Полицијски гласник

СТРАНА 38

БРШ 4

иод последњег забележеног стана, датум, нумеру акта и надлештво, које га тражи, како би га та нотица потсетила, чим се он првом приликом пријави, да о томе одмах извести то надлештво. Тражења такве врсте најчешћа су кривичне природе, а нису ретки случајеви, да се та тражења односе на војне или пореске обвезнике. Ако за тражено лице није био раније исписан регистарни лист, одељење испише на другом једном Формулару број акта и остало, па тај Формулар остави у ред са осталим листовима, где би, према имену тога лица требао доћи његов регисгарни лист. У овоме излагању до сада је поменуто, како се у регистарне листове и у квартовне књиге имају уписивати случајева: рођења, смрти и венчавања појединих лица. Те све случајеве ово одељење добија од нарочито за то уређеног надлештва »8Јапс1е8ат1;-а в . У већим варошима ова надлештва постоје као самосална а у мањим су она делови полицијског или општинског надлештва. У њему се воде три регистра и то : регистар све рођене деце; регистар умирања и регистар венчавања у томе месту. Ново-рођена деца, према већ показаним правилима, заводе се или у регистарни лист њихових родитеља или добијају засебан лист. Извештаји смртних случајева, такође се Толико употребе, у колико се име дотичног лица црвеном писаљком превуче, а поред њега стави нумера поменутог регистра, као и дан смрти. Наиред је, пак, напоменуто, како с-е иоступа, кад се добије извештај о женидби појединих лица. Кад се у централном одељењу избе1ежи све, што се према тим извештајима има да уради, шаљу се они и надлежном кварту, да и он у квартовним књигама и малим регистарним листовима, то учини. Остале друге појединости пишу се, по највише, у рубрици под примедбом. Тако се тамо ставља: ако је које лице прогнато, са нумером пресуде и датума; ако је стављено иод полицијски надзор; ако је суд, полиција или друга која власт издала налог, да се томе лицу не може издати пасош за иностранство; ако се који члан породице из ње иселио (у том случају се почетним словима назначи, да је добио засебан регистарни лист, а тако исто и његово занимање, како би лакше било наћи његов лист у новоме реду);, ако је дотично лице у болници или каквом другом јавном заводу, и т. д. Овде има да се примети, да сјг све болнице, и приватне и државне, сви заводи: за васпитање напуштене деце, за неговање стараца или старица и томе подобно, обавезни, да редовно пријављују своје новодошавше болеснике, ученике или пацијенте, непосредно централном одељењу за пријављивање становништва, по већ утврђеним Формуларима пријавних листа. Регистарни лист не сме се радирати а при заиисивању појединих дата на њему има доста иредвиЈ^ених скраћивања, свуда где је то скраћивање могућно.

