Полицијски гласник

СТРАНА 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАГНИК

БРОЛ 4

оито на људе насртају, ове псују, или грде, а јошт више оне, који би се усудили овојом руком оамовољно, или преко пандура неуредним начином и без законог и пропиоаног посгупка и испита без доказане кривице бити,јер Правителство Његове Књажеске Светлости. жели, да народ спокојство ужива, и да ни од кога утесњење у својим правима грађанским не трпи, а јошт мање од чиновника; но да код ови свако нађе пристојност, човечност, справедљивост и мелем у сваком случају. 1 ) И ако су ова упуства. издана још у 1850 год., инак у њима доота има ствари, које и данас имају практичие вредности, као што су, на пример, одредбе о испиту окривљеног и сведока, затим о оцени доказа и сведоцаба, даље о одмеравању и замени казне и т. д. Али има још нешто у овим упуствима, што заслужује да се нарочито нагласи и у неколико објасни. Миолимо на жељу министрову, која се огледа готово у сваком исписаном реду: да се иравда. и иравица набљудава. Жеља ова, која у ствари није ништа друго до бојазан од злоупотреба, и ако на први поглед изгледа претерана, била је потпуно умесна и оправдана, с обзиром на познати Факт : да нагиа иолиција, пре Полицијске Уредбе, није имала никакве судске власти, нити право да може кога држати у затвору дуже од 24 сата, и да је овом уредбом одједном добила право, да може изрицати казне до 30 дана затвора, против којих је имало места жалби тек по извршењу иресуде. И у овом случају, дакле, опет се отишло у крајност јер, узгред буди речено, ни једна полиција у Европи није имала нити данас има толико права и власти као наша, а ова власт потиче, у главноме, из Полицијске Уредбе. * * * Прве донуне у Полицијској Уредби извршене су кнежевим указом од 4. септембра 1854 год В№ 869. По предлогу министра унутрашњих дела, а у споразУму са Државним Саветом, кнез је »за нуждно нашао настојећим указом додати: Прво § 16. поменуте уредбе: Но овакову тужбу има казњени, за 15 дана од дана извршене иресуде поднети; иначе ако овај 15-то дневни рок протече, нема исти право никакову накнаду тражити; и тад крив судија само ће јошт према правителству за учињену противу законост одговарати. 2 )

г ) Србске Новине за 1850 год., стр. 284 — 285. 2 ) Пре ове допуне § 16. гласио је: ((Премда се- пресуда сваке полицајне власти, како је од које изречена, одма на преступиику извршити има, то се опет може казњени, ако мисли, да му је неправда учињена, после за ову вишој власти тужити, и од ње себи удовлетворење тражити. И тако онај, који држи да му је Примирителни суд криво учинио, нека се с тужбом обрати надлежном среском началиику, а у Београду управитељству вароши; који се пак има тужити на срескога началника, нек иде с тужбом окружном началничеству, а тужба на началничество 'или на управитељство вароши Београда, има се поднети самом ПОпечитбљСтву Внутрени Дјела».

Друго к § 18: 0 овој накнади доносиће и то коначно решеније само Попечителство Внутрени Дјела, ако оно и казн собом над Полицајним Судијом изрече; и по томе има оно право накнаду ову умјерити, ако за претерану нађе. Гди се пак погрјешивши Полицајни Судија за нодобно своје противзаконо дело, по тачки 14. Глава II 14 \» 3 7 3 Уредое од 17. марта 1842 год. № „—•••О. 264. под суд даје, ту и за ову накнаду има Грађански Суд пресуду изрећи«. 3 ) Год. 1860. марта 29. издат је данашњи Казнени Законик, којим је потпуно уништен Каанителни Законик за иолицајне ирестуике, па самим овим и многе одредбе у Полицијокој Уредби, о чему ће доцније бити опширнијег говора. Височајшим решењем од 12. децембра 1860. В№ 470, укинутје§31. Полицијске Уредбе, за који ое у њеном најновијем издању (са Кривичним Постуиком) вели, да је укинут оамо у другом делу. Ево како глаои ова замена: »Уважавајући предложење Попечитељства Внутрени Дјела од 28. пр. месеца П№ 8557, и соглашавајући ое мњенијем Совјета од 8. т. г. № 524, решио сам и решавам: да се поднашање Поиечитељству Внутрени Дјела на преглед тромеоечни спискова од казнени полицајни преотупника обустави, докле не изиђе Казнителни Поступак, који ће ствар ову конечно регулирати. Но попечитељство ће оне иресуде, противу којих се незадовољотво изјави по смислу 16 § Уредбе полицајне и додатка од 4. сеитембра 1854. год. В№ 869 (Зборн. VIII. стр. 20), и од сада, докле Казнителни Поотупак не изиђе имати нрегледати.« И о овоме ће доцније бити опширнијег говора, а за оад иапомињемо само то, да у првобитном издању Полицијске Уредбе овај § 32. има још један став, који гласи: »Окром тога ће срески началници поднооити преко надлежни началничества списак оуммарно, колико су лица обштински судови за. мање нолицајне преступке у поступку свом имали и казнили.« Овог става нема ни у једном од поменута три издања Полицијске Уредбе. Законом од 17. јануара 1876. године (Зборник 28, стр. 83), којим је измењен и допуњен § 4. Полицијске Уредбе, дато је ираво општиноким властима да извиђају и пресуђују сва кривична дела из ПТ части Казненог Законика.

