Полицијски гласник

ВРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

II. Порота је у Немачку пренета из Француске. У Рајнским провинцијама владао је већ со<1е сГ тв^гисМоп сг1т1пе11е са поротом, какву им је Наполеон дао, кад је ове провинције завојевао. Међутим у осталим немачким државама и у првој половини XIX столећа владао је још тајни и писмени инквизиторски поступак. Како је Француски поступак народу био јаснији и приступачнији од тадашњег њиховог инквизиторског поступка, то су се са свију стрвна чули протести и тражила се реФорма. Захтев за увођењем пороте био је све јачи, и сви су у пороти гледали »праве нарОдне судове," у којима свакоме суде његови другови а не судије правници, који зависе од владе. Немачке владе су међутим биле противне увођењу пороте, као политичке установе. У свима новијим начелима виделе су оне опасну либералну новину, а за пороту се тврдило, да је чак онасна по монархију. Ова борба у јавностд и у науци трајала је све до 1848 г. Револуција од 1848 прекинула је ову борбу; као последица РеволуциЈе јавља се у Немачкој порота и то као иолитичка устонова. После 1848 постепено су све немачке државе завеле пороту, и у почетку је била хваљена и од правника и од народа. Али су и у Немачкој, као год и у Француск °ј 1 убрзо почеле да се увиђају њене рђаве стране. И овде су судије биле први противници пороте ; они неће, да грађани као судије заузимају суссротан положај према њима, као што је то случај код пороте, где поротници образују за себе колегијум и сами решавају питање о кривици, а судије опет образују за себе колегдјум и решавају питање о казни. Они траже да се порота замени другим мешовитим судом, т. зв. судом шефена или ЗсћбГГепдепсМе, у којима те супротности изме^у грађана и судија нема, јер ту и грађани — шеФени — и судије правници образују један колегијум, који се заједнички саветује и расправља целу ствар. Овај покрет противу пороте у Немачкој је много јачи него у Француској. У Немачкој су многе државе, а нарочито Саксонска и Виртенберг, шесетих година прошлог столећа, имале ове шеФенгерихте, који су у пракси показали врло добре резултате. То је још више окуражило немачки правнички свет, да још енергичније тражи замену иороте овим судовима. Иројект закона о устројс^у судова за Немачко Царство, израђен 1873, предвиђао је само шеФенгерихте, а пороту је избацио, али у доцнијим пројектима, па и у самом закону, који је данас у снази, опет је задржана порота за сва најтежа кривична дела, а задржани су и ше®енгерихте као судови за најлакша кривична дела. Доношењем закона о устројству судова никако није питање о пороти скинуто с дневног реда. Порота је неколико пута била предмет претресања на Збору Немвчкцх Правника , и ови су се у последње време изјашњавали противу ње; тако су се XVIII Збор Немачких Пр&вника 1886 и XXII Збор ') 1893 изјаснили иротив иороте а за шефенгерихте. Прошле

!) V. \Уетгић, у 2. XV.

