Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 37

општиноки судови не би узеди у посгупак тужбу приватног тужиоца.®] Овим истим изменама и допунам.а, стари §§ 15. и 16. Полицијске Уредбе, као и допуна овог последњег од 4. септембра 1854. год., спојени су уједно и из основа измењени. По овим законским прописима, а пре измена и допуна о којима је реч, преоуде полицијских власти биле су одмах извршне (изузев само оних којима се расправљало питање о накнади штете преко 200 гроша чаршијских), а осуђени се могао жалпти тек по извршењу пресуде. Новим изменама и допунама нак, допуштено је у принципу право жалбе и пре извршења осуде или решења, а за осуде по тужби приватног изриком је казано: да се не могу извршивати док не ностану извршне. Противно овом, осуде које су се изрицале по звамичноЈ дужности, као и све осуде према екитницама, крадљивцима и олугама могле су сеиал-и не и морале) ; одмах извршити. Из израза могле ву јасно се види, да је полицијским властима било остављено на оцену: које је од ових пресуда требало одмах извршити, а противу којих је требало донуотити право жалбе ? Важнијих мена, у Полицијоко) Уредби није било све до Устава од 1888. год., којим је учињен читав преокрет у нашем државном и друштвеном животу. Чланом 154. овог Уотава, који је изриком опредељивао, да и »у иступима може оптужени, ако хоКе, узети себи браниоца,« поништен је § 20. ове уредбе, који је искључивао браниоца у иступпим делима. У овом истом Уставу, а у прелазном наређењу, налазимо и одредбу ове садржине : »Па ванредном сазиву Народне С^иштине од 1 октобра 1899 год. донеКе се ови закони: 1) државни буџет; 2) закон којим се судска власт, коју данас врше нолицијске власти, преноси на грађанске судове, а у неколико и она судска власт коју сада врше оиштински оудови и т. д. Законом о оиштинам.а од 25 новембра 1889 год."(чл. 23) општине су и даље задржале нраво извиђања и суђења иступних дела из ТП^части Казненог Законика. ■Законом о истражним судијама од 17 априла 1890 год., пренето је у делокруг истражних судија не само право расматрања, оснажавања и уништаваља иступних пресуда у последњем степену, већ и араво извиђања и суђења извесних иступа из III части Казненог Законика [обмана и опорочавање власти (§ 359), увреде страних посланика (§ 358), злоупотреба државног грба (§ 328 а), прогонство из земље (§ 343) и административни надзор (§ 391 б]') Пошто је за извршење овог закона био остављен рок од годину дана, то је

в ) «Но за ислеђење и суђење иступа по тужби приватнога, дужан је приватни тужилац да се најнре обрати општинском суду, и само где овај то не би узео у поступак, дужна је дотична полицијска власт да дело по тужби приватног узме у свој постунак (§ 4 а.)» 7 ) Жалбе против ових осуда истражног судије подносиле су се надлежном ттрвостепепом суду.

у његовом завршном одељку било предвиђено, да судија надлежног првостепеног суда. кога председник одреди, расматра жалбе против иступних преоуда, док поменути закон не буде потпуно извршен. Законом о истражним судијамане само даје знатно измењсна Иолицијска Уредба, већ је, како изгледа, изазвана код власти сумња и о самој Ј ^>еној вреднооти у опште. Ово изводимо из расписа министра унутрашњих дела од 7 маја 1890 год. ПБр. 7342 8 ), у коме се, мимо осталог, вели и ово: »По пгго је полицијска уредба од 18 ■ јогл н " к ' в ' 911 1Г,А \Т ма^а 1850 године , т Збор.У, стр. Н. (Јов. 105 1 1 1 187.) постала редовним законодавним путем, какав је онда основним земаљским законима нрописан био; пошто су, даље, све измене и допуне у тој полицијској уредби, доцније чињене, постале такође редовним законодавним путем, по пгго на нослетку она није поништена ни законом о истражним судијама ни Уставом, у онолико у колико му није противна; то све њене одредбе о постунку у ислеђењу иступних дела, колико је то законом о истражним судијама и даље остављено управним властима, важе, према чему се оне имају и управљати. Исто тако остају у важности и оне одредбе полицијоке уредбе, које говоре о извршности пресуда општинских и нолицијских власти по иступним делима оним, која те власти и од сад имају ислеђивати и судити. (наставнће ое) Д. Ђ. Алимпић.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВНИШТВА

(иастаиак) Са десне отране изнад заглавља исиисује се, већим словима, презиме а мањим главно име Испод тога пише се увек занимање. Иромена занимања свагда се стави, кад се прво занимање прецрта, али да се ипак може прочитати. Поред новога занимања, обично се бележи и датум. Занимање се узима у обзир нарочито при распоређивању лиотова. Између ових записаних података испише се чији је поданик дотично лице, а нарочитим знаком стави се примедба, ако је оно раније било кажњавано. Према величини казне и према природама кривица, тај је знак различан. О овим знацима биће говора, на другом месту. Испод заглавља, у појединим рубрикама, пишу се ове појединости : Лица рођена у немачкој понајчешће добијају на крштењу по више имена, од којих је једно главно. Сва та имена, оа презименом, иснисују се у регистарни лист у првој рубрици. Главно име, на које се дотични одзива, нодвлачи се. Ако неко лице, у току времена, промени сво.је име и презиме, та се промена испише у

8 ) Зборпик 40, стр. 593.

истој рубрици са нумером акта, и датумом. При таквој промени, нарочито презимена, исписује се још један регистарни лист на ново име и нрезиме. У тој истој рубрици, испод првог имена, ређају се, ако их само то лице има, имена : његове жене и деце по годинама старости. Уз женино име бележи се свагда и њено презиме по оцу, а и презимена по њеним ранијим мужевима ако их је имала. Буде ли жеиа доцније запиоана у овај регистарни лист, поред њеног имена бележи се датум венчања и нумера 81апс!е8ат1;-а (надлештва, које води искључиво рачуна о рађању, умирању и венчавању код грађана). При бележењу имена усвојене деце, стави се у исто време и забелешка, да су она усвојена. Занимање нојединих лица у породици тако се исто стави уз име. Ако је неко лице и народни посланик, и о томе се стави напомена поред имена. Поред имена женскиња, у место занимања, које је у највише случајева неодређено, ставља се, да ли су оне удате, удовице, расиуштенице. Занимање Ое за•бележи када се тачно зна. Време рођења, мора да је и у данима тачно одређено и исписано. Није ли дотично лице кадро, да да такве податке, мора подносити легитимације или друга уверења, из којих ће се истинитост његових навода утврдити. Таква уверења мора нодносити када се дотично лице у размаку времена у погледу времена рођења два пута различито пријави. У таквом случају у централи се и не заводи друга листа, док се у кварту тачно не утврди, која је листа у ногледу тих података вернија. То бива и онда када се датум рођења нс слаже и за један дан. Вероисповест се пише само почетним словима. Ако неко лице промени веру, ставља се та промена н овде, са назначењем датума, када је то било. У рубрици, за назначивање станова, записује се прво датум досељења па стан у који се дотично лице доселило. Поред њега сгоји и број кварта. Ако се лице доселило из другог места пред станом се испише и одакле је оно дошло. Нови станови ређају се један исиод другога. При одјављивању ставља се у исти ред и место куда је дотично лице отпутовало а ставља се и »незнано где« ако није определило место одјаве. Одјави ли се, пак, лице за други крај Берлина, у регистарни лист се не бележи нови стан по тој одјавној лиоти, већ се испод досадашњег последњег стана повуче једна коса пруга за знак, да то лице не станује више у томе стану. Тек кад стигне нова пријава заводи се нови стан. Ово одељење добија свакодневно разна нитања о адресама поједЉих' лИца од разних надлештва. Дешавају бе чести случајеви, да одељење не може јавити за адресу дотичних лица, што су отпутовала »незнано куда« или што се нису одјавила. У таквим сдучајевима,. по важнијим тражељима, дотичии чиновник забележи ио-