Полицијски гласник

БРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 463

Једна веома важна, вео.ма видна и испољена особина жене јесте осхсудица или одсуство објективности. (НАСТАВИЋЕ СЕ) М. Павлови"ћ. Борба против интернационал« ног криминалнтета

(нАСТАВАК) Удаљили бисмо се од циља, кад бисмо се на овом месту упустили у научно исиитивање класичне теорије о јединству преступа. Помињемо само, да је она у противности са теоријом нове школе која. посматрајући субјективне и психичке елементе акције, налази у случају множине саучесника везу између више преступничких радњи, па услед тога и дељивост преступа. Довољно ће бити да нагласимо, да је познати принцип: Ђ Колико злочинаца толико и злочин а" већ и с тога прилагоднији правом стању ствари што није ни у колико у противности ни са идејом правде ни са основним принципима казнене науке. Са ових разлога и примена овог принципа била би у могућности да осигура стварно сузбијање интернационалног криминалитета. Заблуда је класичне теорије у томе, што је помешала две посве различне ствари: везу са недељивошћу. Као год ш го је несумњива веза између радњи које су допринеле извршењу једног преступа, тако је исто несумњива и њихова дељивост. Да би цела ствар била што јаснија, послужимо се једним примером. Рптив је, вршећи крађу, убио сопственика који га је на делу затекао. ЗесипАив га је снабдео лажним кључем помоћу кога је ушао у стан, док је ТегНиз био јатак. Питање је сада: да ли у овом случају објективно јединство резултата, т.ј. крађа са убиством, повлачи несумњиво објективно јединство акције сва три злочинца? На сваки начин — не, јер и ако су сва тројица учествовали у овом делу, сваки је радио по раније одређеном делокругу рада. 1'Нтиа је крив, зато што се огрешио о законско наређење које забрањује крађу; Зесип&из зато што га је у овом циљу снабдео потребним оруђем, што је такође казнимо по закону, а најзад ТегНиа с тога што је, мимо закона, прикривао ствари крађом прибпвљене. Свака од ове три акције има своју сопствену егзистенцију, те с тога може бити и суђена понаособ. Претпоставимо, да би продужили наше доказивање, да је путем споразума између држава усвојена теорија о аосебним арестуаима у области интернационалног криминалитета, и комбинујмо њену примену са принципом територијалитета да би одредили судску надлежност. Све поменуте сметње, које стоје на путу сузбијању интернационалног криминалитета, ишчезнуће одмах заједно са потребом да државе модиФикују своја унутрашња казнена законодавства. Наведени пример о приправљеној, извршеној и прикривеној крађи, допушта нам да прецизирамо нашу мисао.

