Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

СТРАНА 5

св^них онажања и сазнавања — онда се само од себе готово подразумева и друго потребно њено својство, а то је јасност. Јасна је она представка, код које су изрази, који су у њој употребљени, како сами, тако и скупу толико јасни, да се поуздано и лако могу схватити. Јасност иредставке, у ооталом, није никако општа, већ мора увек бити релативна, пошто услед потребне техничке садржине увек мора претпостављати код читаоца извесно знање, које оскудева с.вакоме. Оба ова услова: истинитост ијасност сами од себе пружају тада потпуност и тачност, који су за представку казнимога дела такође неоиходни. Може случајно према овоме изаћи, да полицијски чиновник лако надне у ту грешку, да се сасвим изгуби у излагањима. То треба отклонити, јер је целисходна краткоћа у излагању душа сваке представке. Претерана скраћеност у излагању замрачује разумевање саме ствари и лако доводи у грешку, да се важнији моменти пропусте приликом излагања. Целисходна краткоћа у излагању не сме бити ни оскудна ни претерана. За почетника је нарочито тешко да се уме паћи и да погоди како треба да начини предбтавку, и за то је за њега боље да не ирибегава окраћености у излагању; тако ће теже насти у грешку. За све ово пе могу се поставити никаква права правила, пошто се само праксом могу савладати и сазнати све тешкоће у начииу и вештини излагања у представци казнимога дела. Кратка је она представка, у којој није изостављено ништа што би могло крњити целину, а целисходна краткоћа влада онда, ако ништа нстје пропуштено, што би било неопходно за потпуност представке казнимога дела. У представци не ваља отежавати прегледност дугим одсецима и ставовима, а треба бити штедљив са тешким и нелагодним изразима; у колико је могуће, морају се са свим избегавати стране речи. Ирегледиост иредставке неоснорно нотпомаже примена табела. в. Табеле (Прегледи/. Табела је кратко систематско изглагање догађаја. Табела сачињава преглед свеколикога стања ствари; она даје размеру, у ком се реду ово или оно допуњује и за то може бити најразноврснија. Табела може бити. н. нр. о кретању једнога човека у току извеснога времена, о одлажењу једне ствари из својине једнога у својину других лица, 'О посматрањима разних сведока о истом или о разним догађајима. Ове се табеле израђују или у дужину или у ширину. Из практичних разлога за иредставке казнимихдела најбоље су прве, пошто се друге теже могу примењивати. Ако се употребљују. ирве табеле — по дужини — на њима има подврста, и оне се никако не емеју стављати непосредно једна под другу, већ се сваки члан поједииога одељка мора стављати у засебну лидију по дужини ттрема важности својој, ипр.

А • • • • I . . . а) б) II • • •

б): ; лЧ/:-;Б Код табела које иду тто ширини ради се нрема особитим околностима на начин Као код генеалошких табела; тако се исписују од главнога дела понаособ све радње ко'је су му претходиле и које; су од њега произашле, доводећи их тако у систематски ред, како би иследнику послужиле ради прегледности и лаког оријентисања. г. Остало. Остале ствари у спољњем облику иредставке казнимога дела и свестраности излагања, Формулари и закључци о целоме находу Пе могу се овде свестрано излагати нити им можемо давати неки општи вид, пошто они зависе од прописа појединих власти и закона у разним државама. Један од важних захтева у овом раду полицијских чиновника, јесте и правоиис. Свака погрешка у написима остаје непромењена и у читаоца изазива сумњу о интелигенцији пишчевој. Такође је важна и интенункција, пошто и са њене нетачности могу произаћи забуне и неразумевања. Леп и јасан рукопис такође је за ирепоруку код полицијских чиповника. Већ и иначе то лепо утиче на читаоца, али кад се има у виду, да тај први рад у истрази бива тако дуго употребљаван и често читан, да је највећма изложен опасности, да се може делимице губити, бледети и замрљати, онда је свакако врло тешка страр, ако је руконис у представци био још и нечитак и нејасан. Отегнут и развучеп руконис тако исто задаје муке читаоцу. Са свим се морају избегавати радирања, скраћивања, прецртавања и крмачења на сваком акту који снада у истрагу, а још нарочито тамо, где се ствар тиче битне садрж.ине представке, јер у томе увек може разумети аљкавост чиновника, па отуда и неноузда.ност садржине самога наииса. Напомене у описиваљу постојаља дела. а. У оаште. Сјш8, цитс1, пћј, ^уитћив, аихтШв, сиг, ^иотоЛо, диап(1о ? „Ко, шта, где, чиме, зашто, како и кад?« Ова стара, златна правничка нзрека мора служити свакоме полицијскоме чиновнику као звезда водиља у његовом раду на истраживању злочина, тта ће с.вакако успети ,да многу грубу гретпку избегне, ако и у свакој представци казнимога дела увек има у виду свих седам ових ттитања. На овоме ћемо месту изложити само, којим редом и којим путем ваља да греде нолицијски чиновник служећи се одговарањима на ова питања у писању саме представке казнимога дела.

1. Ко ? (Особени знаци окривљенога; ако није нознат по имену, по могућству што тачнији њеГОВ 01ГИС). 2. Шта ? (Врста х^азнимога дела, с погледом на доцнија излагања нод б, нарочито има ли отежавајућих околности; код крађа, иревара, колика је штета, ттошто од тога често зависи надлежност за суђење.)» 8. Где ?| (Место и време извршења Када?) дела.') 4. Чиме?, (Начцн извршења и средства, Како?|.оруђа, којима, је дело извршено.) 5. За што? (Мотиви за дело.) Даље је нрема стању појединих случајева иотребно поменути и ове околности. 6. Да лИ је претхбдило какво нритварање и да ли је нретила каква опасноет ? 7. Сведоци и друга доказна средства (види 4)'.' •8. Остале околности,' које нолицијски чиновпик, нрема целокуином стању, налази да ваља истаћи. б. Посебно. Свако казиимо дело има. евоје г^арочите ознаке, које полицијски чиновник мора познавати, па да може себи створити претходну одлуку у раду на самој иредставци казнп.мога дела. При том долазе јода у свако.м случају различнте радње, које према побудама, личностима, начину и двему осталом представљају само дело у* блажој или тежој Фирми. те се с тога иеизоставно морају тачно изложити. Имајући у виду све што смо изложили, никада се не сме ићи тако далеко, да полицијски чиновник и без иотребе намеће свој лични суд и увлачи га кроз целу ттредставку казнимога дела. Од колике су важности објашњења свих ознака, и својстава код различних нојединих казнимих дела, као и о начину описивања и цењења ностојања дела. проговорићемо у заеебноме чланку који ћемо пропратити нримерима из нраксе. по нем. Д. В. Б.

ПОУКЕ И УПУТИ

Олштински пушопник не може изјавити жалбу противу решења општикског суда, чији је пуномоћник По одлуци Државног Савета, на жалбу извесног лица, што му општина београдска наплаћује трошаринску таксу на кобасице, које у вароши нроизводи и продаји излаже, Министар Финансија прбпоручио је суду' општине београдске, да га ослободи од плаћања ове таксе. Општински суд поступио је по овоме, и решењем својим од 23. децембра 1904. године АБр. 2755., известио дотично лице. Противу овога решења онтнтинског суда, ошптински пуномоћник изјавио је жалбу