Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39

1-ве уважене периоде, поштв се налазио у 6-ој години службе; 3. што за регулисање плате, по периодским повишицама, мора служити за основ она основна и почетна плата, коју је закон одредио, а не последња плата, по клаои и један произвољно издвојен део службе; и 4. што је молилац, у положају државног хемичара са 5. година, 5. месеци и 24., дана укупне службе, имао право на плату од 4041*60 динара годишње, не по основи година службе и признатих периодских повишица, већ по основи класе и плате добивене у другој струци, с обзиром на §§ 25. и 75. закона о чиновницима грађанскога реда, што је и у указ о његовомј постављењу унесено, а он, по напред изложеним одредбама чл. 10. санитетског закона, нема права на периодску повишицу пре навршетка 20. година дејствителне санитетске службе, и он је у овом положају дужан служити све до почетка 21-е године службе, када ће му се признати наредна и одговарајућа 1У-та периода, и према њој регулисати плата, само на 4500, а не на 4541 '60 динара, као што то молилац траж.и, јер таква плата, у положају државног хемичара по закону не постоји.« По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 25. октобра 1905. год. Вр. 7642. поништио је ожалбено решење Министрово, из ових разлога : По чл.-10. закона о уређењу санитетске струке, све што важи за плате, периодске повишице окружних Физикуса, важи и за државне хемичаре. Плате и периодске повишице окружних Физикуса систематисане су овим прописом законским овако: [ За првих 5 година службе 2500 динара годишње; од 6-те до 11 -те годпне службе 3000 динара, годишње; од 11-те до 16-те године службе 3500 динара годишње ; од 16-те до 21 -ве године службе 4000 динара. годишње службе; од 21-ве до 26-те године службе 4500 динара годишње; и од 26-те до 30-те године служ.бе 5000 динара годишње. Према. овом прогшсу законском, државни хемичар, који би овим положајем отпочео своју чиновничку каријеру са платом од 2500. динара. годишње, имао би, путем пето - годишњих периодских повигиица плате, дадостигне максималну плату од 5000. динара после 30. година службе. Ово је јасно. Међутим, у санитетском закону није предвиђен случај, како ће се, у погледу напредовања, путем периодских повишица, поступити са оним државним хемичаром, који би, из друге службе, и са другог положаја, био постављен за државног хемичара са већом платом од почетне, коју иначе, према годинама службе, не би могао имати, да је отпочео своју чиновничку каријеру као државни хемичар са почетном платом. Такав је случај са жалитељем. Он је, као што се из акта. види, пре, него што је постављен за државног хемичара, био управник 1-ве класе царинске хемијске лабораторије са платом од 4041-60. динара, па је са тога положаја, и са том платом, постављен за др-

ж,авног хемичара. Ово његово постављење имало је ослонца у § 25. закона о чиновницима грађанског реда, а није стајало у опреци ни са једним прописом закона о уређењу санитетске струке, па ни са чл. 10., јер није постављен са већом платом од плате предвиђене овим чланом за држа.вне хемичаре. Према. овоме, он је наименовањем за државног хемичара са платом од 4041 *60 дЉара стекао и сва права скопчана са овим положајем, и та су му права, по § 2. закона о чиновницима грађанског реда. почела тећи од дана наименовања. Једно од тих права. јесте и право на периодску повишицу, после сваких прослужених 5. година, док не би достигао максималну плату државног хемичара од 5000 динара. На ово његово право без утицаја је околност, што је пет година провео у служби државног хемичара са платом од 4041-60 динара годишње, коју чл. 10. закона о уређењу санитетске струке не предвиђа за државне хемичаре, јер је он за сада, путем периодске повишице, не може добити већу плату од плате, која је на реду, а то је нлата од 4500 динара, а не 4541-60 динара. Жалитељ је постављењем за државног хемичара са нлатом од 4041-60 динара стављен у изузетан положај, с тога је неоправдана поставка у ожалбеном Министровом решењу, да би требао да служи са платом од 4041-60 динара, док не наврши 26. година указне службе, пошто после овог броја година државни хемичар може имати плату од 4500 динара. Ако би се претпоставило, да је ово поставка правилна, онда би се дозволило, да жалитељ, противно § § 2. и 29. закона о чиновницима грађанског реда, без икакве своје кривице, буде лишен користи и ирава. скопчаних са његовим положајем државног хемичара., а једно од његових права, као што је напред напоменуто, јесте и право на периодске повишице, које су, чланом 10. санитетског закона, признате, како окружним Фузикусима, тако и државним хемичарима. У оцени питања о добитку или губитку овог права. смисао одредбе чл. 10. закона о уређењу са.нитетске струке не може се нутем дедуктивног тумачења нроширивати и на случај, који овај законски пропис не предвиђа, већ се у сумњи. по познатом правном правилу у науци (т с!иМо тШиа), с обзиром на друге нодобне законе (у овом случају: закон о чиновницима грађанског реда) има дати првеиство блажем тумачењу, које, према. природи предмета и основима правице, иде у корист права дотичног лица. чије је право у питању, над строжим тумачењем, које иде на штету права дотичног лица.