Зесип&ив је израдио у Америци лажан кључ и послао га из Енглеске РгЈтиз-у у Француску да ту с њим изврши крађу. Чеоспорна јо ствар, дајешаљањем оруђа намењеног крађи повређен закон Еиглеске, и да њен суверенитет има нарочитог интереса, на лрвом месту, да ову повреду казни из два разлогв,: 1). да би се задовољила правда, и 2). да би се примерном казном спрочили поновљери случајеви. Надлежност енглеских судова у овом случају неће се ценити по народности престуиниковој, већ по територијалптету Факта који сам за оебе сачињавг, пссебни преступ — свесно снабдевање ору/јем аотребним за крађу. Све ово влжи из.ч Француску, на чијој је територији Бесин&из извршиз крађу и убиство, паи за Белгпју, на чијој је територији ТеАГиз. претпосЈ авимо, извршио јатаковање. На овај начин, и енглески и Француски и белгијскм суверенитет налазе у свршеним актима на својим територијама, посматрајући их као засебне преступе, и у повреди својих посебних закона, права да криице оптуже својим сопстве ним судовима. Комбиновгње принципа: „Колико злочинаца толико и злочина® са принципом територијалитета, постизава се још једва корист, а на аме : примена рривичног закона и кривичног поступка оне суверене власти, чији је закон поврођен. Судови енглески припениће, дакле, закон енглоски према 8есипс1и8-у; Рптив ће бити суђен по закони,«а Француским, а ТегИив по законима белгијским. Усвајањем овог принципа избегло би се питање о пародности с 1учесника, о ишчекивању тужбе државе у којој јо дело извршено, као и истраживање да ли јо радња у исто доба казнима и по законима друге државе? Све ово отпато би, пошто би свака држава, радећи јиге ргоргГз, сузбијала криминалну акцију на својој сопственој територији. Излази само по себи, да правило пог. Мз гп Шет (не два пута за исту ствар) мора и овде бити примљено, и да ника кво ново гоњење не може бити предузето чим окривљени докаже да је био суђен у иностранству. Ми смо већ казали, да потребан споразум између држава у циљу сузбијања интернационалног криминалитета може бкти остварен само помоћу леђународне конФеренције, која бп деФинисала интернационални преступ и Формулисала опште принципе казненог пр.чва и кјивичног псступка за ову посебну категорију преступа. Конвенција, коју би израдила ова конференција, морала би нееумљиво бити потчињенаратиФикацијамазако [одавстага држава уговорница, и промулгована преа.а посебним законима сваке од н их. У овоме, по нашем мишљењу, не би бв то иикакзих тешкоћа, пошто се измене у казненом законодавству, које би со прома конвонцији имале извршити, не би односиле локалне преступе. Конвенција у БергЈу, коју ћемо још једном предлсжити као модел, доказ је правилности овог нашег мишљења.

Остаје нам још, пре него што завршлмо, да укажемо на преку потребу споразума између држава и о извесним адмипистративним мерама у ногледу надзора коомонолитских злочинаца и осујећивања њихових намера. Бићу кратак јер, с једне стране, држим да је излишно доказивати нужност ових мера, а с друге опет, што су сва питања, која се односе на организовање система за интернационалну репреоију криминалитета, већ дискутована и испитана са много већом пажњом на поменутој конФеренцији о заштити белог робљл. Ове мере двојаке су: 1. Превентивне и аолицијске, које се састојо у сталном и обавезном надзору свију сумњивих места, а нарочито железничких станица и пристаништа; у ухођењу сумњивих личности приликом путовања, прикупљању обавештења о њима и достављању истих властима држава уговорница. Да би се олакшао овај надзор предвиђено је у свакој држави уговорници стварање нарочите власти која ће стајати у непосредној вези са сличним властима осталих држава уговорница. 2. Мерв судске, које се састоје у упрошћењу преписке између судова држава уговорница. Да би се избегла спорост дипломатско преписке, која често пута допушта окривљенима да побегну или униште трагове својих дела, конвенција је предвидела да судови држава уговорница могу непосредно кореспондирати у стварима које се односе на трговииу с белим робљем. Још је утврђено, да државе уговорнице шаљу једна другој и изводе осуда оних лица, која би била осуђена за преступе о којима је реч у конвенцији. Као што се из изложепог види, принципи су постављени, органи за извршење створени ; остаје још само да се ови принципи развију. С обзиром на нагло увећавање интернационалног криминалитета, желети је да ово буде што пре, и у том циљу предлажемо: 1. Као интернационални злочин или преступ има се сматрати свака криминална акција, чији су различити акги, као битни елементи законске повреде, приправљени, олакшани и извршени у разним државама. 2. Сваки акт кооперације и саучешћа има се сматрати као засебан преступ, и као такав истраживати и судити у земљи у кој је извршен. 3. Никаквом судском гоњењу нема места ако окривљеви докаже, да је за исту кривицу био дефинитивно осуђен или помилован у страној држави, и 4. Француска секција међународног удружења за крипично право изражује жељу, да што пре буде образована једна међународна конФеренција, која ће поставити основе конвенцији за сузбијање међународних злочина и преступа. Ови иредлози, као што рекосмо, усвојени су једногласно од стране конгреса. * * * РеФерат Ноппога1-а., као што смо казали, односио се више на практичну страну питања. Ево шта он вели: