Полицијски гласник

БРОЈ 6

НОЛИЦИЈСКИ^ГЛАСНИК

СТРАНА 53

могли органиаовати такви иослови као и други оиу^те норисни радови на слободном ваздуху. Трећи међународни конгрео за казнене заводе. који се одржао 1885 у Риму, бавио се овим нитањем само узгре,дно, на захтев неколико својих чланова. Али је и ово једно тако важно питање, да га је требало изнети на расправљање као засебно из више разлога. Ако се узме у обзир, да се принцип индивидуализирања може извести само тако, ако се допусти, да се осуђеници. који су се раније занимали земљорадњом, виноградарством или којим другим послом у пољу, што је могуће више занимају сличним пословима; с обзиром даље и на то, да се туберкулоза, која у велико влада по казненим заводима, може сузбити само занимањем осуђеника на слободном ваздуху; и најзад ако се узме у обзир и то, да су многе земље почеле да воде рачуна о свему овоме и да допуштају осуђеницима и пољски рад, онда се јасно види, до је одиста ово питање достојно расправљања једног међународног конгреса. Јасно је да из три разлога: физиолошког, моралнрг и економског не греба допуетити, да осуђеници раде само у затвору; увек треба комбиновати рад у затвору са опште корисним радом ван завода, као што је нарочито прављење и одржавање комуникационих среотава. Иољски рад осуђеника показао се у извесним државама, нарочито у колонијама, као врло погодан и препоручује се за колонизирање у некултурним крајевима. Важност овога питања види се и по томе, што је заинтересовало многе стручњаке и изазвало читаву масу извештаја. Осамнаест извештаја је било и то од г. г. ЕИеипе Е1ап<Ип, Јт^з Реће1е 6,е Мадуапу, 0. КеИегћа1а, А. 1,адиеззе, УепИег, Ји1ез Кггк1у, Бг. СигН, ЗГтбоп Е. ВаШч>Гп, Ј. Р. УГпсепзгт, АЉгп ХЈМуагГћ, КаН На(пег, Вегпагб. РгИЛтапп, В. АЧгатига, Ко\зег1 Н. Магг, АпГогпе Магћотсћ, Р. V. НпМп, 1_,оиХсћгпвћг и г-ђа гроФица Еидбте КартаГ. (наставиће се) ' Д-р Бож. В. МарковиЂ. цодИДНЈСКД УРЕДБА

(наставлк) §. 2. »Како ови полицијски преступци не спадају у ред тежи преступака и злочинства, то ће полицијске преступнике, који су један или други од ње учинили, саме полицијске власти сходно правилима ове уредбе на одговор узимати и по слову полицијскога закона казнити«. Кад се већ није нашло разлога да се, одмах после ројаве данашњег Казненог Законика, преради из основа Полицијска Уредба, и том приликом доведе с њим у сагласност и у Формалном погледу, то се изрази: „иолицијски ирестуиници« и »полицијсци закои« морају, не само у овом §-Фу већ и у целој Уредби, а у циљу што јаснијег и бољег разумевања, заменити са