Државни Савет кије надлежан за расправу питања о плаћању болничких трошнова. Решењем Министра Унутрашњих дела, од 18. марта 1900. године С№ 2397., одобрено је, да се душевно оболела, Милка, жена Милоја Л., терзије из У , лечи у у болници за душевне болести о трошку народно санитетског Фонда, пошто Милоје, I

њен муж, не би могао поднети лечење своје жене без осетне штете по своје имовно и привредно стање. По приватној достави, од 10. октобра 1904. године, да је Милоје доброг имовног стања, начелство окружно поднело је извештај да Милоје није ни мало нобољшао своје имовно стање, али да би био у стању, без осетне штете, да поднесе плаћање болничког трошка у 0.50 дин. дневно. На основу овога, Министар Унутрашњих дела реншо је 19. децембра 1904. године С№ 13034. да Милоје, почев од 1. јануара 1905. године, плаћа по 0.50 динара дневно за лечење своје жене Милке у болници за душевне болесги, па је о томе, на захтев, издао Милоју и своје решење од 5. Фебруара 1905. године СБр. 1123. Противу овог решења Министровог Милоје је изјавио жалбу Државном Савету, у којој је навео, да решење Министрово не одговара закону, с тога, што Министар при решавању није узео у обзир и извен1тај суда и одбора општине у , у коме се тврди, да он није у стању да поднесе ни најмањи болнички трошак, сем ако држави није циљ да осиромашењем појединих грађана ствара пролетеријат. Државни Савет нашао је, да се предмет ове жалбе не тиче административног спора, у смислу чл. 48. тач. 2. закона о пословном реду у Државном Савету. јер је чланом 27. тач. 9. санитетског закона остављено оцени Министровој, како ће, по сас-лушању општинске и полицијске власти, решити ггатање о плаћању болничких трошкова, па је и не упуштајући се у расматрање самог предмета на основу чл. 25. саветског нословника, одлуком својом од 22. новембра 1905. године Бр. 8436. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

За расматрање решења министарских, оо предметима дисциплиншх казни, Државки Савет није надлежан. Драгољуб М., начелник срески, за неизвршење наредбе претпостављених му власти, решењем Министра унутрашњих дела од 27. маја 1905. године ПБр. 12538., на основу § § 39., 40. и 43. тач. 6. закона о чиновницима грађанског реда, кажњен је одузимањем плате за десет дана, у корист пенсионог Фонда за удовице и децу умрлих чиновника. П^отиву овога Министровог решења осуђени Драгољуб изјавио је жалбу Државном Савету. Ну Државни Савет, нашавши да се предмет ове жалое не тиче административног спора, у смислу чл. 48. саветског пословника, већ дисциплинске казне жалитељеве, за чије расматрање Држа.вни Савет, ирема чл. 5. закона о свом уређењу, није падлежан, — није се ни упуштао у расматрање овог предмета, него је одлуком својом од 29. децембра 1905. године Бр. 9175. на основу чл. 25. закона о пословном реду у Државвом Савету, одбацио жалбу као ненадлежној власти иоднесену. м. Е.