Полицијски гласник

СТРАНА 476

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51 и 52

према приликама, са равним или мањим делом казне лишења слободе. 7) Урачунавање може да се изврши од досуђене казне, дакле, буквално узевши, урачунавање је допуштено код свију врсти казни. Ну, по природи саме ствари, на сваки начин, не може бити урачунавања код следеКих казни: смртне казаи, казни доживотног лишења слободе, казни губитка грађанске части. Према овоме урачунавање се може применити код свију ј казни лишења слободе, свм казни доживотног лишења слободе, и код новчане казне. Код новчане казне издржани истражни притвор може да се урачуна по ономе односу, који је у казненом закону између ове казне и казне лишења слободе утврђен. 8) Како урачунавања може биги само код досуђене казне, то је оно потпуно искључено код свију полицијских мера и приватних потраживања, н. пр. у погледу на досуђену накнаду. 9) Урачунавање не може да се изврши на тај начин да се дужа казна лишења слободе за издржану сматра и ако је истражни притвор, краће време трајао, јер се истражни притвор по природи својој, никад не може сматрати да је тежи од казне лишења слободе. 10) Урачунавања не може бити ни тако: да само казни лишења слободе, која ступа на место новчане казне, на случај да се ова од осуђенога наплатиги не може, за издржану сматра, али и на првоме месту досуђена новчана казна; оба дооуђена зла престављају једну исту казну, тако да кад би се урачунавањо признало само на евентуалну казну, у ногледу на исту осуду и исте казне, истражни притвор, према околностима био би урачунат или не, а то не може да буде, јер досуђена казна мора бити основица за урачунавање. 11) Казна, која се на основу једне извршне пресуде, услед урачунавања истражнога притвора, сматра за издржану, потпуно се равња издржаној казни, како при израчунавању времена трајања губитка грађанске части, тако и полицијског надзора, времена застарелости пресуде и поврата. Ово су у главноме основна правила за урачунавање истражнога нритвора која смо ми овде изнели по немачком правнику Др. Ј. Олсхаузену. (види Кош. гит 81га%. Г. <1. с1. Ке^сћ уоп Г)г Ји8<:и8 01зћаивеп, ВегНп 1905 I стр. 263. VII. издање.) II. Примена урачунавања код наших судова. 1) Наш казнени закон у овоме погледу много је прецизнији од казн. зак. за Царство Немачко (в. § 60. казн. зак. Цар. Немачко и § 64. казн. зак. Краљ. Србије). Одредба § 60. к. з. немачког врло је кратка и гласи: »Притвор издржани за време истраге, може при изрицању пресуде бити урачунат у досуђену казну, цео или делимично.® Овим се, дакле, законским прописом, само изриче принцип по коме је у опште допуштено урачунавање, а све остадо остављено је оцени суда.

Међу тим од стране учених правника и искусних судија, у немачкоме судству утврђени су они детаљи, које смо овде напред изнели. Наш законодавац врло је добро учинио, што је у § 64 казн. зак. изближе одредио услове и начин овога урачунавања. Кад се сравни ова одредба нашег казн. зак. са напред изнетим основима, по којима се врши урачунавање код немачких судова, увидеће се да је наш законодавац правилно схватио и тачно одредио примену ове олакшавне околности. 2) У немачкоме казн. зак. не каже се „неправедно одлежани притвор,« већ само „истражни притвор" може у казну урачунат бити. У нашем казн. зак. одређује се да се може урачунати „неправедно одлежапи притвор," па се каже, да ће се притвор кривцу у казну урачунити „ако је нзправедно и без његове кривице дуго у притвору држан." Кад стоји овај случај и према томе, када у опште има места примени ове олакшавне околности, то има да цени судећи суд у свакоме конкретноме случају, оцењујући то, наравно, према свима околностима дотичнога оптужења. Примера ради, навешћемо овде следеће случајеве урачунавања : а) У опште као основица за примену овога урачунавања, без сумње има судији да послужи пропис § 156 а) крив. суд. пост. Овим законом одређено је време, које се сматра за довољно за окончање истр.чге казнимога дела, по правилу. Према томе, очевидно, ако је оптуженик, не правећи сам тешкоће истрази, дуже времена у истражноме притвору био, него што се овим законом као правило одређује, то треба да послужи као основан разлог судији, да овај више одлежани притвор као противзакониг сматраикривцу га у издржану казну урачуна (§ 64 т. а) к. зак.). б) Оптужени је био под истрагом за дело опасне крађе; истрага је истина окончана у року, прописаном помен. § 156 а) крив. пост., али кад се приступило оцени казнимога дела, по знацима, утврђеним од стране поротника, судски је константовано да не стоји дело опаспе крађе, већ иступне, што значи да је одлежани истражни притвор неправедан и судија ће наКи довољно разлога да примени урачунавање (§ 64 т. б. казн. зак.). в) Оптужени је био нод истрагом за дело покушаја убијства, али се по закљученој истрази пресудом утврди, да у инкриминисаној радњи стоји само дело лаке повреде тела, а дела покушаја убијства да нема. За ово дело из § 173 к. зак., суд осуди оптуженога на извесну казну затвора и како је јасно да је неправедно био у истражном притвору за дело покушаја убијства, то ће судија применити урачунавање и т. д. 3) Урачунавање треба и код нас да се примени и у случају кад је оптужени за више дела суђен једном пресудом, па осуђен за ма које од ових дела, која су била предмет заједничке истраге и суђења, само ако оудећи суд нађе, да у

