Полицијски гласник

страпа 478

п0ј1ицијски гласник

СРОЈ 51 и 52

кривање има се сиатрати као самостално кривично дело а не као случај учешћа." Но на мредлог предс(лника прве секцпје г. Воазена ( У огвјп ) комгцес је решио, да се прикривање унесе као засесно питање у програм ид^ћег конгреса. У много слу ■ чајева нрикривап.е стварп сукоб закона и надлежности у Међупародмо.м Кривичмом П[)аву, јср се често дешава, да је кра^а или које друго слично кривично д«мо извршено у једмој земљи, докле јс прикриваљр покрадепих ствари извршемо у којој другој земљи. ХоКе ли се и како ће се у оваквим случајевима нрикривање мзвиђати зависиће знатно од тога, да ли казмен » законик ирикривам.е сматра као нераздпојан део крађе, т. ј. као учешће у крађи, или напротив као незавионо кривично дело. Јасно је да прикривањо помаже крађу, али не треба закоподавац са своје стрмне да пома/ке помагање. Не може више бити сумње у то, да је штетна ола теорија, која узима прчкрнван е као акт учешћа; рђаве последмце те теорије се иарочито показују са разиијањем и умнождиањем ме})ународмих комуникациопих среотава, јер је на таЈ начин олакшаи злочинцима прелаз из једие у другу з^мљу. Ако, као што је раније помену го, лопов изврш« к Р а ђУ У Француској, а покрађене ствари преда прикривачу који живи у Мнглеској, то ће Француски судови, који имају да суде крађу бнги тако исто надлежни да суде и прикривачу као и свима другим учесницима главногдела—кра!те. Али то ће бити само теоријска и бесплодца надлежност, која Ке прнкрљпача о.ставити у< Инглеској потпуно на миру, јер се надлежност Француских судова свршава са Г |)аницом Фрамцуске тернторпје; инглески судови тако исто неће моКи судити (^вом прикривачу, ако и у Ииглеској преди иста теорија, јер ненадлежност њихова за главно дело-крађу имала би за правну последицу ненадлежност н зе с;веучеснике, па и за прикрнвача. На овај начмн долазимо до пекансњивости ме^ународног прикривања. Ова би ое некажњивост могла избе!,и. зад|1жавај\ћи исту теорију, само тако, ако би се допустило пздавање властмтпх држављана. Међучим Инстигут за Ме1)упародно Право на свом састанку у Минхену 1883 исгакао је друго решењг изЈављујући : „по месту јн надлежан к; знени закон оне земље, у којој се налази кривац у време кад је предузимао кажњиве рЈгДње.« То значи да се прикривање има узети као независно кривично дело, које иде за првим. На тај мачим добијамо, да се крађа има судити на те|>иторији на којој је нзиршепа, а прикривање на другој териториЈИ, на којој је прикринач примио покрадене ствари: врше се, дакле, две надлежности, које се га11те 1ос1 природно и лако примењују на два кривична дела која долазе једно за другим. Тешкоће у решавању овога питан а долазе и отуда, што се мешају називи размих Форми кривичног дела, које су у опште позмате иод именом „прикривање 0 . С тога је потребно, да се иретходно тачио одреди нрава иравиа вред> ост арикривања и иодржнвањи илн доцт/јег иомагања, као и ноказати сво карактерне знаке који

