Полицијски гласник

БРОЈ 4. У БЕОГРАДУ ИЕДЕЉА 22. ЈАНУАРА 190В. ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" нвдави једанпут, а преиа потреби и више пута педељно. Претплата се лолаже у напред, и то најмање за иода године код свију подидијских вдасти и износи: 20 динара иа годину за државна и општииска иаддештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, подугодишае 12 дннара у здату. Поједшш бројевн „Ио.шцијског Гласнпка" не продају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО 0ДГ0В0РН0СТ ГОСТИОНИЧАРА ПРЕМА ПУТНИЦИМА због претрпљене штете у гостионици на унесеним ствариша. I 1. Још је Римско Право сматрало за потребно. да у корист путника и безбедности саобраћаја пропигае строга правила о одговорности гостионичара према путницима због штете, коју би ови у ногледу унесених ствари претрпели у гостионици. У пандектама је читава једна глава — в. Б. 4., 9. — посвећена прописима, који се тичу одговорности лађара (паи1;ае1 гостионичара (саиропев) и власника штала (81аћи1агН), а правник Улпијан у 1. I. В. 4., 9. овако правда ову одговорност/гостионичара према путницима, коју је претор увео својим едиктом у систем приватног права: Ат1" ргае!бг: »паиИае, саиропеа, 81аћи1аг11 диос1 сијиздие за1уит Гоге гесерег1п1 шв1 гевШиеп!, 1п еоз јисИсЈит с1аћо. (< Махјта иШИав ев! ћијив есћсИ, СЈи1а песевзе ее! р1егит^ие еогит Мет весци е!; гез сив^осИае еогит соттЈНеге. ^е дшздиат ри!е! §гауИег ћос ас1уег8из еоз соп81Ии1ит: пат ез1 111 1р80гит агћИпо, пе диет гес1рјап1", е1 Ш81 ћос евзе! 81а1и1ит, та!ег1а с1аге1иг сит Гипћив ас^уегзие ео8 ^иоз гесјршп! соеипсћ, сит пе пипс г|и1(1ет аћбИпеап! ћијив тосћ Ггаисћћив. ') 2. И ако се V данашње доба, у огромној већини случајева, гостионичарима не

1 ) Претор вели: «Ако лађари, гостионичари и власници штала не буду враћали оно, што су од ма кога примили на чување, то ћу онда допустити да се против њих тужба подигне." Велика је корист овога едикта, пошто је путницима врло често преко потребно да се њима — гостионичарима — повере и да им своје ствари на чување предаду. И нека нико не мисли, да је оваква наредба и сувише строга према"њима, јер — гостионичарима — стоји на вол>у, да се гостионичарским послом баве, и да ова иаредба о одговорнооти ^киховој према иутницима није издата, онда би им се давао повод, да се удруже и договоре са лоповима против оних, које су код себе као госте примили, нарочито пак, што се они ни сада не устручавају од таквих превара. 8

може пребацивати, да се, као њихове некадашње римске колеге, често удружују с лоповима, да би путнике њихових ствари лишили, ипак су, по примеру римокога законодавца, и модерна права сматрала за потребно, да појачају одговорност гостионичара према путницима. Разлог за строгу одговорност гостионичара према путницима због претрпљене штете на. унесеним стварима лежи, по модереом схватању, у томе, што би путник, кад та одговорност не би постојала, често био остављен у погледу својих ствари на милост и немилост гостионичару. Не знајући околности у гостионици, не познајући људе и путнике у њој, путник често не би знао ни како да чува своје понесене ствари од повреда и покрађе, нити пак од кога да тражи накнаду штете, кад би ти случајеви оштете и покрађе наступили. Умесно вели Дернбург, да строга одговорност нагони гостионичара да, се он набрижљивије стара за безбедност путника и да се труди да се учионици штете пронађу. 2 ) Поред тога оправдано је и мишљење и оних иисаца, који ту одговорност гостионичару намећу и с тога разлога , што путник треба да се у гостионици осећа обезбеђен и заштићен исто онако, као кад би се у евоме дому налазио; као сваки гост треба и гост у гостионици да има поверења према домаћину, гостионичару, и ако га овај за награду угошћује. 3 ) 3. По иримеру осталих законодаваца 4 ) и наш је законодавац прописао да гостионичари одговарају за штету, коју би иутници у њиховим гостионицама на унесеним стварима претрпели. Као и у осталим правним институтима, тако је и у овом, наш законодавац узео за пример аустријски законик. Тога ради биће потребно ио правилно схватање ове гостионичареве одговорности по нашем зако-

2 ) В. ВегпћигЈЈ, Баа ђиг§егНоће Кесћ! II В. II. Аћ4. 1901 стр.526. 3 ) В. 8игт, В^е Ет1зпп§ип§ уоп 8асћеп ће1 Оаз1•»1г1еп, 1900., стр. 19. 4 ) В. СоЛе ст1 аг1. 1952 — 4, немачки грађански законик §§ 701 — 704.

нику, да прво на овоме месту изложимо дотичне прописе аустријског грађан. законика, који у двама наређењима о тој одговорносги гостионичара говори. Тако § 970. ауотријског грађанског законика гласи : »Госгионичари, лађари или возиоци одговарају за ствари, које су примљени путници њима или њиховим момцима предали, или су као товар поверене, исто онако као чувари (§ 1316).« А у § 1316 вели се: »Гостионичари, лађариивозиоци одговарају за штету, коју би њихови момци или њима одређена лица у њиховој кући, или у њиховој лађи на примљеним стварима цли товару нанели путницима«. Наш пакграђански законик садржи о одговорности гостионичара ова наређења: § 580. »Такође и крчмари, гостионичари (ханџије), лађари, возари или скелеџије, возиоци (кириџије) и носиоци дужни су сгвари од путника њима предане и поверене као аманет чувати и за сваки небрежењем причињени квар или штету одговарати и накнаду учинити." Овај пропис имао би да одговара § 970 аустријског грађан. законика, само што је наш законодавац сматрао за потребно да га у нечем измени, без икаква стварна разлога. Аустријском §-у 1316 одговара § 812 нашег грађ. зак., који гласи: »Гостионичари, крчмари, лађари и возиоци (кириџије) одговарају и за ону пггету, коју би њихни људи путницима нанели.« Из поређења ових законских прописа види се, да наш законик у суштини садржи о гостионичаревој одговорности иста наређења као аустријски. II. 1. Уговор, који се закључује између путника и гостионичара о пријему иутника на становање за одређену цену, долази у главноме по природи својој у уговоре о кирији, који су регулисани § § 677—705 грађ. зак. Пријемом путника на становање у својој гостионици гостионичар му, у смислу § 677 грађ. законика (који садржи деФииицију закуиа у ширем смислу у који улази и уговор кирији), ставља па корист и употребу своје локале за