Полицијски гласник

ВРОЈ 6. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 5. ФЕБРУАРА 1906. ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНН ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГДИСНИК" излази једанпут, а према потреби и више иута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију иолицијских власти и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијеког Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО «*•Указом Његовога Величанства, Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је : да се Д-р Владислав Томић, Физикус округа топличког , и Д -р Михаило Савчић, лекар среза гружанског, по молбама својим, а на основу тач. 2-ге §. 69. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у стање покоја, с пензијом, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 31. јануара 1906. г. уБеограду.

Указвм Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Др. Драгољубу С. Шраги, лекару среза ваљевског, и Др. Сотиру Андрејевићу, лекару среза добричког, уваже оставке, које су поднели на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1906. г. у Београду.

Указом. Његовог^ Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је да се указ од 1 марта 1896 год., ио коме је д-р. Глиша Скочић, лекар среза колубарског пређашњег округа подунавског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, у интересу службе из ове отпуштен, према решењу Државног Савета од 16. децембра 1905 год., бр. 8922, донетом на основу чл. 144. тач. 12. Устава, сматра за неважећи. пошто је д-р. Скочић 1. марта 1896 год. био испунио услове § 71. закона о чиновницима грађанског реда и до дана смрти имао сва права активног чиновника. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1905. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ТНЈНД ДОДИЦНЈН (из Тасиног Диевии^а) 1. Тајна полиција постала је онда када и држава. Ње је било од вајкада. Ње је било и пре и после Христа. Зар није наш Спаситељ пао у руке ондашњим властима тек пошто га је Пилатов агенат, Јуда Искариотски, проказао и за то награду у тридесет сребрника добио ? У време римских царева тајна полиција била је јако на гласу. И злоупотребљавана озго, чинила је по нарсцсу ужасна дела. По историји се прича, да је Тиберије завео нарочиту легију агената. Они су имали задатак: да се, иод разним изговорима, увлаче људима у куће и у породице, те да ту њушкају, пипкају вести, тајне Фамилијарне сазнају, па све то властима достављају. Васпитан и однегован у самим дворским интригама, лажима и подвалама, окружен само ласкавцима и подлацима — Тиберије је, као и многи доцнији владари, мрзећи свој народ, презао од свачега и подозревао на свакога Под таквим владарима и у таквим приликама агенти су били —■ сила. Кога год су само хтели, пањкали су и уништавали. Познат је историјски случај, да су Цезарови агенти доставили Либора, човека мирна, поштена, и карактерна. Обедили су га да говори и ради противу цара. И ма да оклеветани није био ни најмање крив, ма да противу њега није било доказа, морао је проиасти, вели историја, јер се нико није смео примити да га брани. Осмелив се овако, агенти су сасвим јавно. отворено, водили трговину са својим прљавим послом. Све богатије људе, од којих се само могло ћарити, сумњи-

чили су. И ови, да би спасли своје главе и имања, плаћали су клеветницима грдне суме новаца. Два чувена а опасна агента из оних времена, Марцел и Криспус, пањкајући и глобећи овако људе, зарадили су на милијуне. Тацит наводи: да се у то доба брат с братом, друг с другом није смео састати, а да не буде осумњичен и оклеветан као противник — Цезару. За време Калигуле његови агенти видеше једнога дана некаквог младића лепо одевена, весела, задовол^на, али — поносна. И опадоше га, Калигула просто ни за шта, за ће®, нареди: да се младић убије... И истога дана позове оца убијенога младића на ручак. Несрећни отац догаао је, али не смедијагае ни сенку туге на лицу показати; јео је, ћеретао је, и, шта вигае, напио је Цезару и врло ласкаву здравицу: да га силни богови одрже дуго и срећно на престолу — Како то ?... питају се зачуђено данас они, коју ту историју читају.... — Несретни отац нмао је још једнога сина — одговара римски историчар.. .. Оптуживање погатених и невиних људи била је као нека болест у ондашњем друштву, вели Сенека, и тајни агенти нацшодили су више Риму, него сви они. његови ратови са непријатељима римским.. 2. Са преласком из старога у средњи век, ондашњи народи пали су били на нове муке... Јавила се, као што знамо, она ужасна и опасна — ИнквиаициЈ а. Под маском: да се вера спасава, агенти инквизиције чинили су чуда од крволоштва на срам човечанству.. Најбољи људи, научници и вегатаци, оклеветани да су противу вере говорили и радили — мучени су и јавно спаљивани. Син је бацан у кврге, да сведочи противу свога оца; жена је шибана јавно, да силом поткаже