Полицијски гласник

СТРАНА 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6

свога мужа, а мајка је кљештима мучена да ода свога невиног оина.... Ко се није знао или могао одмах откупити гуран је био у мрачне тамнице, где је свакојаким мукама, гвожђем и ватром, мучен и убијан.... С благословом светога оца Папе агенти су његови овако радили свуда подједнако по целој Европи, имајући још унапред — опроштај грехова 3. Инквизициона тајна полиција уступила је доцније место талијанској школи Махијавела. Препреден државник, коме се у осталом не одриче велики патриотизам и одушевљење за уједињење онда распарчане Италије — Махијавело је истакао лукавство као прву државну врлину. У своме познатоме делу »Владалац«, које је посветио кнезу Лоренцу Медичију, Махијавело препоручује владаоцу ове особине: да је добар и лукав, да је поверљив и неискрен, да према приликама своју дату реч одржи или погази; управо, да чини све што год хоће, само нека ојача и подигне своју државу. Са оваквим мислима он је увео тајну полицију са задатком: да преко својих агената сазнаје жеље народа, његове покрете и мишљења. па то све да доставља владаоцу. Можда Махијавело са овом својом установом није онда рђаво мислио, али, као обично што бива, и она је злоупотребљена. Као и раније, тако је и сада тајна полиција чинила само зла. И, као што знамо, листови историје из онога доба пуни оу описа страдања невиних људи. И тада, као и пре, иреко својих тајних агената, власти су измишљавале завере, иоле слободније људе апсиле су, мучиле, протеривале, па и кришомубијале. Колико је њих само бачено ноћу у море и у канале мљетачке.... 4. Медичијеви су после пренели тајну полицију и у Француску. Тамо ју је завео Хенрих IV, а после утврдио Луј XIV. Овај последњи увео је тајне агенте у државне службенике, као нарочиту врсту чиновника, којима је био поставио за шеФа — Даржасона,. члана ондашње полиције.... Даржасон, за кога се вели да је био вешт човек, упрегне мало по мало у своју службу и саму — аошту. Тада је први пут пошта ушла у службу полиције. С поште су дизана писма, па онда отварана и читана. Где се ма што сумњиво приметило, одмах је трагано за људима. Чињена су ислеђења и испитивања, агенти су још по што шта додавали, те су тако многи људи настрадали Достављање, подметање и клеветање увучено је пооле и у Двор... Краљеве метресе имале су свака своје агенте, уходећи и клеветајући једна другу... Дворјани су

један на другог мотрили... И сумњичење било је опште по Двору... На Јерепаез шсоппиез (непознате издатке) трошило се 44 милијуна ливара. а највећи део ове суме прогутала је полиција... Још обашка на еарјопз ех^гаогсИпаЈгев (ванредно шпијунство) трошено је 1,400.000 ливара. Већ у ово доба и жене су добиле и играле важне улоге у државној политици.. Да би добио Енглеску за своје планове, Луј XIV послао је у Лондон своју метресу, Лујзу Керањолову, са нарочитом тајном улогом: да се постара тамо допасти се енглеском краљу Карлу II и задобити његову љубав. Снабдевена неисцрпном касом, дошав у енглеску престоницу — Лујза је тамо најмила једну од најлепших палата. Своје салоне богато је украсила. Примајући и одлазећи у отменија друштва, она је тако добила прилику, да се приближи и самоме краљу. Ка*ко је била лепа и духовита. већ после неколико састанака она му се веома допадне. Он западне са свим у њене мреже и под њену власт... Био је, веле, заљубљен до ушију.. Начини је Херцегињом од Портсмута и мало по мало па је уведе и у све државне послове. Док се овако претварала пред лицем краљевим да га воли, Лујза је потајно слала рапорте Лују XIV, у Париз, извештавала га о свима пословима енглеске управе, а опет из Париза примила упуства шта и како да ради и упливише на Карла II у корист Француоке политике Тој Лујовој метреси, Лујзи, има се, веле, приписати у захвалност: што онда Енглеска није пристала да помаже Холандску противу Француске. А и њенаје заслуга, што је после склопљен савез инмеђу Енглеске и Француске.... 5. Под владом Луја XVI тајна полиција не само што разграиа своју радњу по целој Француској, нгего се нружи и ван граница њених. Француски посланици на страни држали су агенте, који су се, под разним изговорима, вешто увлачили у дворове владалаца, код којих су њихови шеФови били акредитовани; тамо су се са дворским часницима мешали, тајне сазнавали, па их своме посланику доотављали. А, наравно, било је и дворског особља, које је за добре паре, и само на дати миг, служило и услуге француском посланику чинило. .V аналима француске аолициЈв помиње се, да су, за боље сазнавање о људима и ондашњим приликама, били заведени и нарочити знаци, који су бележени на писмима, пасошима итд... Да изнесемо један интересантан пасош из онога доба,... Хуго Рајхарт, трговац из Берлина, полазио је за Париз. По ондашњем реду отишао је у Француско иосланство, да му се пријави и пасош покаже. У посланству ставе му на пасошу визу, која је гласила овако: Виђен за Париз = № 860.. 1018.

