Полицијски гласник

СТРАНА 4

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСТТИК

ВРОЈ I

имају поједини од љих и т. д.; код судова би иослови у многим одељењима застајали, због непознавања грађана, због чега су најобичније носледице честа одлагања прстреса и рочишта. Пореске власти би врло често губиле трагове својих неисправних пореских обвезника; за случај брзе мобилизације, или војничке вежбе: поппанске власти би далеко неспособније биле, да брже и тачније испуњавају своју дужност према публици, као што је, уз припомоћ тога одељења, чине; па и приватна лица би осећала вјјло често тешкоКе ако би им кад год устребало, да сазнају за стан кога њиховог дужника, пријатеља или другог кога лица. Постојањем овога одељења миоге се тешкоће у поменутим пословима отклањају или се у већој или мањој мери ублажавају, а све то зависи од степена његове уређености и од количине и каквоће ирибраног материјала, који за ту сврху треба да служи. И код нас се, од пре дуго година ценила корисност и потреба таквих одељења. Постојањем овога одељења многе се тешкоће у поменутим пословима отклањају или се у већој или мањој мери ублажавају, а све то зависи од степена његове уређености и од количине и каквоће прибраног материјала, који за ту сврху треба да служи. II код нас се, од пре дуго година ценила корисност и потреба таквих одељења. То се види по томе, што је и наш закоиодавац још у 1861-ој години предвидео казне за оне који дужност иријављивања тачно не испуњавају. Честе полициске и онштинске наредбе о томе пријављивању: одређивање строжијих казни због кривица те врсте од стране законодавног тела у 1899. год. и стварање: „правила за вођење регистара становника", која су пре кратко!' времена објављена у »Српским Новинама" — несумњиви су докази, да се у нас то иитање посматра са свом збиљом, које оно заслужује. Потреба за добро уређеним и организованим таквим одељењем осећа се све јаче и акутније нарочито у Београду као највећем месту у Србији. И поред тога, што ту потребу донекле испуњава „статистичко одељоње" у онштини београдској, може се слободно рећи, да таквог одељења у правом смислу те речи и нема, јер услуге, које поменуто одељење чини, нису ни из далека оне и онакве, какве се имају и требају очекивати, У намери, да се тако одељење у Београду уреди на солиднијој основи и да се Функционисање његово што нрактичније организује, — како би се од тога одељења могле очекивати оне услуге и користи, које оно и у другим државама даје — изнећу у току даљега излагања организацију оваквог одељења у полицијама: берлинској, хановерапској и још неких других вароши пруских; у бечкој и пештанској полицији, а тако исто номенућу како у том погледу сто.ји организација овога одељења у букурешкој ,и соФијској полицији. На крају ћу изложити данашње сгање тога питања у нас и практичне мере, које би се с иогледом на из-

