Полицијски гласник

СТРАНА 42 би се доказало, да је гостионичар највећу пажњу на њих обраћао; он би био одговоран и онда, кад би ствари пропале услед ножара, који би се у гостионици појавио и без кривице гостионичареве или његове послуге (на пр. услед електричног постројења и т. сл.}, док у свима овим и сличним случајевима по нашем и аустријском грађанском законику гостионичар не би одговарао, јер у свима овим случајевима нема кривице његове — ии зле намере ни небрежења и ) 2. На сваки начин да у већим гостионицама путник ретко има прилике, да са самим гостионичарем цреговара о иримању на преноћиште или на краће или дуже становање у гостионици. То путник чини са портиром, собарицом, келнерима — у онште са послугом гостионичаревом. Ми смо мало час видели, да. гостионичар одговара путнику за штету, коју би овај кривицом гостионичаревомна својим стварима претрпео. Али та одговорпост гостионичарева нростире се толико, да он одговара и за ону гптету, која би кривицом његове Иослуге путнике ностигла. Ове оно, дакле, што је казано за гостионичара, важи и онда, кад би иутник водио преговоре и уговор о пријему на нреноћиште са гостионичаревом послугом закључио. Изузетно од правила, изреченог у § 810. тачка 1. грађанског законика, да за туђа дела нико није дужан одговарати, прописује се у § 812. грађанског законика, да гостионичари одговарају и за ону штету, коју би својом кривицом »њихни људи" путницимананели. Под »њихним људима« ваља разумети како сталну послугу гостионичареву, тако и лица, одређена од овога да, ма и привремено, врше извесне иословеу гостионици (праље, надничаре, мајсторе, који би по налогу гостионичара у гостионици радили), а такође и укућане гостионичареве, ако ови врше какву службу у гостионици. (јд одговорности за кривицу ових лица, услед које је за путника штета наступила, не може се гостионичар ослободити ни тиме,

") И у нашем и у аустријском грађаником законику важи принцип отарије теорије приватнога права да нема олговорнооти у приватном праву за штетне поледице извеонога догађаЈа, ако нема кривице кога лица, што је тај догађај наотупио. Модерна теорија оасвим правилно схвата, да има случајева, у којимн осећај правичности, као најпоузданије подлоге свему законодавству, императивно налаже, да се у овоме веку колосалнога оаобраћаја и рада на заштити привредно слабијих захтева, да неко буде дужан накнадити штету, проузроковану овојим поступком, без обзира на то може ли му се тај поступак приписати у кривицу или не. Ту долази на пр. пропис § 829. немачког грађанског законика, по коме је неко душевно болесно лице или дете испод 7 година дужно накнадити штету, својим поступцима проузроковану, ако то правичност захтева с обзиром на материјалне прилике и друге околности оштећенога и проузроковача штете, и ако се штета не би могла наплатити од лица, која воде надзор над тим душевно болесним лицем или дететом. Ту долазе и најновији закони о штети, коју би коме причинили аутомобилисти, јер, под извесним околностима, и они одговарају за штету, њима проузрокочану, без обзира на њихову кривицу. Ту најзад долази и пропис § 701. немачког грађанског законика о одговорности гостионичаревој према путницима, бер обзира на његову кривицу. Јер умесно вели Оег1тапп у наведеном делу стр. 438 (( да гостионичар, и без обзира на његову кривицу, има да одговара за све специфичне дпасцос.ти своје про•ресије, 0

