Полицијски гласник
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
по округу , иа би се према њима лично, или њиховом службеном раду, или у опште у њиховом присуству, учинило какво иступно дело из III части Казненог Законика, имају на лицу места власт извиђања и кажњавања по ставу другом § 4 а Полицијске Уредбе. § 18. »Попечитељство унутрагањих дела, под којим све земаљске полицијске власти нарочитопо струци полицијској стоје, управљаће и упућивати исте власти на поредак и законитост и у пословима тичућим сепоступка сполицијским преступницима; по томе оно ће полицијске власти, кад у овим пословима. погреше или скриве, надлежним начином и путем исправити и заслужној казни подвргавати. Поредтога попечитељсгво унутрашњих дела мотриће и радити, да сваки, на коме је неправедна и противзакона полицијска пресуда извршена, добије од оне полицијске власти, која му је криво учинила, накнаду проузроковане му штете повређене му части и претрпљене казни. 0 овој накнади доносиће и то коначно решеније само иопечитељство Внутрених Дјела, ако оно и казн собом над нолицајним судијом изрече ; и по томе има оно ираво накнаду ову умјерити, ако за иретерану нађе. Гди се пак, погрејешивши полицајни судија за подобно своје противзаконо дјело по тачки 14. глави II. уредбе П \' в 7 ч од 17. марта 1842,. год. 1гШ—'— под (_у. 2 64. суд даје, ту и за ову накнаду има грађански суд пресуду изрећи.« (наотавиће об) Д. Ђ. Алимпић.
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ОТАНОВНИШТВА (нАСТАВАК) Преко ових карата и преко одјавних листа, тако су узајамно скопчана сва одељења у целој Пруској па и Немачкој, да им је у свако доба могућно тачно пратити кретање појединих лица, ма колико они мењали места становања. Лица, која се на време не пријаве, кажњавају се од 1—60 марака. Обично се казне од 1 —10 марака. Оне се обично редом изричу. Казну изриче једно нарочито одељење (VI одељење) у полицији, које доноси пресуде за сва иступна дела. Једно достављено лице добије од полиције пресуду без претходног саслушања. Ако изјави, да са том иресудом није задовољно, полиција шаље акта суду, који врши ислеђење и доноси нову пресуду. То су у главном послови, што их ово полицијско одељење има у погледу пријављивања становништва. Још један, доста разгранат посао,врши одељење у томе, што води евиденцију судом кажњених лица. Свако такво лице, које је у Берлину учинило какво дело и од берлинских судова осуђено, и свако
'У Уредба ова изрично је укинута Законом о чиновницииа грађанског реда од 24. марта 1861., а овај опет данашдим законом под истим именом.
лице које је у Берлину рођено па ма где било осуђено — добије по један казнени регистарни лист, у који се опет по извесним правилима заводе казне. Како је тај посао разгранат и велики, може се ценити из тога Факта, што су ти казнени регистарни листови распоређени у 2000 Фијока. Целокупни персонал овога одељења износи сада 156 чиновника. У 1890. год. било је 104 а у 1900. години 138 чиновника. ШеФ одељења је један полицијски саветник. Сви остали чиновници примају се у службу за то одељење,- пошто испуне нарочите услове. Сваки кандидат мора, да је служио најмање. 9 год. у сталном кадру; да никад у животу није кажњаван за бешчастећа дела; да је шест месеци био на бесплатној пракси, у неком оваком одељењу ради упознавања са радом, и да је после тога времена добио од шеФа одељења оцену како је способан и за самосталан рад у тим пословима. 11 и један чиновник овог одељења не може бити одређенна рад у каквом другом иолицијском одељењу, ако само није испунио услове, који се и за онај рад траже. У одељењу има привремених чиновника, асистената и секретара. Са овим иоследњим чином њихова се каријера и завршава. После тога могу још само добити ночасну титулу »канцеларијског саветника.« И овим чиновницима као и жандармима (шуцманима) у квартовима, забрањено је под претњом најстрожије казне, да ради услуге ириватним лицима издају адресе појединих лица. Да би се у неколико могла боље увидети корист коју ово одељење даје полицији и другим властима изнећу неке статистичке податке о раду берлинске полиције, штампане у 1902. год.
н УЈ е У вароши, а не. и оне адресе, по којима се писма имају слати на друго место ради предаје, као што је пре било.
У којој ГОДИНИ
Тражење општине
Судско тражење
Тражење оеталих влаети
< I ^ II ^ 9 н п. и
Тражење адресе за писма и телеграФе
Придолазак у опште
1891
64.686
59.747
27.443
41.398
211.341
2,365.596!
1892
71.283
70.290
64.773
43.757
225.776
2,404.530
1893
76.004
65.004
84.235
46.604
219.037
2,531.640
1894
88.072
56.514
60.909
44.913
223.776
2,549.136
1895
77.193
56.992
65.397
43.898
223.798
2,558.293
1896
79.232
59.735
60.953
57.212
237.472
2,701.083
1897
89.299
66.415
48.916
67.878
247.564
2,778.224
1898
83.963
63.109
60.227
87.474
254.296
2,817.780
1899
84.792
72.526
83.806
92.040
253.083 2,857.511 II
1900
99.695
68.052
77.594
97.948 <
230.450 2,916.529 II"
Уз ове бројеве нису стављена и усмена тражења што су за поједине адресе притицала а нису поменута ни тражења из скоро свих полицнјских одељења, којих би било просечно свакбг дана но 2100 питања. Са њима заједно укупан број Питања био би у години дана од прилике на. 3,500.000. Приход за издавање приватних адреса, тако нешто је растао из године у годину; докле је у 1891. год. износио 14.859 марака — дотле је 1900. год. већ порастао на суму преко 50.000 марака. У начину организације одељења за пријем становништва има веће или мање разлике, код разних вароши у Пруској, што све зависи од величине њихове и разних локалних потреба. У колико је која варош мања, у толико су и Формалности
У години
пријавне листе
одј авне листе
пријавне листе
одјавне листе
Колико је писама са поште дошло ради означавања адресе ?
Колико је таквих адреса пронађено ?
Ко.шко није пронађено ?
и з Б е
р Л И Н 8 '
из предграђа
1891
1,023.663
854.681
211.341
88.391
122.950
1892
992.569
835.965
-
-
225.776
93.111
132.665
1893
984.457
829.090
64.585
44.855
219.037
87.323
131.714
1894
994.180
839.601
77.109
50.699
223.776
83.703
146.073
1895
1,003.066
835.224
80.685
50.753
223.798
77.269
146.529
1896
1,047.802
880.129
90-545
60.035
237.472
' 76.490
160.982
1897
1,073.374
902.074
98.665
61.104
247.564
81.158
166.406
1898
1,091.619
876.332
103.268
70.318
254.296
82.971
171.325
1899
1,104.686
905.044
77.066
52.402
253.083
72.010
181.073
1900
1,150.001
949.348
53.715
39.433
230.450
66.213
164.237
Растење броја предатих листова долази отуда, што се број становника знатно умножава. По овој табели изгледа, као да. је иоследњих година рио далеко мањи резултат у проналажењу адреса поштанских писама. Та разлика у бројевима долази са тога узрока, што се од неколико година у одељењу узима, да су само оне адресе пронађене, кад дотично лице ста-
око сређивања материјала простији. Да је тако видиће се из следећих излагања. Одељење за пријаву становништва у Хановеранској полицији разликује се од берлинског у,неким тачкама. Да не би понављали ствари, које су већ напред изложене, помеЦућемо само оне, које одступају од те једнакости.