опште има места урачунавању, н. пр. кривац је био под истрагом за опаспу крађу и лаку повреду тела; поротници су га огласили за некрива за дело опасне крађе и за крива за лаку повреду гела. Према оваквој одлуци поро гника државне судије изрекну над оптуженим извесну казну затвора за то дело лаке повреде тела, и онда могу да му урачунају притвор, који је одлежао због истраге дела опасне крађе. 4) Са истих разлога требало би и код нас применити урачунавање и у случају кад је кривац био под истрагом у исто време за два дела, па је за једно од гих дела истрага прекинута, а за друго, које не повлачи истражни притвор, истрага продужена и оптулсени на казну осуђен. 5) Урачунавање истражнога притвора треба да се врши увек, кад се нађе да томе има места, без обзира на то, на какву се казну оптужени осуђује (наравно од оних казнн на које се може ирименити урачунавање по § 64 к. зак.) и без обзира на то хоће ли се урачунавањем исцрпсти казна, изречена у пресуди или неће (§ 64 тач. а) казн. зак.). 6) Кад се нађе да је неки део истражнога притвора неправедно одлежан, онда треба само тај део кривцу урачунати, без обзира на остали издржани притвор. Урачунавање у предњим случајевима под 3, 4, 5 и 6 у пракси наших судова слабо је налазило примене (бар у колико је нама познато) док је случај § 64 т. б. у веома честоЈ примени. (Ми на пр. нис.мо имали прилике да видимо овакву пресуду. Оптужени је осуђен за дело једног злочина на две године робије, али како је прогиван § 156 а крив. суд. пост., у истраж. притвору, без своје кривице, држан гри месеца, то му се овај неправедно одлежани притвор у казну урачунава и како се три месеца истр. притвора равна три месеца затвора, што по § 22 к. зак. чини два месеца робије, то ће оптужени по овој пресуди имати још да издржи једну годину и десет месеци робије. Међутим оваква пресуда потпуно је тачна и основана на иропису § 64 тач. а) казн. закона). М. С. Ђуричи1)

ОЕДМЖ МЕЂУНАРОДНИ К0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (наставак) Другиелеменат, моралниелеменат, тиче се намере виновникове. Француски сос1е репа1 не говори о намери са којом је виновник требао да ради. Гаро сматра као намеру, да ко преда или изда новац и т. д. али одмах за тим изјављује, да је за намеру код преваре потребан још „нарочити долус, т.ј. воља да се себи или коме другом прибави противзакона корист, 1исп ГаетепсН ^гаИа.« Ову намеру изречно тражи белгијоки казнени законик овом Формулом, да обманљива радња мора бити предузета „у намери да присвоји туђу ствар.® Готово исту редакцију налазимо у § 263 немачког казненог законика „у намери да себи или неком трећем прибави какву