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

што би доказао, да су та лица увек била часна, уредна и у служби исправна. Разлог овом строгом пропису лежи у томе, што гостионичари треба много већу пажњу, но што се обично ради, да обраћају на избор свога. персонала, коме се нутници, но сили околности, морају поверавати. |2 ) Исто дакле онако, као тито гостионичар одговара путнику за штету, коју би овај услед гостионичареве зле намере или небрежења претрпео, исто ће тако гостионичар одговарати, ако је та штета злом намером или небрежењем гостионичаревих људи проузрокована. Тако је на пр. гостионичар одговоран. ако би путнику сткари биле украђене или оштећене, било од других путника у хотелу било од трећих лица, а персоналу се хотелском може пребацити, да је био небрежљив у чувању ствари — на пр. остављао собе путничке без надзора, пуштаоухотел сумњива лица, даље гостионичар одговара ако персонал на пр. оставља прозоре на путниковој соби отворене, те ветар или киша оштете његове ствари, или собарица буде небрежљива. при паљењу ламие те се ствари путникове упале и т сл. Ако наступи оштећење путникових ствари услед догађаја, за чије наступање нема кривице — ни зле намере ни небрежења - - ни до гостионичара ни до његових људи, онда је такво оштећење наступило услед случаја или више силе, и за њ гостионичар не одговара. Случај шкоди кога згоди, вели наш народ. То се исто вели и у | 808. тачци I. грађанскогзаконика: »Заслучај није нико дужан одговарати,,. Путник има тада сам да сноси штету, која га је снашла. 3. Иутнику је дакле слободно тражити од гостионичаранакнадупретрпљене шгете у стварима. Ради остварења свога. потраживања путник има да докаже да су ствари предате гостионичару или његовим људима у неновређеном стању. Међу тим сматра се да. су ствари гостионичару предане и поверене не само онда, кад би биле' у гостионицу унете, већ и онда кад би их госгионичар или његова послуга ван гостионице примили. На пр. кад на станици предамо ствари гостионичаревом иортиру, или оставимо у његов омнибус и а). Од тога момента већ гостионичар је за ствари одговоран. (настаииће се) Др. Драг. Аран-ђелови^. |2 ) 2еПег, Сотт, II. стр. 745. |2 а) Немачки грађански заковик § 701. одељ. 2.. прописује : (( као унесене сматрају се оне ствари, које је гост предао гостионичару или његовим људима који су одређени за пријем ствари или који се, према околностима, као одређени имају сматрати, или које би гост однео на место, показано му од стране ових лица, или, кад таквог упуства не би било, на место одређено за остављање ствари.# На основу овог законског наређења немачки писци сматрају, да су ствари предате и онда, кад би их путник предао на пр. на Јкелезн. станици портиру са капом дотичног хотела, у који он намерава одсести, а у ствари се нокаже да је тај (( хотелски портир" варалица. који се издавао за портира. Како је путник имао разлога према околностима сматрати тога човека за правог нортира дотичног хотела, то се онда сматра да је он гостионичару, дотичног хотела предао ствари, за које овај одговара. Штету дакле сноси хотелијер, који је требао да тога варалицу уклони са станице.

БРОЈ 5 ОЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ К0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (нАСТАВАк) друга сеција Нитања о извршењу ^азме Председник : г. Еп§еЊег§- (Баден); Потаредсвдницџ: г.г. Еп^е1еп, Огашег, Нигћт, Н. ВеКапег, 8а§'иевз1, МПеЈ&ап, ВоеШсћег, ВаМут, ВогоиМпоРГ, 0. УЈс1а1, уон Мауег, А. 8сћоћег, СгеГт, Сћаиуш ; Секретар: г. Ргап5018 (1е Ршкеу; Секретари аомоКници: г.г. Б-г Егпев!; Рпес1тапп и 1)-г Егут Бого^Ш. Нрво питање: ПомоКу којих би сс срестава могла. на .Јбоље иостиКи морална класификација осуђеника, и какве се арактичне иоследицс могу извуА.и из такве класификације'! У раније време, кад се још није знало за прави циљ казне, казна лишењем слободе примењивала се подједнако на разне категорије осуђеника. Оваквим шабломским нримен.ивање.м казне лишењем слободе за све време издржавања исте не само да се ометало постизање правог циља казне — ноправљање, него се с друге стране и рђаво утицало на, саме осуђенике. Свака казна, а нарочито казна лишењем слободе, може добро утицати на осуђенике само тако, ако се њено примењивање буде подешавало према категоријама осуђеника. С тога данас како представници науке, тако и управе казнених завода, врло много полажу па то, да се у казненим заводима што правилније изводи класиФикација осуђеника.. У неким државама је ово питање о класификацији уређено законски, а у другима је опет оно остављено уиравама казнених завода, да га они по овом нахођењу решавају. С тога у разним земљама и постоји велика. разлика, несигурност и самовоља, кад је реч о начину, на који се са осуђеницима поступа у казненим заводима. Ово је питање било више пута предмет нретресања на међународним конгресима, а нарочито на конгресу у Иаризу 1895. Оно, одиста, има врло велику ирактичну вредност. Практичари су сложни у томе, да је потробно класиФицирати осуђенике, чим дођу у завод, нрема узрасту и нарочито према њиховом ранијем животу. После једног извршеног одвајања приступа се новом издвајању у току издржавања казне. Ово је данас у многоме изведено у модериим казненим заводима, који се подижу с обзиром на разне категорије злочина.ца. Конгрес је имао 13 извештаја и то од г.г. Сисће, Ј^еђоисд, УеИН&г, СигН, Ј_,адае88е, Ј. Р. Утсепзгт, А. Коиасв, ЈШа А1ге1, 1Лоп 11аг1ћ&8, 0из1ау Весћ, Ј). — О. ЕпдеИгеп, X. — Н, Вгосћ\иау и 01Шепд1п. ПроФесор В61а Ле Ва1аа ,(Б. 1 Јеидта). резимирао је све ове извештаје и иредложио је секцији ове.за-