Полицијски гласник

СТРАНА 480

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51 и 52

БШего!;, који је тврдио да нема тако и толико верне жене која најзад, не би бар у помисли престала бити то што је. Али тим није много речено, јер мислима сви смо ми грешници; но жене имају више но људи наклоности за грех. Наравно сексуални моменат има највише кривице у том; али тај моменат није једини меродаван. Много томе доприноси и потреба женина аа променом. Многе појаве неверства жениног нису у недовољном задовољењу сексуалног нагона, него у тежњи жениној за променом. Оо11;2 вели да чак и образоване жене не подносе стално и трајно равномерну срећу и осећају непозатни нагон и жељу за ђаволства и будалаштине, гато доносе животу неку промену А ако какав криминалиста хоће да зна средство и начин, како се може докучити да ли је једна жена била верна своме мужу, то нека је запита или наведе да сама приповеда: да ли ју је њен муж кадгод занемаривао и свака жена, која се жали на занемеравање од стране свог мужа јесте неверна, или је на путу да постане неверна... И љубав улази у област криминалистике. Али то није она љубав коју опевају Нетрарка и Шилер, Шекспир и други велики песници. Те љубави нема у судским актима. Она љубав, с којом криминалиста и суд имају посла, јавља се у другачијим облицима и Формама и има специјалне особине и одлике. Има чак и у најнижим слојевима друштвеним и народним жена, које верно поред мужа иду кроз живот, кроз највеће беде и невоље, које подносе и глад и жеђ, и -зиму и жегу, и те су појаве исто тако велике и за ноштовање, као и оне, што их песници опевају. Али, кад жена из љубоморе учини злочинство, или се баци у наручја какоме никоговићу и неваљалцу, или кад чини најлуђе пакости каквој својој супарници, или кад подноси и најстрашније и најсрамније злостављање, или кад чини многе друге ствари, који је тај, који узима у обзир -њену љубав ? Она учини како било злочинсгво ; узму се обзир олакшавне околности и буде кажњена... Али ко још води рачуна о љубави жениној у стотине и хиљаде незнатних случајева, где љубав и једино љубав женина јесте једини подстрек и једини параграф? — Љубав и љубомора иду под руку. Свети Августин још рекао је: „Ко није љубоморан, тај не љуби. <( Љубав и љубомора су корелатни појмови. То потврђују и пословице многих народа. „Дим, кашаљ и љубав не дају се сакрити". Ако је жена учинила злочинство из љубоморе и за то се траже докази, онда је наивно питати је: да ли ју је љубомора мучила. Характеристично је како жена даје израза својој љубомори. Преварена жена управља сав свој гњев према супарници, која јој је мужа отела, а њему ће радо опростити, ако само верује да његово срце њој припада. Врло се често дешава да на дан каквога венчања из^ ненада каква женска налети не на младожењу, који је њу оставио, него на младу, која јој је њега одмамила и отела. Други моменат женине љубави је страсна преданост човеку. Кипо БЧвсћег вели: „Природа је жени дала потпуну

