Полицијски гласник

ВРОЈ 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 51

Ово је прајску касу, истина, коштало грдних новаца, али је и Фридрих са успехом имао разлога бити потлуно задовољан... - ....У Бечу владаху тада, писаше један министар, субрете. И какав млад, деп дечко, који је био мајстор да се допадне дворским госпођама, више је могао сазнати и докучити него цео дипломатски кор Ја сам са задовољством читао неколико извештаја са тих страна, и они су били потпуно исцргши 7. Док се овако радило ван граница јавни живот у земљи, у Немачкој, проводио је жалосне дане. И говор и штампа били су скучени у најуже границе... Све је било ставл^ено под надзор. Тајна полиција. сада сдсвим деморалисана, допирала је свуда... Све је било утуцано...' Ваше Величанство! ја,вл>ало се обично у рапортима — нрајски грађани сасвим су мирни... ЖваКу роткву и пију своје пиво... 11о мало се неки куглају' на кугланама, али политику не воде, него. слушају шта им се заповеди... Ред је и мир потпуно осигуран

Али резултати оваких стега и система избили су најпре у Француској... Револуција од 175|2. год. иоцепала је све теФтере тајнЗ иолиције и изнела на видик мнрге гнусобе апсолутизма и террризма. Глас марсељезе сдјекнуо је и по другим странама Европе, и изазвао свуда слободније погледе на многе и многе установе државне. (наставиће ое) >■ ТЖл 0ДГ0В0РН0СТ ГОСТИОНИНАРА ПРЕМА ПУТНИЦИМА вбог претрпљене штете у гостионици на унесениш ствариша. (наставап) (3) Доказивање пак те околности, да су ствари предате, може бити свима доказним средствима (§ 186 грађ. суд. пост.): призваницом гостиопичара или његових људи о иријему путникових ствари, сведоцима, који су видели да су ствари предате гостионичару или његовим људима, на послетку главном заклетвом, коју би путник гостионичару понудио или коју би овај путнику повратио. Што се тиче доказивања величине штете, <коју је путник претрпео, она се у првом реду има доказати вештачким прегледом по правилима грађанског судског поступка(§§ 247—260), ако већ иначе није очигледна. Међу тим ако се величина штете не може на тај начин одредити, нити се стране о њој хоће да споразумеју, онда суд може дооудити путнику заклетву (§ 292 грађ. суд. иост. и 576 грађ. зак.), којом ће определити величину штету, а коју суд по разлодсној примедби туженога гостионичара може умерити (§ 293 грађ. суд. пост.). При захтевању накнаде штете путник може, ако успе доказати да му је штета иричињена из зле намере или крајњег

небрежења гостионичаревог или његових људи, тражити да му се, поред Фактички претрпљене штете, накнади и добитак који му је пропао за то, што су му ствари нестале или оштећене (§ 819. грађанског законика). 13 |- Али и у случају кад се не тражи изгубљени добитак — на пр. што га није ни било — већ само Фактички иретрпљена штета, путник може, ако докаже, да је она причињена у злој намери или на злочини начин (на пр, кад би доказао да су му ствар гостионичар или његови људи украли) захтевати да му се вредност ствари накнади не по обичној него но ванредној цени — в. § § 293. одељ. 2 грађ. суд. иост. и 194. и 205. грађанског законика 14 ) Докаже ли путггик, да је ствари у неповређеном стању предао гостионичару илињеговим људима, као и величину претрпљене штете, онда се гостионичар може ослободити одговорности за накнаду пггете само тако, ако докаже, да штета није наступила ни његовом ни његових људи кривицом — ни из зле намере нити услед небрежења —■ § 801. грађанског законика. Гостионичар дакле ослободиће се одговорности ако на пр. Докаже, да је штета на стварима наступила услед поступака самога нутника или путникових слугу или лица, која. би он код себе примао |5 ) или услед особина самих ствари или услед пуког случаја. 1е ) 4. Услед опасности, у коју може гостионичар доћи од непоштених путника, немачки и Француски законодавац сматрали су за потребно, да одговорност гостионичара у погледу путниковог готовог новца,, хартија од вредности и драгоцености ограниче на суму од 1000 марака односио Франака. Тако § 702. немачког грађанског законика гласи: »Ио § 701. одговара гостионичар за новац, хартије од вредности и драгоцености само до суме од 1000 марака, осим ако је ове предмете примио на чување са знањем да су то ствари од вредности, или би чување њихово одбио или кад би штета била проузрокована кривицом његовом или његових људи.® 11 ) А чл. 1953 Франц. законика