изразима: аолицијски истуии или само истуии и Еазнени Законик. § 5. " »Како окружне вароши и она Београда стоје са својим примирителним судовима непосредно под вишим полицијским властима, које у месту постоје, то Јће у свакој окружној вароши тамошњи окружни начелник, а у вароши Београду местна управа и ону полицијску власт, кој а среским начелницима ирииада, над полицијским кривцима упражњавати«. §• 6. »Сходно кругу своје власти примирителни суд и од сад ће преступнике, које он .због веће њине кривице не може казнити, шиљати и предавати на даљи с њима ноступак надлежном среском начелнику: но примирителни суд окружне вароши предаваће такове веће преступнике претпостављеном му у месту окружном начелнику, а онај вароши Боограда местној управи (§ 4). Сваки пак срески начелник како из. учињеног испита над полицијским иреступником види, да овога кривица превазилази круг припадајуће му власти, снровешће таквога преступника начелништву, где и од куд дејствује начелник полиције окружне«. § 7. »Окружно начелништво, кар и Управа вароши Београда предаваће надлежном окружном суду на осуђење сваког преступника, који је кривицу учинио, која круг његове власти превазилази (§ 4. в.), или за коју полицијски казнителни законик казни не одређује, која дакле као тешко преступљење или као злочинство пред исти суд мора доћи.« Сви ови § §-фи говоре о надлежности општинских, среских и окружних полицијских власти за извиђање и пресуђење иступних дела. Говорећи о законима о изменама и допунама Полицијске Уредбе од 17. јануара 1876. и од 24. јулд 1877. год., видели смо, да је до ових закона постојала знатна разлика између поменутих власти у погледу извиђања и пресуђења иступних дела из III части Казненог Законика. Данас ове разлике нема, а за ислеђење и нресуђење преступа и злочина постоји Кривични Поступак, те с тога су и ови §§- фи без вредности. § 8. » Примирителни судови као иолицијска власт и Управа вароши Београда, дејствоваће и кад имају ислеђивати и решавати полицијска преступљења по правилима постојећих својих Устројенија.« ПараграФ овај има свог ослонца у разлици устројства Управе града Београда и општинских судова с једне, и окружних и среских власти с друге стране. Докле су дужности и делокруг рада последњих одређени данас Законом о уређењу округа и срезова, дотле Управа града Београда има своје специјално устројство — Устројенгуе Уиравитељства. вароши Београдаа у времену кад је издата Полицијска

Уредба, постојало је и Устројеније Обштина, које је доцније замењено Законом о оиштинама. § 9»Срески начелник може, а и у дужност му се то ставља, да не само онде, где обитава него и у свакој општини подручног му среза, у коју год дође, полицијске иреступнике на испит узима и казни, ако и онда тамо за његову власг има, иа су од иримирителног суда веК сиремни, да му се могу на иостуиак иредати. Од ове дужности, да сиреч у општини среза, у коју је дошао, и полицијске преступнике испита и казни, може среског начелника одрешити само пречи цравитељствени посао, који никако одлагање не трпи, и потреба, да поради таквог истог носла одма, како онај ту сврши, дал.е отиђе." За правилно разумевање овог §-Фа иртребно је знати, да је његов текст, овакав како је исписан из најновијег издања Полицијске Уредбе, погрешно преписан из . њеног првобитног издања. Читајући овај §, човек је принуђен да погађа смисао речи: »ако и онда тамо за његову власт има .« Исте ове речи у првобитном тексту гласе: »ако ји онда тамо за. његову власт имаЛ У место да је ји замењено са их, оно је замењено само са и, и отуд је настала сва ова нејасноет. Наређења исписаног параграфа измењена су, у неколико, 1У-им ставом- § 4 а. Полицијске Уредбе (измене и допуне од 1876. и 1877. год.), по коме је извиђање и пресуђење иступа по приватној тужби стављено, на првом месту, у дужност општинским властима. § 13»Окружни начелник свако иолицијско дело, које у круг његове власти спада (| 4 в и § 5) има ислеђивати и решити с двојицом од чланова свога начелништва (Устројење окрулших начелничества, од 12. ма.ја 1839.), који ће му у том помагати и своје мњење давати, којим ће се он онако исто ползовати, као и срески начелник с мњењем кметова или општинара по §-фу 10-ом. Осим тога кад би год окружни начелник званачно у своје окружије кзашао и тамо, по потреби, какав правитељствени посао, који обично срески начелник извршује, сам собом отправљао онда може он и у срезу оне, који би под његовом заповесги и предузетом послу какву дуа;ност извршивали па би онда што полицијски скривили, не само као окружни иачелник, него и оном влашћу на одговор узети и Казнити, која по овој уредби среском начелнику припада (§ 4 б.) к . Одредбе о надлежности окружног начелника у првом отаву овог §-Фа без вредности су с обзиром на оно што смо већ казали о §§ 5. 6 и 7. Иоред овога, § 4 в и не постоји у Полицијској Уредби, већ еамо § 4 под а и 6. Други став исписаног §-Фа замењен је Законом о уређењу округа и срезова. По последњем ставу чл. 23 овог закона, окружни начелници кад путују службено