Полицијски гласник

ОТРАНА 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6

сВоје непромишљенооти. У таком случају има места примени § 805. грађанског законика: »Ако би кривице и онога било, који је оштећен, онда Ке сразмерна накнада и на њега пасти.« 1в ) 5. Штитећи на овај нод 4. охшсани начин гостионичаре у погледу одговорности њихове за ствари од вредности, законодавци су с друге стране сматрали за потребно, да гостионичару не дају могућности, да изигра једностраним иоступцима својим ону одговорност, коју му законски прописи у погледу осталих путникових ствари налажу. Ову би одговорност гостионичар најлакше могао учинити илузорном, кад би му се допустило, да објавом, прикуцаном на згодном месту у хотелу, или другим сличним начином, стави до знања путницима, да он скида са себе одговоЈзност за путникове ствари. И поред таке објаве, коју би путник и прочитао, гостионичар се своје обвезе, да за ствари путникове одговара, не може ослободити. Сматрали ми да његова одговорност потиче из уговора о пријему иутника на становања или непосредно из закона, таком једностраном изјавомонне може потрти дејства уговорне или законске обвезе. Тек кад би путник изрично гостионичару или његовим људима изјавио, да на ту објаву пристаје, могао би се гостионичар ослободити одговорности. Иемачки грађански законик то изрично и сномиње: § 701. трећи одељ. вели: »Објава, којом гостионичар одбија од себе одговорност, нема дејства. с( У нашем и аустриј, грађ. зак. нема о томе изрична спомена, али, с обзиром на гаУо 1е§18 у овом законском пропису о одговорности гостионичаревој, не може се усвојити тумачење, да је гостионичару допуштено једностраном објавом скидати са себе одговорност за путникове ствари. -") (овршиће ое) Др. Драг. АранђеловиЋ.

19 ) Ако би према иутнику, који би готов новац, хартије од вреднооти и драгоцености код себе или у овом коферу држао, од стране гостионичара или по наговору његовом од његових људи била извршена крађа, разбојншлтво или друго дело, кажњиво по кривичном законику, онда би на сваки начин гостиоиичар поред кривичне одговорности био одговоран и за накнаду штете. Само што би у овом случају герет доказивања, да су му те ствари дновац, хартије од вредности, адиђари) баш од стране гостионичара односно његових људи украђене, пао на путника и он би њихову вредност морао доказивати, а то је врло тешко, да не кажем готово немогућно извршити. 20 ) За у тексту заступано мишљење и 81ићегаисћ, ор. 014., II св. стр. 171, Кгатг, ор. 014. стр. 20'2Нсв. На против 8сћеу, у делу 1Не ОћПј;а41оп8уегћ&14ш88е (1еб аз4егг. а11§ет. Ртга4гесћ4з 2. НеГ4. 8. 412, мисли да у случају објаве од стране гостионичара, којом одбија одговорност за путникове ствари, нема места тој одговорности, ако је путник, при ступању у гостионицу, сазнао за садржину објаве. Јер по овоме писцу у томе што је путник, знајући за садржину објаве, одсео у гостионицу, лежи његов прећутни пристанак на искључење одговорности гостионичареве. Ако би се ово тумачење усвојило, онда би гостионичар морао доказати, да је путник, одседајући у гостионицу, знао за садржину објаве, којом гостионичар одговорност за путникове ствари одбија. А ово је врло тешко доказати, јер баш и да је објава прикуцана на највиднијем месту у гостионици, ипак је врло вероватно, да је уморни путник, који једва чека да легне, није прочитао. Сем тога усвајањем оваког тумачења ишло би се на руку непоштеним гостионичарима, нарочито у мањим местима, где је број го-

