Полицијски гласник

ВРОЈ 51 и 52

ПОЈ1ЛЦИЈ СКИ ГЛАСШЖ

противзакону имовну корист." Од1>едбе италијанског и норвешког казненог законика имају готово истоветне редакције. Према овоме не може бити никакве сумње, да су сва законодавства потнуно сагласна односно моралног елемента преваре. Нревара мора бити извршена 1исп 1ас1епсИ §га1ла; мора се хтети противзакона корист за себе или кога другог, па према томе и штета за трећег. Ово је други битни елеменат без кога не може постојати кривично дело преваре. Остаје још трећи елеменат: средсгво којим штета мора бити причињена. У овоме се налази сва тежина питања, јер се односно овога елемента законодавства јако разликују, п то разликовање је и учинило да ово питање буде предмет раснрављања на конгресу. По одредби Француског закона од 1791 био је довољан само долус за постојање преваре, одредба која је довела до забуне изме^у кривичног и грађанског долуса, и по којој се произвољно могла нроширивати квалиФикација. Законик од 1810 избацио је реч долус и тачно је побројао срества којима превара може бити извршена. По чл. 405 има три срества и то употреба : 1. лажног имена, 2. лажног својства и 3. обманљивог поступка. Није потребно да предаја новца или других предмета побројаних у чл. 405 буде извршена употребом сва ова три срества, већ је довољно да то буде учињено употребом ма и једног од поменутих срестава. Под обманљивим поступцима по чл. 405 разумеју се поступци, који имају за циљ да неког увере у постојање лажних предузећа, уображеног уплива или кредита, или да створе наду или страх у какав успех, несрећан случај или ма у какав други уображен догађај. Велика махна чл. 405 налази се у ограниченом набрајању срестава која могу бити употребљена; деФиниција преваре је тим набрајањем скучена и оставља многе случајеве преваре некажњене, случајеве извршеие којим другим стреством непредвићеним чл. 405. Белгиски казнени законик поправио је ову погрешку на тај начин, што је иоред набрајања Француског законика додао и овај општи израз: „или на који Други начин злоупотреби поверење или лаковерност." Немачки казнени законик усваја другачи систем; он не набраја, већ говори у опште „ко изазква или подржава какву заблуду" услед које штета има бити проузрокована, али одмах за тим одређује срество, којим заблуда мора бити изазвана, овим речима : „привидним представљањем лажних или изопачавањем или прикривањем истинитих чињеница.® — Италијански законик усваја исти систем и у чл. 413 говори о »лукавствима или лажним представљањима,® подобним да обману искреност, као средству за довођење у заблуду. — Норвипки казнени закоиик најзад иде најдаље у упрошћавању ствари; он, као што се то јасно види из § 270, тражи за превару само изазивање или аодржавање заблуде аа ма којим то среством било. Кад се пореди француски законик, који лимитативно набраја срества, и норвешки, који их и не помиње, онда се тек види