стиарају разлику између ова два кривична дела. Прикривање, и по § 250 а српског законика, састоји се у томе, што виповник, било ради своје користи или не, ствари, за које зна, да су прибављене крађом, утајом или којим другим злочином или преступом, прикрије, купи. узме у залогу или иначе их приовоји или код други ради да их протури, не узимајући међутим удела у извришњу самог кривичног дела. Предмет прикривања нрема овоме су ствари, које су добијене каквом кажњивом радњом. Та кажњива радња може по неким закопицима, као н. пр. по немачком § 259, бити иступ, док по српском мора бити злочин или преступ. Злочин и преступ морали су бити срество, којим су ствари прибављене; они су дакле као свршена кривична дела морали претходити прикринању с.твари. Ако се тек продајом ствари изврши утаја, то купац није прикривач, већ помагач. Радња се састоји у томе, што прикривач правом класнику отен;ава повраћанЈв ствари или га чини чак и иемогуКим. Кад пије потребно доказивати, даје прикрииање извршепо у своју корист, оно је неопходно погребно имати доказе, да је прпкривач знао, да ствари, које прикрива. долазе из квкве кажњиве радње. Према свему прикривање ствари се појављује као одржавац.е, или чак као забашуривање и обезбеђење противп авног имовног стања, т ј. има се узети као к[)ивично дело нротиву имовине. ГЈрикривање међутим не треба мешати са подржавањем или доцнијим помаган.ем. Подржавање, и по § 50 српског казненог законика, ностоји, кад когод по извршењу каквога злочин.а или преступа, без претходног договора, виновнику или учеснику у знању помогне да би овај избегао кажњење или да би му обезбедио користи проистокле из н.еговога кажњивог дела. Онај који подржава, морао је да дела хотнчно, т. ј. нарочито је морао да зиа, да је онај, кога он подржава, учинио какав злочин илн нреступ у смислу закона. Ирема циљу, коме се тежи, подрлеавање се дели на личпо под[)жавање и подржавање у погледу на ствари. 1 ) Лично подржавање постоји онда, кад је онај који подржав » имао намеру, да крмвац избегне кажњење. т. ј. осуду или извршоњс казне. Тако би п. пр. лично подржавање било: сакривање жртве убиства, уклањање трагова дела, помагање бегства и т. д. Ме1)утим подрлсавање у погледу на ствари постоји, кад је онај који подржава имао намеру, да кривцу обезбсди корисги. које је овај постигао својим злочимом или преступом. Тако н. пр. кад би ко лечио украденог коња знајући да је украден. Прикривање се према свему овоме појавл.ује као кривично дело управљено противу нравосу{)а, као спречавање д[>жавног правосуђа. Разлика измо^у ова два кривична дела је дакле очиглсдма и велика. Прикривање, као што смо [1екли, састоји се у нападу на јавпу иди приватну имовину, оно је

') ф. Лист, Уџбеник Немачког Кривичног Права 723.

цакле чисто имовинско кривично дело, докле се подржавање састоји у пападу па државно правосу^е; оно се у оба своја облика, како као лично подржаване (обезбеђење виновника од казне) тако и као подржавање у иогледу на ствари (обезбе^ене користи које је виновник прибавио делом) појављује као »еко сиречаеање државног аравосу^а, јер је ово спречево да пронађе кривичн"о дело и виновника. (наотавиће се) Д-р Бож. В ЛЛаркови^. * 0 ПАТРОНАЖУ 0010Б0ЂЕНИКА

(СВРШЕТАК) Да ли држави или приватној ипицијативи припада организација патронажа? Од каквих извора треба да лшви? Да. ли од прихода драговољних илп субвенцпје државне? Ако их држава потпомаже у којој Формп то треба да буде ? Који је начпн пајбољи да се помогпе оглобо^енику? Каква средства патропажа треба да буду? Треба ли патронирати све осу1)Рпике ? Ако треба да се врши избор, како ће се то чинити и ко ће то чинити ?. Да патронаж не треба да има карактер државне установе, да треба да буде ресултат приватне иницијативе, спонтанога труда, индивидуалне оданосги, то је било ван сваке дискусије. Ако би патронаж имао карактер званичне установе, он би онда личио на полицијски надзор, он не би уливао поверење ослобо.ђенпцима, они би га избегавали... Најзад па гронаж је успео свуда гдо није нмао тај карактер. У Белгији, на пример, патропаж је био државна установа, и пропао је, те се данас приватна ииицијатива заузела да га створи... Међутим од државе се мора тражмти да она протежира та друштва, дп им олакша да дођу у додир са осуђеницима и тамо пх студирају. да им притекне у помоћ новчаиим средствима, да, једном речи, санкционише њихову екзистемцију у очима публике.... Повратити осуђенике у друштво, одржати у п,ему његове добре резолуцпје, сломити му одвратност према раду, бити му јемац, наћи му рада, помагати га материјалио док га но нађе, али дајући тој помоћи што је могуће мање карактер милостиње — такав треба да је циљ патронажу... Међутим патронаж но могу уживати сви ослобођени осу})еници Могу бити патронирапп само они, који се кају, који су поправљени. А да се то зна, потребно је осуђенике студиратп још док су у затвору — дакле рад патронажа почињо још тамо.. ИзмеЈ)у разних начина помоћи и средстава, којима патронаж ради на овоме задатку, стварање азила, прибежишта и радионица претрпели су озбиљне замерке, ма да стоји Факт да у Америци, Енглеској и Немачкој, где патронаж озбиљпо успева, сусрећемо и та средстр.а... Било јс речи и о томе, како казна, поред свога личног карактера, често бије и оне који нису заслужили: децу и жену онога који је осу^ен. И како со дешава, да поро-