Полицијски гласник

ВРОЈ 50

теријални елеменат састоји се само у »предавању или издавању иоваца, иокретности, и т. д. сс И ако се овде не тражи изречно посгојање оштете, ипак се за то сматра да се она налази у предаји ствари, која се тражи законом. Из овога излази да с погледом на материјални елеменат овог кривичног дела, нема стварне разлике између поменутих разних законодавстава, јер између свију њих постоји потпуна аналогија у тражењу, да радња мора произвести штету на имовини обманутог иии ког другог лица. Али поред свега тога оттшта Формула немачког казненог законика садржи најтачнији израз за ово битпо обележје преваре. Она би могла послужити као најбоље решење за овај део постављеног питања, јер се њоме могу задовољитп све практичне потребе. (паставиће се) Д-р Бож. В. МарковиЂ. ?Ж1 4 КРИМШШША ПСИХСИОГИЈА

(нАСТАВАК) Ј. с!е ОопсоигЧ у свом спису »Историја Марије Антоанете" мисли да Јкене и у стварима назиру и гледају личност т.ј. човека и своје схватање о предметима и стварима управљају и руководе из симпатије или антипатије нрема самој личности. И то је тачно. Нека когод само покуша да једној жени исприча какав кривични случај, који је сам собом занимљив и може пробудити живо иитеросовање, али у коме личносги неће бити казате именима, него означене само писменима А, Б, В — шта ће бити ? Жена, не само да неће изреКи свој суд и мишљење о предмету самом, нбго неће према самој ствари заузети никакав положај „Који су ти људи?« — то је прво њено питање. „Шта су они ? Колико су отари?" и т. д. — то су прва питања на која се мора одговорити, да се зна, па тек опда може доћи остало. Отуда и јесте то да се о једном случају има сасвим различито схватање; то зависи од тога: кога се сам случај гиче, или па кога се односи. Ту се јављају најневероватније ствари. Узмимо један овакав случај: два човека су се међусобно потукли и жена, која је ту тучу пос.матрала, описује сам догађај како је текао. Ако су обе стране биле подједнако јаке; ако су обе имале подједнако оружје. то ће жена у своме причању и описивању дога{)аја једној страни безусловно претегнути, па ма на једну од спорних страна дотле не познавала. У своме опису жена ће на једну страну бацити више светлости, па другу више таме. Ако је један од оних, који су се међусобно тукли, случајно имао лепе очи, или се некако случајно, каваљерскије од другог понашао, жена ће бити на његовој страни, и обратно. Нико не прича, а најмање жена, ствар, излажући само Факта и чињенице —• расуђивање и закључак се увек провуку кроз излагање. — У оваким случајевима је као у романима: жена, која чита роман јсдног, (који је симпатичан)

ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

јунака одликује пажњом, другога не мари. Тако и при криминалним случајевима: онај, који јој је симпатичан, и ако је учинио убиство, учинио га „врло лепо и фино к , а убијени је тада „досадни Филистар" у њеним очима. Негде додаје, негде одузима, ггрема симпатији или антипатији коју поклања лицима. Нико не може тврдити да се оваке појаве дешавају само код жена; али Форме и облици у којима се јављају, код људи нису никада тако типичне и јасне, као што оу у случајевима код жена. Интересно је раоуђивање жена. Ауепапин прича о једном енглеско.м брачном пару, како је повео разговор о анђелима. Говорило се о анђелским крилима. Муж је био мишљења да је сумњиво да ли анђоли имају крила; жена јетвр дила „то мора бити. к Сразмерно ретко овако неоправдане тврдње женске јављају се у случајевима где је одвајање, где се регресивно т. ј. аналитички поступа. Њима је много теже сиајање, састављење, везивање, оинтетичко прогресивно ностунање — и тада се помажу само твр^ењем. БаГШе доказује да женске, које уче медецину, не могу да иду у стопу са мушкима где је у питању синтетична даровитост или епособност. ГЈвгоих вели: „Кад би ови злочинци били остављени женама, оне бп их, у наступу првога гњева, све побили, а када би се сачекало да их тај гњев са свим прође, оне би то исте злочипце све ослободнле. Први моменат се објашњава лаком инсгинктивном надражљивошћу, страстношћу за задовољењем осећања правде и правичносги, која тражи брзу освету за учињено дело; други моменат показује одступање-и застрашивање од сваког епергичног, закључног раоуђивања — праву, истиниту правичност оне не знају. И сам Шилер вели »људи суде по расуђивању, по разлогу, женигг суд је њена љубав. Жене могу волети и мрзети, али бити правичне — и не волећи — гу паметну вештину неће оне никада ни цениги ни научити." Од интереса је и питање: каква је, у погледу часности, жена, која одговара за кривицу, која стоји пред судом. Не бити искрен илагати није једно исго. Неискрен човек пе говори исгину, лажов говори неистипу. А ту има разлике. Неискреност је кад ое један део истине ггрећути; неискрен човек може ништа неистинито рећи. па опет зато у ствар унети много више тешкоће, нејасности и забуне. него лажов. С тога је неискрен човек обично опаснији у кривичним пословима, него лажов, јер се онај много теже може ухва-* тити и обелоданити, него лажов. Неискреност је специФично женска особина; ако се пак и код човека налази, то је онда тај човек женске природе. Мужанство и неискреност јесу појмови, који се искључују. Жене ништа више не лажу од људи, али у њиховим исказима има више неискренооти. Но за гу особину л^енску нису само саме жене криве — криви су још и људи, а и социјални односи и ггрилике. 1јошГ)го8о изналази узроке женској лажљивости и оправдава их слабостима, које жену гоне на лаж, напомиње мен-

