Полицијски гласник

БРОЈ о

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТ Р АНА 4 3

кључке, који су иоеле кратке дебате, једногласно примљеии : 1. Морално иодвајање осуђеника у нласе аотребно је. 2. Треба најире издвојити у. засебну класу наЈгоре, који су нађени као такви било кад су дошли у казнени завод, било у току издржавања затвора. 3. Треба створити нарочиту кла.су за младе злочинце, који не изгледају да су већ иокварени. Неоиходно Јв за оваЈ циљ, да све власти, којс су имале иосла са осуђеним, ируже иотребне иодатке о њему. Али у сваком случаЈу треба гледати да се иозна. карактер осуђеног иосматрањем за време трајања извршења казне. 4. За остале осуђене треба образовати три категориЈе : а) Једну класу за. оне коЈи се иримерно владаЈу; б) једну класу за. оне који се добро владају; в) Јвдну класу за оне, чије је владање сумњиво. И ако постуаање треба да буде такво, да се увек иостигне иоирављање сваког осуђеног, ииак се уиотребљена средства им .аЈу разликовати ирема класи. Строжије Ие се иостуиати с најгорима, међутим Де се иатронаж нарочито односити на младе и боље осуђене, да би их, ио њиховом изласку из завода, могао где ?од наместити у службу. После кратке дебате седница целога конгреса усвојила је истога дана ове закључке секције. Друго иитањи: Могу ли се обвињени. или оитужени, који су рани е били осуђивани па коју од казна лишењем слободе, иринудити на радУ Ако се обвињени или оитужени не могу иринудити на рад, онда да ли се може учинити, да урачунавање овог истра/жног иритворџ зависи од тога, да ли је иритворени драговољно иристао на р'ад '! Нрло је пот])ебно, како у интересу нритвореника, тако и у интересу заводске дисциплине, да се не допусти лењствовање, већ да сваки што год ради. Међутим законодавства се у многоме разилазе у овом. иитању, јер законодавства многих земаља донела су одредбе. по којима се не допушта да се притвореници у истражним иатворима могу иринудити на рад, па чак ии онда, ако су они раније били осуђпвани ма коју од казна лишењем слободе. Ово је питање од велике практичне вредности, јер се опазило, да нерад штетно утиче на притворенике, а често пута је и узрок за нарушавање дисцишшне. С тога се овим питањем хтело да зна, да лисепринуђавање на рад има узети као апсолутно правило, или се има ирименити само у неким олучајевима, н. пр. кад је притворени и рапије био осуђиван и т. д. Конгрес је имао девет извештаја о овоме пИтању" и то од 1'. г. НаиввоппШе, Сапотсо, СигН, Е. ВеНгапА, УеИИе", Ј.Р. Угпсепзтг, Согпег, Сепога1 и Мгс1ге1 ВоголџШпоЦ, Иико, тако рећи, ни од реФерената ни од учасника у секцији, није био мишљења, да треба допустити, да се притвореници нрииуђавају на рад, и сви су били сложни у томе, да то не треба допустити чак ни у елучају, кад је нритворени ра-

није био осуђен и издржао коју казну лишењем слободе. По мишљењу Наизоп^Ше-а ово би било немогуће, јер се са притвореним, који је већ био осуђиван, не може тако поступити као са осуђеним. Докле су сви сложни били у одговору на прво питање, дотле се отворила жива дискусија око питања: да. ли ономе, који је драговољно пристао на рад, треба урачунати притвор приликом изрицања казне? Мишљења су била подељена, али секција већином гласова усвоји, да драговољно примање рада у притворима треба да буде околност, коју судија има да оцењује ириликом изрицања казне, и да ио његовом нахођењу може и иритвор урачунати у казну. У седници целога конгреса усвојена је одлука сокције односно првог питања без дискусије, међутим друга одлука је изазвала живу дебату. Зкоиз&в (Грчка) и Вгиза (Италија) нанадали су другу одлуку секције, тврдећи да она не само стоји у контрадикцији с првом одлуком, него да она омогућава и судијску самовољу. Сем тога леио је приметио МоИоу, да одлуку секције не треба примити и с; тога, што би обвињени, иримајући драговољно рад, да би се користио урачунавањем притвора, прећутно признао своју кривицу, и да је с тога незгодно изводити такав закључак. С тога је конгрес е великом већином одбацио одлуку секције и усвојио, да урачунавање притвора не може зависити од драговољног примања рада. Према томе закл.учци конгреса ['ласе: Обвињени и оитужени не могу се иринуди.ти на рад, чак ни у случају када су раније издржали коју казну .ипиен^ем слободе. Урачунавање иритвора у трпјиње казне не може зависити од драговољног иримања рада за. време иритвора. (наотавиће се) Д-р Бож. В Маркови1ј. с а ЦОДИЦНЈСКД УРЕДБА (НАСТАВЛК) ([рема овоме други и трећи став чл. 15. и 16. полицијске уредбе, онако како је измењен лаконодавним путем 23. јула 1877. године (Збор. 31, сгр. 45.'), остаје и даље у важности, т. ј. општпнске и иолицијске власти ће оне своје иресуде, које долазе у категорију поменутога другога и трећег става, чл. 15. и 16. иолицијске уредбе, а не долазе у изузеће тачке в. чл. 18. 2 ) закона о истражним судијама, извршивати одмах, остављајући законо право жалбе осуђеноме, као и до сад с том разликом, што ће сада жалбе и на