3 ) Пре допуне овај § глаоио је: ((Попечитељство Внутрени Дјела, под којим ове земаљоке полицајне власти, нарочито по струци полицајној, стоје, управл>аће и упућивати исте власти на поредак и законитост и у пословима тичућим се поступка с полицајним преступницима; по томе оно ће полицајне власти. кад у овим пословима погреше или скриве, надлежним начином и путем и исправљати и заслуженој казни подвргнуги. Поред тога попечитељство внутрени дјела мотриКе и радити, да сваки, на ком је неправедна и противзакона полицајна иресуда извршена, добије од оне полицајне власти, која му је криво учинила, накна,ду проузроковане му штете, повређене части и претрпл,ене казне. 8

Поред овога, оиштински судови добили су још право, да са одбором отављају нод полицијски надзор крадљивце, који би били осуђени за иросте крађе у вредности преко 2 динара, као и све оне на које би се само сумњало, да у општини или селу врше крађе и паљевине. До ових измена и допуна, постојала је знатна разлика између општинских, среских и окружних полицијских власги у ногледу извиђања и оуђења истуна. Прве су могле судити оамо оне иступе, за које је закон доносио казну до 3 дана затвора, или до 10 штана (докле је ова казна иостојала), или новчано до 2 талира. Срески начелници извиђали оу и пресуђивали иступе, за које је законом била предвиђена казна до 12 дана затвора, иди бој до 25 штапа, или новчана казна од 2—8 талира. И најзад, окружна начелства и Унрава града Веограда, извиђали су и нресуђивали иступе, за. које је закон одређивао казну до 30 дана затвора, или до 30 штапа, 4 ) или новчано од 8—30 талира. И ореоке и окружне полицијоке власти имале оу још право, по §§ 320 и 320 в Казненог Законика, да осуђене крадљивце осуђују на полицијски надзор од 4 месеца до ['одину дана. Овог права општинске власти нису имале до закона од 17. јануара 1876. год. а њиме оу га као што омо видели, задобиле у много ширем обиму од нолицијских власги, јер су могле стављати под полицијски надзор не само осуђена, већ и осумњпчеНЖ лица за крађе и паљевине 11 ). Лако је увидети, после овога што смо казали, да су ошитинске власти по изменама и доиунама од 17. јануара 1870. год. задобиле много већег нрава од полицијских власти у погледу изви^ања и пресуђења иотупних дела, јер оу могле извиђати преоуђивати све иступе из III части Казненог Законика, без обзира на величину казне, док су и среске и окружне иолицијске власти остале и даље у границама своје старе надлежности, одређене § 4 под б и в Полицијске Уредбе. Из даљег излагања увидеће се, да је ова надлежност општинских власги била предмет нарочите пажње законодаваца, па и узрок неколиким изменама и доиунама Полицијске Уредбе. Тако је већ у 1877. год., изменама и допунама од 23. јула исте год. збрисана овака разлика између општинских и полицијских власти у погледу извиђања и нресуђења иступа из III части Казненог Законика, казнимих по званично] дужности , док су истуни казними по ириватним тужбама, остали и даље у надлежнооти општинских судова. Пу и за ове последње биле су надлежне државне влаоти, ако

4 ) До издања Казненог Законика окружно начелство и Управа Београда, могли су досуђиваги бој до 35 удараца, али је § 314. овог закона одређено, да бој не може бити мањи од 10, нитн већи од 30 удараца. Све ово у осталом важило је до закона од II. децембра 1873. год. којим је телесна казна укинута. 5 ) Окруншим полицијским власгима дато је ово право тек у 1902. год. изменама и допунама у Казненом Законику од 13. маја исте год.