ложене нодатке, имале прсдузети, да се и у нас установом тога одељсња постигне одређени циљ. I Одељеље за пријављиваље становништва у берлинској полицији. (1)ад Еш\\гоћпеппе1с1еат1;). Још од 1810-те године установљено је у берлинској нолицији одељење, које сестарало о коптролисању тачиог иуреднога пријављивања становништва. Са шесто-годишњим прекидом (од 1 830 до 1836 год.) оно постоји и данас као самостално полициско одељење. Од данас је берлинска нолиција издала доста наредаба о дужностима пријављивања грађана. Све су оне замењене носледњом наредбом од децембра месеца 1904. год. која је и данас у снази. По тој наредби заснованој на закону од 1850. год. свако је лице у Берлипу дужно да се, у извесном року, пријави полициској власти. То дужности ослобођена с.у само ова лица: Посланици страних дужава са придодатим им персоналом, генерални консули оних држава, које са Немачком имају закључен трговински уговор — и сва лица која су у активној војној служби. Када је реч о војним лицима треба наноменути, да њихове Фамилије нису од те дужности ни уколико ослобођене. Рок за пријављивање је: 24 часа или 6 дана. Хотелски гости и лица, која одседају у приватне станове за један дан или више дана пријављују се у року од 24 часа. Остала пријављена лица по приватним становима, иа и она која се пресељавају из стан^ у стан, морају се нријавити нолициској власти у року од (1 дана, не рачунајући ту дан досељења. Дужност пријављивања припада сопственику стана или његовом надзорнику. У последњем случају мора сопственик унутити о томе акт иолицији са писменом изјавом његовога надзорника да он прима одговорност на себе за све обвезе, које су са тим правом надзора скопчане. Ово питање као и питање о року нријављивања различито је регулисано у разним местима Немачке, сходно њиховим локалним потребама. Пријављивање се врши по нарочито штампаним Формуларима — пријавним листама — које се купују скоро у свакој мањој радњи. Предаја листа врши се у полициским квартовима (Ее\чеге), којих у Берлину има 106 на броју. Од три примерка. која се доносе у кварт, да се као обавезно задржавају у кварту а трећи се примерак са удареним печатом као реверс враћа доносиоцу. Она лица, која скоро свакодневпо имају по које лице да пријаве, ради нрактичности, у место трећега примерка заводе имена пријављениху нарочиту књигу. У њој полиција за свако лице потврђује пријем печатом и датумом. Тако чине обичпо хотелијери и други сонственици великих станова. Има три врсте листа за пријављивање, које се разликују садржајем и бојом. (наставиће се) В. ЛазаревиЋ.

ВАЖНОСТ ЦРЕДСТАВКЕ казнимога де<ла Увод у истрагу по каквом казнимом деду увек сачињава нредставка казнимога дела од стране кога нолицијскога органа. Самим тим довољно је речено, колико је важности приггасано представци казнимога дела и како јако може она да утиче исправном својом садржином на сам ток истраге и хватање учинилаца и њихових саучесника. Представка казнимога дела може бити написана као у виду нричања о самоме делу, али ири том ире свега ваља задовољити захтеве у излагању и стилу. а. ПрибираЈве и сређивање материјала. Пре но гато се приђе ггасању саме ттредставке казнимога дела, материјал мора бити иотпуно ирибран и ваљано сређен. Ваља се помучити и разазнати саму ствар и све њене околности. При сазнавању иолицијски чииовник никад не може бити довољно брР1жљив и обаз]>ив; ни један Факт не сме запостављати и занемаривати, па ма он изгледао и незнатан, јер никад не може унанред знати, од какве важности може он бити у току даље истраге. Сваку сазнату ствар, у најважнијим деловима, иолицијски чиновник мора одмах заиисати, и иикада се не сме ослонити на памћење ; необично добре услуге пружа чиновнику степограФија, ако је у могућности да с'е њоме послужи. У пракси се мора претпоставити, да службеник зна теорију свога заната. IIочетник нри том мора се у свакој радњи лаћати позитивних законских нрониса, нре но гато би смео дати ноуздан правац и започети рад; али и извежбан човек може лако насти у грешку приликом свога рада уздајући се и сувигае у своју сирему, извежбаност и способност. У самој представци радње морају бити изложене иотпуно природним током. Старија околност мора увек иретходити млађој; дакле сређивање по времену мора бити аисолутно тачно. У важнијим случајевима није рђава ствар, да се начини концетгт представке казнимога дела. Да ли ће се. пак, у сваком казненом делу сачињавати концент представке, зависи и од самих службених прописа појединих држава, али ми држимо, да би то увек ваљало чинити код преступа и злочина. б. Оии.1та аравила о садржини иредставке. Први и најважнији услов у свакој нредставци казнимога дела неоспорно мора бити истииа. Истина је један од најбитнијих стубова другатва, и за то она мора бити за полицијскога чиновника нарочито света, ногато је његова егзистенција и намењена чувању истине и права. Изузимајући сопствена носмат|)ања, полицијски чиновник може се послужити истином у представци казнимога дела и релативно, т. ј. он износи као истину негато, тито су му други саонштили као истинито. Кад се већ помисли на садржину нредставке казнимога дела — излагања сон-