колика разлика у законодавствима односно овог трећег битног елемента преваре, као и то, да одиста по узаној Француској деФеницији може бити случајева преваре, који се не могу казнити. Конгресу су стигла четири штампана извештаја о овоме питању и то од: Гароа, професора Кривичног Права у Лијону, д -р Д. Симона, проФеоора Кривичног Права у Утрехту, Берлеа, истражног судије (Француска) и Типалда-Басие, адвоката (Грчка). Известилац секције био је д-р Баумгартен (Угарска) , који је резимирао приспеле штампане лзвештаје и предложио секцији овакве закључке: »Општу дсФиницију норвешког казненог законика, која тражи само изазивање или подржавање заблуде па ма којим то среством било, одбија претераноот модерних реФорматорских тежња. Правосуђе се моментално, без прегеривања, не може лишити ограничења, помоћу којих је Француски казнени законик од 1810 ограпичио реторзију. Боље би било поред обманљивих поступака поменути још » комбинације лажи". С техничке тачке гледишта, општа деФиниција преваре у немачком, угарском и другим законицима изгледа боља од казуистичких подрбности француског законика". После дуге дискусије секција.је усвојпла предложене закључке известиочеве и поднела их истога дана по подне конгресу на одобрење. На седници целога конгреса међутим подигла се жива дискусија, у којој су нарочито живо учешће узели г. г. Бруз а, про®есор университета у Турину и сенатор Пјер Антони, из Рима. Прв;т је нападао усвојене закључке тврдећи, да су непотребни и да му изгледају ■гакви, да ће увећати криминалитет место да га умање. Пјер Антони је сасвим разложно критиковао предложене закључке тврдећи, да су поједини изрази са своје велике нејасности незгодни. Између две крајности : норнешког законика, који иде далеко, и Француског, који је недовољан, по њему је најбоља средина италијански законик, чије је одредбе о превари изложио и коментерисао. Предложене закључке најбоље је бранио Берле (Француска). Он је напоменуо да је превара данас узела врло волике размере, и да су злочинци отишли до савршенства у вештини извршења. Она је постала међународно кривично дело, којим се јако угрожава трговачки саобраћај. Тврди да деФиниција француског законика има празнина и с тога тражи да конгрес усвоји предлог првесекције. После дуге дискусије седница је закључена без икаквог решења. На предлог председника конгреса ово је питање одложено за сутрашњу седницу. Председник секције видећи, да одлука секције има врло јаку опозицију и да не може проћи на седници конгреса, предложио је сутрадан конгресу у име своје и неких својих другова овакво решење: Конгрес изЈављује жељу, да се изнова арегледају и иоараве већ застареле одредбе разних законодавстава, које се тичу ареваре на тај начин, што Ке се довести у хармонију са развојем финансијских, трговачких и иидустријских аослова®.

Конгрес је усвојио овај предлог. Зп овим је Уго Конти (Италија) истакао, да конгрес за казнене заводе није позван да расправља и решава чисто правна питања, као што је ово. Он је сасвим основано навео, да конгрес не може дати тачан одговор, јер је ово питање одвеликеважности, питање из казненог законодавства и криминалне политике, које семоже решити после дугог, детаљног и савесног проучавања разних наређења. С тога је он био мишљења, да конгрес не иде тако далеко у том погледу. На његов предлог конгрес је усвојио следеће: лПитања из Кривичног Права. које се у будуКе износг аред конрес за ка знене заводе, имају бити само она, која стоје у вези и коЈа ариаремају решење аитања о казненим заводима". Треке питање: Треба ли ирикривање ствари сматрати као нарочито кривично дело, или га треба узети каоучешће (аомагање) у другом делу. Ово је питање увек било једно од најтежих питања како криминалистима тако и законодавцима. Да је одиста тако, може нам као доказ послужити и то, што се с њиме срећемо скоро на свима међународним конгресима за казнене заводе. Први пут је истакнуто на конгресу у Лондону 1872, за тим на конгресу у Риму 1885, а на конгресу у Пегрограду 1890 било је оно Формално и решено. Оно је било шесто питање прве секције : »каквим срествима би се могло најбоље дејствовати против прикривања и прикрив 1ча по занату? Одлука конгреса гласи: »Ради успешне борбе против прикривања погребно је: 1) Увести у казнени законик нарочита паређења у циљу предупређења прикривања и то особито за лица, која се занимају банкарством или мењачким радњама, продавањем драгоцености или старих ствари; 2| Прикривање узети као нарочито кривично дело, а не као случај учешћа. 3) Уз то треба завести прогреоивно повећање казне у случају поврата". И после оваквог решења није оно престало бити предмет претресања како у теорији тако и у пракси. У програм овога конгреса унето је с тога, што је конгрес у Брислу 1900 изјавио жељу, да на идућем конгресу оно буде предмот претресања. Браселски секонгрес занимао лрикривањем узгредно уз једно друго много шире питање, које је гласило : »које принципе треба усвојити да би се могла одредити кривична надложност кад је реч о извиђању кривичних дела извршених у туђини или у друштву с лицима, која живе у туђини, па бита ова држављапи или туђунци?® (прва секција, треће питање). РеФерент секције за ово питање г. Поатвен (РоЈИеуЈп), проФесор на универзитету у Паризу предложио је следећу одлуку: »кривично дело прикривања има се кривично извиђати и судити у оној земљи, у којој је исто извршено и констатовано боз обзира на место у коме је извршено оно кривично дело које је про ■ узроковало прикривање"; међутим други реФерент био је предложио следеће: »при-