СТЕ>АНА 469

струацију, ири којој жена мора болове да ирикрива; томе је најзад гоне осећај стида, сексуални избор, скривање година старости, погрешака, мана својих, болести, за тим жеља да буду допадљиве, интересантне и сласо хладно расуђивање — све те ствари имају утицаја на жену и она је, како Ломброзо закључује, једно велико дете. А НаиБегГ додаје: „Женама нико истину не говори и, кад се, после, пред њом нађу, оне је одбацују. Оне нису искрене пи према себи самима.® То је гврђење тачно, нарочито за случајеве криминалне нрироде. Жени је далеко теже да буде лажљива, него неискрена. Црте на лицу, нокрети, очи, дисање — све то издаје, кад се лаже. Другачије је где се неискреност показује. У вези са неиокреношћу стоји вешгина прегварања, која више почива на неиокрености, него на лажљивости. 8сћорепћаиег вели: „Природа је жени дала само једно средство да се брани и заштићује — претварање. Њој је та особина уроћена и њена ггримена је тако ирироцна, као животињи што је употреба њена оружја; шта више жена се осећа тиме у неком степену у свом праву." Са претварањем се криминалиста има много да бори. Сетити се ваља само суза што их претварање ггролива. Један Енглез каже: Жену што плаче и често лије сузе, треба толико исто жалити, колико жалимо гуску што иде боса. А руска и пољска ггословица то потврђује овако : »Не веруј коњу, који се зноји, чивутину који се куне и жени, која плаче." У сузама жениним увек има мешавине од поезије и истине. Али жена без разлога никад не плаче; то могу само мала деца и нико више. Мало разлога и основа, мало времена, мало нешто аутооугестије и уображења — тада може жена плакати, али те оу сузе увек хладне т. ]. остављају нас хладним. Те сузе немају ничега заједничког са тихим сузама бола, страдања, са сузама које оплакују уништену срећу. За криминалисту је и ако не од важности, а оно од интереса да зна, да ли жене могу држати реч. А посматрамо ли поступке и дела женина, то ћемо се увериги да ни у њима жена не познаје оштру разлику и границу између правице и неправичности. Другим речима она поставља ту границу другачије, него што је људи посгављају; неки пут је та граница више, али најчешће је ниже, него код човека. Неки пут жена изгуби разумевање да разликује гата је доггуштено, а шта не. Тај је случај најчешће онде, где је граница између допуштеног и недопуштеног лабава. Најчаснија и најскромнија жена неће ооетити ни најмању грижу савести нреносећи какву ствар кроз ћумрук скривајући је. ГПта више има их и таких, које осећају велико задовољство, кад могу какву сгвар да прошверцују, ма то била и ствар од пола динара вредности. Познавалац жена Во^итЦ ОоПг у свом делу »Прилози за карактеристику и природну историју жена" ово вели: „Необична је сгвар становати са женом на граници; три Јеврејина укупно немају толико талента и дрскости за шверцовање, колико једна жена"... И њима никаро не иде у