Трговац је примио свој пасош. На њему је била обична виза. Нумера и датум као и на другим пасошима.. Ништа особито није се дало опазити. Када је Рајхарт стигао у Париз јавио се, како је био ред, тамошњим властима. И поднео је на увиђај свој пасош. Париска полиција онда из саме оне визе на пасошу прочитала је, да је Берлинац лице, на које треба обратити особиту пажњу. Откуда ? Отуда, што је на визи било шиФре. Оно II значило је познат човек. Знак = да је нежењен. Повлака испод тога да има обичај да се маскира. Две тачке даје католик. Усправна црта, да је склон превара.ма. Повлака испод целе визе пазите добро на њ.... и т. д. Па овај начин париска полиција сазнавала је шта јој треба о странцима, пратила их, и, кадајој је требало, улазила и у отворену акцију.... После тога, на неколико година, под Лујом XVIII, основан је нарочити одељак тајне полиције, у историји иознат под именом — црни набинет (Саћше1 по1г), на који се трошило годишње 300.000 ливара... За тпеФа. томе кабинету буде поставлЈан Леноар, човек особите способности и енергије. Он је био развио особиту делателност. Његови органи хватали су денеше и писма министара и страиих посланика. Садржипу су верно копирали, па копију задржавали За се. Оригинале ве.што опет залепили, па по адреси их предавали. Тај су посао радили тако вештб, да адресанти нису могли ни приметити, да су им писма отварана. Тако су радили и са кореснонденцијом свију политичких, сумњивих људи иоле обележених као непријатеља посто.јећег реда 6. Париска полиција, са сво.је вештине, изашла је била толико на глас, да је и сам Фридрих II нашао за нужно, да се на њу угледа. Ради тога буде послат унравник Верлина, Р. Филип, да тајну полицију на месту, у Паризу, проучи, и по њеном систему у прајској престоници немачку управу уведе... Филип, но повратку своме, донесе из Париза нове инструкције, нланове и копиран читав систем тајне полиције. Она буде онда уведеиа и у Берлину, и, како вели један немачки иисац, Берлинци под присмотру стављени.... Установа тајне иолиције, вели тај Немац, допринела је да Берлинци, који и иначе полицијску власт нису гледали с« поверењем, сада још випе омрзну. Сасвим онако, као они у Француској — тако су радили и ови у Пруској. Тајна полиција постане сила и у земљи и ван њених граница. Французи су шнијунирали но Берлину, а Прајзи по Бечу. Па двору Марије Терезије Фридрих је имао своју полицију. Њу су тамо водили млади, лепи Прајзи, које је, како вели један историк, нарочитао бирао, и у Беч као дипломате и своје поверенике шиљао...