Полицијски гласник

БРОЈ 51 и 52

П0ЛИЦИ.1СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 481

жује, а гата не. Деца се имаЈЈ мало да брину о ономе што је око њих, о том имају мадо да мисле и стога имају добро памћење; наравно то је памћење конструисано , једино на основу онога искуства, што га само дете има. Характеристично је што Веиеске у свом делу »Прагматична Психологија" износи. Он тврди да деца мало познају вредност и цену живота и често пред смрћу стоје без икаква страха. Отуда се и објашњава у опасним приликама кураж и смелост детета, где се одрасли човек уплаши и стрепи. Што се тиче разлике између мушке и женске деце ]1/б1л8оћ ово саопштава „Шенска деца памте лица, мушка имају боље памћење предмета и ствари. Девојчица је радознала, дете пак хоће да зна; оно што му не испада за руком, за шта нема љубави ии талента гура и одбацује од себе. Дете се уживљује посведневно све више у свет појмова и представа, а девојчица о читавом реду предмета не мис-ли као о р.аду или класи. него их замишља као појединачне ствари«. Нема сумње интересантно је дете ,као сведок пред судом. Грос је још у првим својим. делима утврдио, да оу деца у извесном погледу, најбољи сведоци, јер на њих не утичу нарочита заинтересованост, нити страсти, као на човека. Дете је одлично као посматрач и сведок; оно прати радње и догађаје с пажњом, посматра све што се око њега дешава, комбинира и верно понавља све што је видело. Девојчица већ није таква. — Ми морамо по могућству стајати над хоризонтомдечјег сазнавања. Постоји разлика у појимању и схватању између варошке и сеоске деце. Сеоско дете ни појма нема о електричном осветљењу, о трамвају и том иодобном, а бива да варошка деца ништа не знају о најобичнијим сеоским предметима. Американски лекар 81;ап1еу На11 проучавао јеу Бостону шестогодишњу децу и утврдио је да 14°/ 0 нису видели звезду на небу, 45°/ 0 никад не беху у селу или ван вароши, 20°/ о не знађаху да млеко добијамо од краве или овце, 50°/ о није знало да се дрво за гориво сече и узима из горе; 13 до 15°| 0 није могло да разликује разлику у бојама зелено, плаво и жуто, а 4°/ 0 никад не знађаху за свињу да постоји. Каг1 Бап^е у свом делу „0 аперцепцији« посматрао је 500 деце школске, и нашао да 82°/ 0 нису видели излазак сунца, 77°/ 0 залазак нису посматрали, 37°/ 0 није видело њиву, 49°| 0 никакву бару, «0°ј о нису видели шеву, 37°/ 0 није никад било у шуми, 52°/ 0 никад на брегу а 72°ј 0 није знало како се леб од шенице приправља. В1пе1; и Непп посматрали су чулно примање код 7200 деце и утврдили су да су дечја чула уопште врло оштра и тачно развијена. Што се тиче нонављања појава и причања код деце мишљења су са свим супротна. Моп1;а1§-пе, ВоигсНп и МаисШеу мисле да деца лако а јеФтино лажу. МИ;1е1та1ег наглашава да деца не могу бити никакви сведоци због њихове површности и младачке Фантазије. Насупрот њему Негс1ег и 8ос1еп сматрају да су деца одлична као сведоци. БоМвећ вели: »Ако једно дете и каже неистину, то оно још не лаже; оно каже