') Реч је о оеуддма по ириватној тужби, по званичној дулшости и над лицима иа других места. Друге и треће могле су се одмах извршити, без обзира на зкалбу осуђеног, а прве тек онда кад их одобри истранши судија (пре заиона о истражним еудијама виша претпостављђна власт). 2 ) Дела за чија су извиђања и преоуђења били надлежни иетражне судије.

те пресуде ићи иследном судији, односно судији дотичног првостепенога суда, и што ће полицијске и општинске власти, према 9. члану Устава, своје пресуде ове врсте слати на расматрање иследном судији и онда, кад у законом року не буде жалбе.' 1 ) У оваквим случајевима полицијске и општинске власти слаће своје иресуде иследном судији по дужности, чим протекне рок закони жалбе (чл. 29. закона о истражним судијама). Уз ово препоручујем још, да окружни начелници нареде, да се води кратак списак оснажених и ноништених полицијских иресуда са обележењем квалиФикације дела. Тај списак начелство — управа слаће ми свакога месеца. На послетку обраћам иажњу начелотву — управи — и на ову околности. Општинске и полицијске власти у случајевима тач. в. члаиа 18. закона о истражним судијама, који подлеже извиђању и суђењу иследног судије, јављаће се и иоступати као оитужне власти, изузимајући дела из § 358.') за која је у самом том параграфу прОписаио ко и кад има тужбу да подигне, и како у том случају има административна власт да поступи«. Последњи став исписаног расписа, замењен је раснисом од 19. маја исте год. ПБр. 8739, који гласи: »Као год гато-полицијске власти и даље врше истражни носао у делима кривичног поступка., до увођења у живот истражних судија— исто тако ово важи и за истуне побројаие у т. в. чл. 18. закона о истражним судијама (бр. 94. »(]рпских Новина«), за које ће полицијске, односно општинске власти, све дотле надлежне бити, докле их у томе судије истражне замениле не буду.,, И ако закон о истражним судијама није саевим поништио Полицијску Уредбу, ипак је у знатиој мери нрећутно изменио, допунио или поништио њене одредбе, којеЈ су говориле о властима надлежним за извиђање иступних дела (§§ 2 и 3), о надлежности ових власти (§§ 4, 5, 6, и 7), о жалбама иротив одлука у иступним делима (први и други став §§ 15 и 16, као и §§ 17 и 18). Кад се има у виду, да су многе одредбе ове уредбе биле још раније укинуте, а нарочито ступањем у живот Казненог Законика, онда се не треба ни мало чудити, што се после обнародовања Закона о истражним судијама појавила сумња о вредности целе ове уредбе и што се министар унутрашњих дела у своме распису од 7. маја 1890. год. ПБр. 7342. ограничио само да констатује њену важност у опште, али не и у појединостима. Несумњиво је, при том, да су 2 /а њених одредаба у овом времену биле без вредности. И Закон о уређењу округа и срезова, који је издат у брзо по закону о истражним судијама, (I. јуна 1890. год.), није оставио на миру Полицијску Уредбу.

3 ) Начелном одлуком оиште седниде Касационог Суда од 28. маја 1890. год. Ј? 2032. објашњено је: да се ове пресуде не морају, без жалбе, слати на расматрање истражној власти или иследном судији. 4 ) Увреда страних посланика.