године изјаснила се противу пороте и комисија за реформу Кривичног Поступка, којаје образована 1903. Комисија је једногласно донела одлуку, да место пороте треба завести шеФенгерихте. 3 ) Конгрес је имао један реФерат из Немачке о овоме питању, и то од Рихарда Јунгханса, првог државног правобраниоца у Констанцу. РеФерент је одлучно противан пороти, и ако би то могуће било, чак и сваком учешћу грађана у кривичном правосуђу. III. У Италији тако исто порота не стоји на чврстим ногама. И тамо се чују многи и озбиљни протести, који траже укидање пороте и завођење мешовитих судова — шеФенгерихте. Само је овај покрет слабији но у Немачкој. Конгрес је имао два реФерата из Италије и то од два чувена правника: од проФесора Контиа и од председника Апелационог Суда и бив. проФесора Гарофала. Обадва реФерента су одлучни противници пороте. IV. Многобројни извештаји, поднети конгресу, показују, како је још увек велико интересовање за питање о пороти, али се из тих извештаја види и то, како су мишљења врло различита. Тако се исто расположење приметило и међу учесницима, конгреса. Порота је била и нападана и брањена од најугледнијих правиика тако, да се у седници секције предвиђала велика бура. Да бисе избегла бескорисна расправљања, која би изазвали противници пороте, којих је и више било, то је неколико учесника приметило, да је Функционисање, па и само постојање пороте,. врло тесно везано за судску, друштвену и политичку организацију сваке поједине државе и да према томе један међународни конгрес не може доносити званичне резолуције о друштвеним и политичким схватањима сваке поједине земље. С тога су Борел, Мерсие и Пјер Антони предложили, да конгрес не доноси никакву начелну одлуку, већ да се задовољи поднетим извештајима, који могу корисно да послуже појединим владама. Овај предлог је усвојила секција с већином гласова, и на тај згодан начин се избегао евентуални пораз пороте. Али Сент-Обен (8алп1-АиШп), директор за кривичне ствари у министарству правде у Француској, незадовољан оваквом одлуком секције, тражио је да се конгрес изјасни у принципу о учествовању лаика у кривичном правосуђу, кад се већ, због различности у законодавствима, не може да изјасии и у појединостима о самој пороти. Овакав предлог Сент-Обенов , иотпомогнут од још неколико учесника, добио је већину како у секцији тако и у седници целога конгреса. Оба предлога, која је усвојила и секција и конгрес, гласе: 1. Предлог Борела, Мерсиа и П]врАнтониа: Међународни Конгрес за казнене заводе Конста.тује, да ни]е иозван, и да се од њега није ни тражило, да се изјасни о самоЈ установи иороте, која ]е тесно везана

3 ) Рго(осо11в (1ег Копшпзашп Гиг (НбКеГогт (Јеа бЈгаГргогебзеа I 384.

за оудску, друштвену и иолитичку орг анизациЈу сваке државе, и да ирема томе нема на себи никакав међународни карактер; да се ирактична важност иитања, иостављеног конгресу, састоји у главноме у томе, да с'е чује, какво су искуство стекле земље, које су завеле иороту; да ]е овај резултат у главноме иостигнут благодарећи многобројним и интересантним извештајима, који су се бавили иоротом; да су ти извештаји такви, да могу врло корисно иослужити владама ириликом расирављања овога иитања; да се ирактична вредност овог резултата не би могла увећати званичним резолуциЈама, иротиву којих би неједнакости, које иостоје у законодавствима, ксгакле несавладљиве тешкоће, чак и не узимају&и у обзир другитвено и иолитичко схватање, за ко]е је иорота везана; Прима к знању радове, иосвећене иитању о иороти, онаквом какво се налази у ирограму Међународног Конгреса за казнеНе заводе у Б. Пешти, иреиоручује их иажњи оних који се баве овим иитањем, и уздржава се да донесе своју одлуку о иитању које му је ссоднето. 2. Предлог Сент-Обена и других: Конгрес изјављујв жељу, да законодавства разних земаља у што веКој мери доиусте неиосредно учествовање грађана у кривичном, иравосуђу. (наотавиће се) Д-р Бож. В. МарковиЋ.

ЦОДИЦНЈСКД УРЕДБА

(НАСТАВАК) На последку Попечителство ово налази за нуждно Полицајне чиновнике и служитеље јошт опоменути, да они са људма, који им долазе, да се код њи нешто или на кога туже, или с ким суде, или да им какву теготу или молбу представе, или да. помоћу њином каков свој или правителствени посао сврше, слично истина њином чиновническом карактеру, али свагда добровољно и на благи и пристојни начин дочекивају и примају, и да с њима у том стрпељиво, разборито, човечно и справедљиво поступају, јер ће свакога онога, који противу овога правила поступао буде, строга казн постићи. Ако је који крив, кривица та његова може се и лепим начином извидети, а законик показује каква га казна постизава за ту кривицу. Дакле кад човек казни ио законику подлежи, није дужан он никакву обиду или увреду од чиновника трпити, који су управ тога ради постављени, да заштите свакога од обиде и увреде. Ако ли је човек из нужде дошао своме старешини, као својој власти, да се потужи или савета да поиште, па га овај непристојно дочека, то га јошт Више мора болети, што он у својој нужди ни код своје власти не налази пријатеља, да га саслуша и савета да му пода. Попечителство ће ово за то најстрожијој казни оне подвргавати, који напра-