Полицијски гласник

СТРАНА 34

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4

неко (прећутно или изрично) одређено време и уз извесну накнаду у новцу. Али за одговорност гостионичареву за унесене ствари путникове нису меродавни прописи § § 677-—705 грађ. зак. И ако у огромној већини случајева постоји уговорни однос између гостионичара и путника, ипак гостионичар одговара путнику за унесене ствари и онда, кад између њих не би постојао уговорни однос, на пр. за то што би путник био душевно болестан, те не би могао као такав никакав уговор закључити, или што би путник одбио да уговор с гостионичаром закључи — на пр. путник је унео ствари у гостионицу, гостионичар му је показао собу, али путнику се ова не допадне и пође да тражи другу гостионицу, међу тим за време разгледања нестане његових у гостионицу унесених ствари, 5 ) Његова одговорност потиче дакле неиосредно из закома (оћН§а1ло ех 1е§:е). Према томе нетачно је мишљење оних писаца, који тврде да гостионичар одговара путнику за то, што се између њих закључује прећутан уговор о чувању унесених путникових ствари®) или што се ма какав уговорни однос између њих ствара') јер, као што смо мало час видели, гостионичар може бити заоштећење и нестанак путникових ствари одговоран, и ако између њих никакав уговор није био углављен. 2. Наовоме становништу морамо узети да стоји и наш грађански законик. Истина о одговорности гостионичара ирема путнику говори се у глави XIX, која садржи прописе о уговору оставе и аманета, те би по томе, на први поглед, могли доћи до закључка, да и наш законик запостојање одговорности гостионичареве према путнику претноставља закл>учење извесног уговора између њих, уговора о чувању ствари или уговора о пријему путника на преноћиште, али при тачнијем расматрању уверићемо се да није тако. 11ре свега наш законодавац о овој одговорности говори у глави XIX, о остави, за то, што, одиста., има врло велике сличности између обвезе уговорног чувара (§ 569) неке ствари и одговорности гостионичареве за путникове ствари, и онда је природно што је и овај правни пропис унео у уговор о остави. За тим ваља имати на уму, да је наш законодавкц помишљао и на то, да у несразмерно већем броју случајева у животу долази одиста до закључења уговора између гостионичара и путника, а да је врло редак случај, да гостионичар прима на преноћишта лица, која никаква уговоране могу закључити. Али из прописа § 580 грађ. законика не може се извести закључак, да по нашем законику гостионичар путнику одговара за оштећење и нестанак ствари само онда, ако је између њих дошло до закључења уговора о чувању или о пријему путника на становање. Јер законодавац вели да је гостионичар дужан као аманет чувати поверене му ствари путникове; он тиме одређује обим одговорности гостионича-

5 ) Пример из 81игта а у навед. делу стр. 24. ®) В. 81ићеигаисћ, Соттеп1аг, 8 изд. В. II. стр. 169., Кгатг, бузЦ-т, 2 изд. В. II. стр. 198. ') В. Оег1тапп, Соттеп (аг гит ћпг^ег]. Ое8е1гћисће, стр. 435,

реве, али он тиме не наређује, да та дужност само наступа, ако је између њих уговор о чувању ствари или о пријему путника закључен. И кад пас текст законских речи не нагони, да усвојимо такво тумачење, по коме би гостионичар одговарао путнику за ствари само онда, ако је између њих био закључен уговор, онда потребама живота и сигурности саобраћаја боље одговара усвајање тумачења., да гостионичар одговара за ствари путникове и онда, кад између њих није био уговор закључен — на пр. услед душевне болести путникове 8 ) или услед тога, што путник није хтео на. закључење уговора присгати, међутим нестале су му или су му оштећене унесене ствари. Може се, наравно, у животу десити, да путник одиста и уговора с гостионичарем нарочито о чувању унесених ствари, и онда би се путник при тражењу накнаде могао на тај уговор позивати, али такви су случајеви нарочитога уговарања о чувању ствари врло ретки. Они се најчешће закључују онда, кад би путник имао код себе ствари од веће вредности, па би их нарочитом чувању гостионичара поверио. (наставиће се) Др. Драг. АранђеловиЋ. "»• СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ Е0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ

(НАСТАВАК) Овакво зло стање у правосуђу изазвало је велико незадовољство у Француској. Први су били Монтескије и Волтер, који су устали противу овог злог стања и тражили поред осталог и завођење иороте. Покрет за реФормом био је све већи и већи тако, да се носле јављају адвокати и сви слободоумнији људи са захтевима за побољшање. РеФорма је међутим ггочела тек с Револуцијом; она је успела, да учини крај дотадашњем рђавом кривичном правосуђу. Револуција је и пороти отворила улаз у Француској. После дугих претресања порота је заведена законом од 16 авгус/га 1790., а у појединостима је изведена и почела да, Функционише на основу закона од 29. септембра 1791. год. и то у двогубом облику: као оптужна порота. од осам и као пресудна порота од 12 поротника. У пороти се гледала чисто иолитичка. установа и најподесније средство, да се у правосуђу изврши подела власти. При увођењу пороте највише се ударало гласом, да она треба да буде неопходна последицанародног суверенитета и дабуде ■установа за заштиту личне слободе од

8 ) Наравно да и у оваким случајевима гостионичар има права захтевати од старалаца душевно оболелог лида наплату за трошак, који би ово лице учинило у гостионици. Само што то његово право не би потицало из уговора о пријему душевно оболелог лица на становање — јер се тај уговор није између њих ни могао закл>учити — већ на основу тога Факта, што би тада гостионичар учинио трошак око издржавањг душевно болесног лица, који би иначе старатељ из имања овога лица морао учипити. Гостионичар би се могао позвати на§ 630 грађ. зак.

владе, и да учини крај деспотији судија правника. За време најстрашније револуције с поротом су чињене велике злоупотребе, да је услед тога, као и услед честих измена у закону, навукла на себе врло много противника тако, да је за време Наиолеона претила, оиасност да, буде укинута. Али на Наполеоново лично заузимање порота буде и даље задржана; онјепороту задржао такође из иолитичких разлога, да не допусти да се судије правници сувише осиле, и да на тај начин онемогући њихову опозицију противу његове владавине. Тако је у сос1е сГ твГгисГтп спгтне11е од 1808 ушла порота и то само као пресудна порота, надлежна за све злочине, и састављена. из три државне судије и 12 поротника, што још и данас вреди. На пороту се и после Наполеона гледало као на иолитичку установу, и са сваком политичком променом у Француској, мењале су се и одредбе, које су у закону говориле о пороти. То се врло лепо види из многобројних измена у закону о пороти у току XIX столећа, које су чињене услед политичких прилика. Ове напомене показују, како је порота тесно везана за политичка схватања; неоспорно је, да се порота и данас у Француској сматра за политичку и републиканску догму. Али, поред свега тога, она и данас има својих противника. Данас највише нападају пороту правници: судије и чланови државног правобранства, и то готово са истих узрока са којих је она и раније нападана, са којих се и у другим државама напада. Али противници, знајући како Француски народ схвата пороту, и не покушавају, да траже њено укидање, чак ни сужаван.е њене надлежности, већ се већина од њих задовољава тражењем неке реФорме, а неки су само отишли даље и траже да се порота замени другом врстом народних судова, мешовитим судовима. (Мћипапх с1е8есћеутв), у којима би такође учествовали лаици, али би са државним судијама образовали један колегијум и заједно расправљали целу кривичну ствар. Конгрес је имао два штампана реФерата из Француске, један од Гарсона , проФесора на, университету у Паризу, и други од Шервеа. заступника државног правобраниоца при Апелационом Суду. Оба реФерента су се изјаснила за пороту, а Гарсон је и њен велики заступник. Како је порота тесно везана за јаван живот, види се лепо из разлога, који руководе. Гарсона да буде иристалица пороте. Тако он вели, да је порота историјски нераздвојно везана за грађанску и политичку слободу, да њу ни једна реакција није могла уништити, да је она продрла у обичаје и павике, да нико не би могао озбиљно ни помислити на њено укидање. Из свега овога јасно се види, да је схватање пороте данас у републиканској Француској тако, да се и поред неких правничко - техничких незгода и рђавих страна, не може ни мислити на њено укидање, а тако исто ни на замењивање мешовитим судовима.