Регистарни листови су у централи с/гални а зову их још и великим за разлику од малих, који се налазе по квартовима распоређени по истом реду и правилу као и у централи. Ти су листови сређени у оним квартовима у којима, станују лица, на чије име они гласе. Све оно што се заведе у велики регистарни лист, шаље се надлежном кварту, да и он исто запише у мали лист и у квартовне књиге. Кад се мали регистарни листови попуњавају казато је напред. Ако се неко лице одсели из Берлина, мали регистарни лист тога лица, чува се за све време његовог одсуства у централи уз велики регистарни лист до поновне пријаве. Због тога се ири пријему пријава ставља питање досељеном лицу са стране, да. ли је дотично лице, и пре тога који пут становало у Берлину, да би се у потврдном случају могло продужити нисање нових станова на старом листу. 3. Распоређивање регистарних листова у централи бива такође по утврђеним правилима, како би се у случајевима потребе лако и брзо могли пронаћи. Питање о томе особито је важно нарочито у овом одељењу, где се налазе неколико милијона таквих исписаних листова. Листе су смештене по орманима (раФовима) са Фијокама, на чијој предњој страни стоји тачно забележено које се листе налазе у њима. Таквих Фијока са. листама има преко 18.000. Главни распоред лисгова, врши се, азбучним редом према презимену лица на која лист гласи. Друга је карактеристика у овоме распоређивању што се оно врши и лексикално , што значи, да се нрезимена, која се различито пишу, а исто изговарају стављају у исту пругу , као да те разлике и нема. Пошто има много листа са истим презименом и именом па и са истим другим подацима ово се групирање још и даље дели по овоме правилу: Ирво се распоређују листови мушких имена, на листови: удовица, распуштеница и жена војних лица, за тим листови неудатих женскиња и на послетку долазе листови деце, која су дата на неговање. Сама груна листова мушких имена распоређује се даље овако: 1. По иоложаЈу. У ту категорију у главном долазе листови свих врста чиновника распоређених по азбучном реду њихове струке. Сем њих налазе се још и листови: апотекара, трговаца, књижевника, студената, редактора, лекара и т. д. 2. По иоложа]у и занимању у ]едно као: каФеџије, малопродавци, шпедитери, рентијери, чиновници осигуравајућег друштва и т. д. 3. 7Јо трговачким иословима и занатима. Ту долазе занатлије свију врста распоређене но азбучном реду нихових назива, разни надзорници и т. д. 4. Раденици. Овде долазе лица, која раде ниже послове као: служитељи, портири, слуге, кочијаши, чистачи, цигљари и т д.

5. Лица кој а су без за.нимања. Ако све ове поддеобе у овој групи нису довољне, распоред се прави по месту рођења, а у крајњој линији и по старости. Листови удатих и неудатих женскиња распоређују се само по месту рођења и њиховој старооти, пошто се њихова занимањачесто путане могу тачно одредити. (наставиће ое) В. ЛазаревиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај о периодској повишхци плате чиновиика, расправљен с обзиром на чл. 10. закона о уређењу санитетсне струке, у вези са § § 2., 25., и 29. закона о ниновницима грађанског реда. Д-р М. Н., државни хемичар, молбом својом од 17. јуна 1905. године обратио је се Министру унутрашњих дела и тражио, да му се уважи прва периодска иовишица у 500 динара и илата регулише тако, да има 4541-60 динара годишње, почевши од 26. јануара 1904. године, пошто је указом од 26. јануара 1899. године постављен за управника Ј класе царинске хемијске лабораторије са платом од 4041 ^ дин. и 60 пр. дин. годишње, па. према томе, да је до 26. јануара 1904. год. нровео пуних пет година у овој нлати. Поднетим уверењима, уз ову своју молбу, доказао је: I., да је указом од I. новембра 1893. године АБр. 2463. постављен за ванредног писара I. кл. царинарнице београдске, а да врши дужност хемичара, и да је у овој струци био све до 25. априла 1899. године, и 2., да је указом од 25. аирила 1899. године С№ 4202., као управник царинске хемијске лабораторије, преведен у санитетску струку и постављен за државног хемичара са платом од 4041*60 динара, коју је имао као управник царинске хемијске лабораторије, и да је у служби грађанског санитета од тог доба био без прекида као државни хемичар са истом нлатом. Решењем од 28. јуна 1905. год. СУ« 7450, Министар унутрашњих дела одбио га је од овог тражења, из ових разлога.: »1., што су за уважење периода и признање одговарајућих иовишица и плата: окружних Физикуса, секретара санитета, државних хемичара и т. д. меродавне одредбе чл. 10. закона о уређењу санитетске струке; 2., што је молилац 25. априла 1899. године, приликом превода из Финансијске у грађанско-санитетску службу, имао 5 година, 5 месеци и 24 дана указних, према чему би он, да није већ имао плату од 4041*60 динара, а на основу стеченог ирава по одредбама § § 25. и 75. закона о чиновницима грађанског реда, — према годинама службе и периодској повишици, која му на основу истих припада по тач. 4., под 6, - имао право само на. плату