13 ) Штета, коју неко лице услед постуиака другога лица трии, може бити двојака: а) аозигивна (Фактичка) штета, с1атпит етег&епз, нроста штета — в. чл. 923 цриогор. имовинског законика, а то је Фактички претрпљена штета или умањење имања за неки садашњи део његов: и б) негативна штета (изгубљени добитак, изгуб добитка) — 1исгит сеззапз. Ова се Друга штета састоји у осујећењу каквог очекиваног умножења имовине, које би, по обичном ток;у ствари, доиста и настуиило, да противправног дела штетниковог није било. Цитат из А. Ђорђевића Систем II књ. стр. 178. |4 ) Грађански законик § 194. Кад оа вредност једне ствари определи зове се цена, која је обична, ако се узме обична корист по месту и времену у расуђење, ако ли се и друге особите околности, својства и угодности личне у призрење узму, онда постаје цена ванредна. 1б ) Један случај, који се у животу чешће дешава, јесте да путник буде покрађен од јавне женске, коју је у своју собу довео. Докаже ли гостионичар, да је путник јавну женску код себе доводио, онда он путнику за штету не одговара. 16 ) в. горе у пр. 10 преведени § 701. немачког грађанског законика. 17 ) 81игт, ор. сп. стр. 25 и сл. сасвим умесно критикује и ову одредбу законску, налазећи да је она за мале гостионичаре опасна. На месго законског

вели: »Ова одговорност (хотелијерова за путникове ствари) ограничена је до 1000 франака за новац и вредности или хартије на доносиоца од ма које врсте, а које нису Фактички депоноване у руке механџији или хотелијеру (( . И одиста би се гостионичари налазили у тешком положају без ових законских одредаба с обзиром на начело, које важи у ова два законика: да гостионичар одговара и без своје кривице и'да се само за штету услед више силе ослобођава одговорности. Замислимо себи само некога варалицу, који је у гостионицу са стварима одсео, Есако гостионичара тужи суду за то. што му је неколико хиљада Франака готовог новца или хартија бд вредности или како скуиоцено ирстење из коФера украђено, а које он у ствари није ни имао. Готов је такав човек и заклети се, да му је толико украђено и сведоке набавити, који ће потврдити, да је он толико код себе имао. Наш законик не садржи изрично тако ограничење одговорности гостионичареве, али ја мислим да њему има места и по нашек грађанском законику. 18 ) Исгина по нашем законику гостионичар одговара за штету, коју би путник небрежењем гостионичара или његових људи иретрнео, али ја мислим да се то тиче путникових ствари иотребних за путовање или оних, за које се не тражи особита пажња при чувању, а не за ствари, које треба најбрижљивије чувати, и које се тако лако дају изгубити и собом ионети, као што су новац, хартије од вредности и драгоцености. Такве ствари уредан домаћин не држи у коФеру, већ код себе или се нарочито гостиоиичару на чување предаду. који ће их у касу оставити, и у коме случају он за њих по уговору о остави одговара. Не преда ли их путник гостионичару на нарочито чување, онда се он, у случају да му те ствари нестану, неће моћи иозивати на одговорност гостионичареву, већ сам има да сноси иоследице

наређења предлаже он с1е 1е&е Гегегк1а да гостионичар за ону количину новца, хартија од вредности и драгоцености, које не служе за текуће потребе путникове, има да одговара само онда, ако су му ове на чување предане и кад се је он чувања изрично иримио. «Добар отац Фамилије, вели ЗСигт, носи са собом иа пут само оно што му је за пут потребно, и за те ствари треба да му гостионичар пружи исту сигурност, коју код своје куће има. За ствари од вредносги и велике суме постоје банкари, чекови и т. д. у 18 ) Вкиђепгаисћ, ор. с!*. стр. 171., мисли , да је по одговорност гостионичара без значаја, по аустриј. праву, да ли су унесене ствари путникове драгоцености или о^ичне ствари. На сваки начин, да овај писац заснива то своје мишљење на томе, што у законику (§ 970) нема изричног ограничења гостионичареве одговорности у погледу драгоиених ствари, већ само пропис о томе, да гостионичар одговара за предате му ( ( ствари», а и драгоценосги су (( ствари у . Инак ја мислим, да духу овога законскога прописа одговара тумачење, које заступам. Јер законодавац је помишљуо несумњиво на ствари, које путник за своју потребу носи, иа путничке ствари, а не и на драгоцености, готов новац, хартије од врелности, адиђаре — који се врло ретко с осталим стварима носе и који се нарочитом чувању гостионичаревом или сопственом поверавају. Сем тога тумачење које ја заступам више одговара интересима сабраћаја и правичности према гостионичарима, који би, ако би и за драгоцености важила иста правила за одговорност гостионичареву као и за обичне ствари, били великим опасностима од поступака непоштених, ла коумних и немарних путника изложени,