шта му је у тренутку у души; да ли то објективно, изван њега тако иостоји „или је то тако само у његовам мислима, то не зна ни само дете и мало га се то и тиче. ® Наравно, не треба сметнути с ума, да у свести и разумевању дечјем у ономе што дете опажа, има доста недостатака. Нарочито се тај недостатак у схватању времена опажа. Јуче и данас врло лако мешају мала деца, а између ономад и прошле недеље не постоји никаква разлика; које дете то разликује оно је већ одмакло својом интелигенцијом. Свакако, у овим и оваким случајевима, мора се индивидуализирати. Најважнији су Фактор прилике, под којима дете расте и успева и круг у коме се креће развија. Има писаца који деци приписују многе и велике погрешке. После Ломброзиних саопштења ушло је у моду и навику да се свако, па и на]горе злочинство истраж УЈ е Ј ош У добу детињста злочинчева. Чим се утврди да има урођених злочинаца, онда је несумњиво тачно, кад се сматра да има деце злочинаца. Нарочито се наглашава да су свирепи и нечовечни људи у детињству били свирепи и сурови. Поменутп ваља Нерона, Калигулу, Каракалу, Лудвика XI, Карла IX, Лудвика XIII итд. — У првим данима њихова детињства они су били врло свирепи. Регпаш је изнео у свом делу, Мтогепш БеПдиепИ" многобројне примере дечје свирепости. Има деце која врло рано постају рђава. Ту своју поквареност она не могу да сакрију; на пр. зна, да је забрањено красти, да је то грех и злочинство; али не зна да је на ир. ФалзиФИковање, прављење лажна новца, велеиздаја и т. под. забранљиво. Красти је забрањено, али дете ипак сматра за допуштено, да сме и може узбрати крушку или јабуку из суседове баште. Кад дете измами на пр. од ујака паре, као да га је тобож отац послао, оно зна да је то забрањено, али не зна да је то судски кажњиво дело. Дете је осим тога, већи егоистнего човеки стога чеото не зна да нађе границу између допуштених и недопуштених поступака. Где је у питању личност детиња, кад расуђује дете, онда оно не уме бити осјективно. Па онда и ово ваља имати на уму: многа деца, кад нешто забрањено раде, просто подражавају, раде оно што су од старијих видела. Стога је и одговорност дечја у кривичним поступцима мања, него код људи. Уопште не може се рећи нити доказати да су деца рђавија од одраслих : искуство нас учи да претварање, срачуњена злоба и пакост, саможивост, смишљена лаж код деце се много мање и реће јавља, него код људи што то бива. М. ПавловиЂ.

Борба против интернационал« ног криминалитета

(СВРШЕТАК) У групи међународних варалица прво место заузимају међународни » хохштаалери , к који представљају аристократију међу злочинцима. в Хохштаалер " је из-

раз, који је тешко дефинисати, јер се не може тачно рећи где престаје обична варалица а где настаје „ хохштааЛер ." И једни и други усиљавају се да изигравају отмене људе са великим, обично племићским именима ; и једни и други одевају се и ионашају као прави » џентлмени." Главнакарактеристика м^ђународног «хохштаалера" у томе је, што врло ретко удара непосредно на жртву, већ то обично чини преко неке треће личности. На супрот међупародним лоповима, који се обично јављају као дружине. »хохштаплери" раде већином у друштву са каквом женском, коју обично представљају као своју жену. Као друга група међународних варалица, долазе варалнце с хартијама од вредности и фалсификатори. Појаву њихову изазвао је велики преокрет у новчаном саобраћају у току прошлог века. Докле се некада на пут кретало с готовим новцем у џепу, данас се путници обично служе чековима и кредитним писмима, који су врло чзсто предмет цреваре и ФалсиФиката. У трећу врсту међупародних варалица долазе они, који своје жртве обмањују путем новинарских огласа, нудећи им своје посреднишво ири женидби, у добијању зајма, за набавку племићских титуча, ордена, докторских диплома и т. д. Циљ је овим варалицама, да од својих жртава измаме што веће суме „аконто" посла, и на овоме се обично свршава цела ствар. Четвртугрупу међународних варалица чине међуннродни коцкари , који своје жртве налззе по великим светским купатилима, морским бродовима (путничким), железничким ехзрезз-има, и пљачкају их помоћу лажних карата, и најзад. Последњу групу мећународних варалица сачињавају лажни аросЈаци, који, на основу Фингираних недосгатака, путују по целом спету и г.росе. У овом циљу они са собом обично носе и Фалсификована лекарска уверења, или званична документа, којима се сваки уверава да су они доиста глувоаеми, слепи и т. д. Једну подврсгу овпх варалица чине тако звани »светски аутници ,« које се тобож кладе да без икаквих средстава обиђу око света. Поред ових главних група међународних лопова и варалица има још, као што смо напоменули, и таквих међународних злочинаца ко]и ираве лажан новац и тргуЈУ с белим робљем. На супрот међународним варалицама, које су ретко кад организоване, међународни ФалсиФикатори лажног новца увек су организованн. Често се на једном крају света кује лажан новац, да се тек па другом протури. У ову групу долазе и ФалсиФикатори гаксених марака. Што се тиче трговине с белим робљем, оно је по самој својој природи интерпационалног карактера, а процеси последњих година доказали су неоспорно и постојање интернационалне организације злочинаца у овом циљу. * * * Како се односи ме1)ународни злочин, који располаже свима напрецима модер-