преданост човеку 1 ', а Оеог^е 8ап<1 вели слично : „Љубав је добровољно ропство, коме тежи женина природа. 0 У тој и такој љубави или преданости лежи објашњење при случајевима где се воља једне жене потпуно покори човеку. Пода ли се и привргне сасвим човеку жена, то га она онда никад не оставља и заједно је с њим и у приликама највећих злочинстава. Још су у сећању имена чувених злочинаца и разбојника наших : Милуна, Петра Кооиљца, Војка — сви су они имали у својим милооницама најбоље помагаче. Има жена које трпе најстрашнија злостављања од својих мужева или милосника и оне то трпе, трпе драговољно и ни једном се речи не жале, нити протестују. Узалуд ће се тражити други узрок тој појави; он лежи у правој жениној љубави. А то је за то или отуда што је, како М-ше 81;ае1 изводи, љубав човекова једна епизода у животу његову, а за жену љубав је то исто што и сам живот. »Права љубав савлађује све, опрашга све, подноси и трпи све к вели и само св. Писмо. Сем љубави, псстоји и пријатељство између човека и жене и оно се не може одрицати. Нема су^иње да су ређи случаЈеви пријатељства, где су искључени сексуални мотиви. Три су облика у којима се то чисто пријатељство јавља између човека и жене; први је случај где канонока старост те односе омогућава, затим где је пријатељство из најраеијег детињства и где је дугим годинама и дугим сдучајевима однос остао ц задржао се братски и сестрински и где су најзад обоје тако природом створени да она искра која пали људе у њима остаје ваздаугашена. Наравно случајеви овакога пријатељства ређе се јављају у кривичним процесима. На пријатељство међу женама — нико много не полаже. А. Кагг у свом делу „8оив 1ез Ш1еи18 (( вели да је пријател>ство двеју жена вазда један комплот противу треће жене: а БМего* додаје: »Има једна тајна веза између жена, као и међу свештеницима једне вере: они се узајамно мрзе, али узимају једна другу у одбрану и заштиту". Најзад љубав и мржња су једно исто : једно је позитивно, друго негативно. И тачна је она реч: »Ако те нека жена мрзи, то је знак да те је волела, да те воле, или да ће те волети". Жена, која мрзи, кад се свети, може свашта учинити. Осветљивосг је специФично женска особина. Кад је где какво злочинство из освете учињено, онда прави криминалиста не греши ако прво посумња на женску или на човека са женским одликама. , У вези са гњевом и мржњом стоји женска свирепост Потћгозо је изнео читав низ докумената о.женској свирепости и бестијалности. Неоспоран је Факат да жене куд и камо радије гледају стрељање злочинаца, него људи. И галијанске позитивиоте тврде да се послом тровања у већини случајева жене баве. Колико је и колико жена и девојака уништило свој сопствени пород без страха, без гнушања, само да би га се отресли и да би избегли поругу и презрење, бриге и муке, које дете собом на свет доноси...

Најзад, ваља имати да уму, осећање женино. Човек хоће да га појме и разуму, жена да је осете. Што човек свешћу и умом постиже, то жена постиже осећањем. Многе особине душевне код жене зависе од осећања и у вези су с њим. Шопенхауер лепо каже : »Жене су милостиве, сажаљиве, али у свему где се тиче правичности, оне стоје ниже од човека. Неправичност, то је њихна осповна и главна погрешка.® Имајући у свом срцу и сувише осећања, немају у њему места за правичност. Уа то ваља узети у обзир и олабост женину. Жена је у сваком погледу слабија од човека — психички и физички. Али неоспорно је да жена може много, врло много да поднесе. Слабост женина лежи у њеној вољи. Укупно узевши: жена нити је боља, нити гора од човека нити је мање достојна, нити више достојна, него човек што је; она је само другачија, него гато је човек и, као што је све у свету и природи створено по своме циљу, тако је и жена створена. Виће њено има свој циљ и опредељење. Циљ њена бића и опстанка није исти, који је и човеку и за то је она и другачија и разликује се од човека свима својим особинама. XIII. У делокруг рада Криминалне Психологије потпадају и деца, било као кривци или као сведоци. Сасвим је погрешно према деци поступати у кривичним сварима и иитањима као са одраслим људима. Овде долазе нарочито у обзир недовољна развијеност, оскудица искуства и познавања дечјег, ограниченост зиања. Телесни склоп дечји и покрети његови са свим су другачији од склопа и покрета одраслог и зрелог човека; храна је другачија, другачија су дејства туђих уплпва и утицаја. Према томе дете је у пспхичком погледу и односу савршено различито од човека и у криминалистици захтева парочито поступање. Разлика између човека и детета није само у ступњу; она је есенцијелна. На живот деце многп су писци и научници обраћали озбиљну пажњу и постоји врло богата литература по том предмету. Од старијих гшсаца нарочито треба поменути Лока, Кабаниса, Еразма, Дарвина и Хербарта. Новији писци свестрано изучавају душу детињу и њено развиће. Познато је дело Прајерово: „ Душа детиња," које је делом и у изводу и на српски преведено. Но сем њега на том предмету су радили и раде 8и11у, Тгаки, 8ћтп, Гетат, Могеаи, ВаМдат и многи други писци. Не треба бити нарочити познавалац деце, па да се зна, да су деца обично искренија и часнија, него што су одрасли, да уопште добро посматрају, да су незаинтересована, али да су услед неразвијености подложна утицају других лица. И тај је утицај на децу врло значајан. Уопште може се рећи да деца имају у себи извесну количину осећања правичности; она се непријатно осећају кад се с неким другаче поступа него што он то заслужује, но често дете има своје сопствено схватање о томе шта неко заслу-