него иначе. Није без значаја знати мишљење других људи: кад једна девојка бива и постаје стара, т. ј. кад се сматрада је стара; јер једна девојка је стара и осећа се старом, кад је према мишљењу и уверењу

свију већ стара. Наравно, овде се морамо обратити белетристици. За решење овога питања потпуно је меродавна приповедачка књижсвност. Познати есејисга Ђорђе Брандес занимао се дуже времена овим питањем и у својим посматрањима дошао је до веома интересантних закључака и података. Јунакиње класичких писаца и романсијера: Расина, Шекспира, Молијера, Болтера, Ариоста, Бајрона, Лесажа, Балтер Скота готово увек имају отприлике 16 година; у модерно доба, жене у ромаиима, које имају љубавне доживљаје, имају 30 година. Поред предмета, о којима је било речи, морамо на завршетку додирнути и хистерију, јер се њено дејство, врло јако огледа на појмовима и случајевима, којима се бави криминалиста. Хистерија је реч грчка датира од најстаријих времена и долази од ц дстеда, од материце. И то је тачно, јер у њој управо лежи у главноме узрок самој појави хистерије. Хистеричпе су личности за нас од значаја са својих особина. То су лица која хоће да упадну у очи; стално се занимају само собом; она својим уображењем дају повода за безразложне спорове; често пута таке личности без икаква повода и разлога одушевљавају се за неким, а друге које лфзе. хистеричне личности безразложно гоне, нападају, не презајући често ни од најодвратнијих денунцијација, које се већим дзлом односе на полне преступе. Ваља знати да су при том хистеричне личнс-сти врло разумне и оштроумне и имају појачана, веома осетљива чула. Чуло счуха нарочито им је јако развијено, а још више чуло мириса; оно је неки пут певероватно фино и осетљиво. В1апсћ1 обрвћа пал^њу на хистеричне женске и вели да онз особито радо и са задовољством пишу и воле анонимна писма. Анонимна писма цајпећим делом су од жена и то готово сва од хистеричних жена; ако њих и који човек пише, то је онда несумњив звак, да тај човек има особине, које су веома блиске и характеристичне женској природи. Највише кубуре, највише посла и непрглике има се у случајевима, гдо је нападнута или увређена каква хистерпчна личност. Али, откуд можемо закључити и сазнати ко је хистерична личност? На жалост, за то нема никаквих видљивих и одређених знакова, према којима би се код поједипих лица дала одмах опазити хистеричпост. У осталом хистерија је данас у толикој мери разграната и распрострањена у друштву, да је многи имао довољно прилике да посматра њено дејство. XII. Довде је било говора о општим душевним особинама код жене. Нема сумње од велике су важности и појединачне особине, код којих се ваља нарочито задржати. На прво место долази свест или разум. Не би било нетачно, када би пеко тврдио да је памет или свест жепска различита од људске. Наравно, то јеједна Функција, која исходи из истих потреба код жене, као и код човека, која се врши и развија по истим правилима и исходи из истих погодаба; али у току хиљаду-

годишњега развитка и постуинога диФеренцирања т. ј. различења, несумњиво се даје запазити да се између свести човека и свести жене у неком односу створила извесна разлика. Соматичне, Физичке Формо. и упливи, који су у основи различни захтевају и делатност неједнаку; различна судба њихова, која свакако дубоке корене хвага, морала је неједнако дејствовати на свет. Узмимо схватање. У опште, кажемо, да жена сасвим друкчије схвата него човек. Да је то истина можемо се уверити из посведневних доживљаја. Ми смо нешто схватили у извесном правцу; ми смо видели да десет људи то исто и тако исто мишљење деле — питајмо једну жену и ствар је сасвим друкчија. Карактеристично је при том да ми у таким случајевима увидимо да жена има права, да има боље схватање и ми ипак и опет остајемо при овоме ранијем схватању, ма дошли још десет пута у исти положај. У схватању ситуације, у опажању друштвеног расположења, у суђењу о људима у извесЕим односима, у свему што се тиче такта и што се зове такт, затим свуда где има да се нађе излаз из каквога заплета, у свима тим питањима, несумњиво жена је надмоћнија од човека, управо савршенија је од њега и кад се при кривр.чним случајевима једно од горњих питања истакне или појави,. онда можемо ј|ЈДНој жени више веровати него ли десеторици људи. Али пут, којим је жена дошла до свога схватања је беззначајнији — то је прост инстинкт, или, рецимо финија осећајност, која је већим делом несвесна. У омишљене, просуђене поступке човекове могу се прокрасти и увући сго погрешака, у инстинктивном схватању жене лежи нешто много сигурније и краће и према томе извесније и вероватније. 8репзег, у своме делу „Увод у Социологију® ово је рекао : „Једна особита, истакнута особина жене упућена је на то да брзо и правилно перципира т. ј. схвати душевно стање оних лица, којима је окружена. То се оснива и темељи на интуацији, а никако на резономану т. ј. расуђивању. к Шопенхауер пак вели „Начин женинога схватања ствари јесте сасвим различиг од нашег схватања; оне бирају краћи пут ка своме циљу и упада им у очи оно што лежи у најнепосреднијој близини, коју ми баш за то и превиђамо што нам је, тако рећи, пред носом." Дакле где се јави интуиција, ту верујемо ми жени; где се јавирезонман г. ј. расуђивање, то онда треба да смо смотрени. Као што је у стварима духовним, тако је исто и у стварима чисто чулним. Мантегаца у свом делу „Физиологија* изнео је да жена има врло добро око за нежан мирис и дах ствари; али она ни најмање није погодна да схвати и погледом обухвати прос.тране хоризонте; један велики нредмет, који врло далеко стоји, који није у непосредном домашају, мало је интересује. Тим хоће Мантегаца да нагласи да жена по правилу не гледа толико далеко као човек или да удаљене предмете не разликује тако добро као човек. То је отуда што за предмете који су даље треба мање или више резонмана или расуђивања.