ОЕДМИ МЕЂУНАРОДНН КОНГРЕО ЗА КАЗНЕНК ЗАВОДЕ

(НАСТАВАК) 'Греће питање: По којим иравилима, у којим случајевима и на којим основима би требало осуђеницима или њиховим иородицама дати накнаду за несреИне случаЈеве, ко]и се осуђеницима догоде за време њиховог рада у заводу? Какве 6и нарочите одредбе у овом иогледу требало донети за малолетне осуђенике, који се налазе у колонијама на издржавању казне или у државним или ириватним заводима за иоиравку? Као год у приватним радионицама, тако се исто и у казненим заводима за време рада могу догодити и догађају се несреКни случајеви. Они се обично проузрокују: 1. случајно или услед какве више силе; 2. кривицом онога који рукује послом или његовог надзорника или кривицом једног или више осуђеника — не убрајајући овде и случајеве, који су проузроковани каквом забрањеном радњом, која би била кривично дело; 3. лакшом или тежом кривицом онога, коме се догодила несрећа; 4. комбинацијом више овде наведених узрока. Ови несрећни случајеви могу имати за последицу смрт или трајну или привремену, потпуну или делимичну неподобност за рад осуђеника, и могу с тога томе осуђенику или његовој породици нанети већу или мању штету. Многе су државе ово питање уредиле законодавним путем, а неке административном праксом; с тога, поред главноГ питања: да ли треба осуђеницима дати накнаду за несрећне случајеве, истиче се нарочито питање : да ли те накнаде треба да буду зајемчене и утврђене законоки, или да се оне дају као милостиња, и на који начин треба све то уредити. Конгрес ;је имао девет претходних извештаја и то од г.г. Сћеуззоп, СигН, ^оп ЕпдеЊегд, Ј^оша, РиМ, Сито ВогШоИо, ^оп Ваг1№з, А. — 7). — Н. Росћета АпЛгеае, Н. РазсаиЛ и ЕтИе 2пгсћег. Сви су они били сложни у томе, да сви разлози правичности и хуманости налажу, да се на постављено питање одговори позитивно, и да га треба у главноме решити онако, како га је решило Немачко Право. Тако исто су били сложни и у томе, да се закони, који говоре о несрећним случајевима за време рада у опште, не могу иотпуно применити на рад у казненим заводима; да обвеза државе није у свему онаква иста, каква је обвеза предузимача према његовим радницима; да према томе треба израдити нарочита правила. Али докле су сви били сложни у томе, да треба

стионица мали и путник у избору истих ограничен, да се изричним саопштењем путнику, да гостионичар не прима одговорност за путникове ствари, овај стави у дилему: или да рискира сигурност ствари, па да одседне у гостионицу, или да остане без преноћишта. дати накнаде осуђеницима, који су жртва несрећних случајева за време рада, дотле су се знатно разишли у мишљењима односно тога, како треба Формулисати принцип те накнаде. Једни хоће да осуђеници имају право на накнаду, које је огарантовано законом, док други хоће, да они накнаду примају више као милост од државе. Секција је после подуже дебате усвојила ове закључке: 1. У несреГмим случајевима, који се догоде за'време рада у казненим заводима, треба давати накнаде осуђеницима или члановима њихових иородица, који имају ирава на иотиору, иод условом да неиодобност за рад иосто]и иосле иуштања у слободу; 2. У земљама, у којима. аостоји ираво на накнаду и. корист слободног рада, треба закон о несреКним случајевима за време рада у казненим зесводима да регулишс — у нарочитим границама —- ираво на накнаду осуђеника; 3. Пра.во на накнаду Је искључено, ако ]е осуђени ироузроковао несреЛни случа .Ј СвоЈевољно, или услед намерног неиокоравања иравилима, или каквом свОЈОм тежом кривицом. Накнада има строго карактер иомагања, и утврђиваће се у границама максима и минима, коЈи се одређују ирема тежини неиодобности за. рад. 4. Слична наређења, само у ширем и либералнијем смислу, треба донети односно накнада, које се има .Ју давати младим осуђеницима, затвореним у колонијама или заводима за иоиравку. И у седници целога конгреса повела се доста жива дебата поводом тога, да ли треба нитање о накнади регулисати закоиом или административним путем, и г.г. ОШГоп, Вгиа а и Сгатег бунили су се противу тога, да осуђени има апсолутно право на накнаду у несрећном случају, који му се догоди за време рада. У оваквом случају држава је увек помагала и накнађавала штету осуђеницима: зашто сад од овог накнађавања стварати законску дужност ? Зар није опасно, веле они, и за дисциплину и за поправку осуђеника уносити у закон такву обавезу и нарочито у закон унети и количину накнаде? Они веле, да је много боље све то, па и количину накнаде, одређивати правилником, према околностима и уређењу сваког завода. Међутим други као г. г. СНтапеШ, ЕпдеЛћегд, Но1гћпесћ1, Оигаш! и Епде1еп били су противног мишљења, тврдећи, да накнада треба да буде заведена законом, а не простим правилником. Слободан раденик не треба ни у колико више да буде заштићен од осуђеника, а законским уређењем неће се реметити дисциплина, што најбоље показује аустријски закон. По свршеној дебати усвојена је одлука секције скоро једногласно. Четврто нитање: види код првог питања треће секције. Пето питање: По којим иринцииима би се могло доиустити, да осуђеницираде иољоиривредне иослове у иољу, и на коЈи начин би се