Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

по округу , иа би се према њима лично, или њиховом службеном раду, или у опште у њиховом присуству, учинило какво иступно дело из III части Казненог Законика, имају на лицу места власт извиђања и кажњавања по ставу другом § 4 а Полицијске Уредбе. § 18. »Попечитељство унутрагањих дела, под којим све земаљске полицијске власти нарочитопо струци полицијској стоје, управљаће и упућивати исте власти на поредак и законитост и у пословима тичућим сепоступка сполицијским преступницима; по томе оно ће полицијске власти, кад у овим пословима. погреше или скриве, надлежним начином и путем исправити и заслужној казни подвргавати. Поредтога попечитељсгво унутрашњих дела мотриће и радити, да сваки, на коме је неправедна и противзакона полицијска пресуда извршена, добије од оне полицијске власти, која му је криво учинила, накнаду проузроковане му штете повређене му части и претрпљене казни. 0 овој накнади доносиће и то коначно решеније само иопечитељство Внутрених Дјела, ако оно и казн собом над нолицајним судијом изрече ; и по томе има оно ираво накнаду ову умјерити, ако за иретерану нађе. Гди се пак, погрејешивши полицајни судија за подобно своје противзаконо дјело по тачки 14. глави II. уредбе П \' в 7 ч од 17. марта 1842,. год. 1гШ—'— под (_у. 2 64. суд даје, ту и за ову накнаду има грађански суд пресуду изрећи.« (наотавиће об) Д. Ђ. Алимпић.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ОТАНОВНИШТВА (нАСТАВАК) Преко ових карата и преко одјавних листа, тако су узајамно скопчана сва одељења у целој Пруској па и Немачкој, да им је у свако доба могућно тачно пратити кретање појединих лица, ма колико они мењали места становања. Лица, која се на време не пријаве, кажњавају се од 1—60 марака. Обично се казне од 1 —10 марака. Оне се обично редом изричу. Казну изриче једно нарочито одељење (VI одељење) у полицији, које доноси пресуде за сва иступна дела. Једно достављено лице добије од полиције пресуду без претходног саслушања. Ако изјави, да са том иресудом није задовољно, полиција шаље акта суду, који врши ислеђење и доноси нову пресуду. То су у главном послови, што их ово полицијско одељење има у погледу пријављивања становништва. Још један, доста разгранат посао,врши одељење у томе, што води евиденцију судом кажњених лица. Свако такво лице, које је у Берлину учинило какво дело и од берлинских судова осуђено, и свако

'У Уредба ова изрично је укинута Законом о чиновницииа грађанског реда од 24. марта 1861., а овај опет данашдим законом под истим именом.

лице које је у Берлину рођено па ма где било осуђено — добије по један казнени регистарни лист, у који се опет по извесним правилима заводе казне. Како је тај посао разгранат и велики, може се ценити из тога Факта, што су ти казнени регистарни листови распоређени у 2000 Фијока. Целокупни персонал овога одељења износи сада 156 чиновника. У 1890. год. било је 104 а у 1900. години 138 чиновника. ШеФ одељења је један полицијски саветник. Сви остали чиновници примају се у службу за то одељење,- пошто испуне нарочите услове. Сваки кандидат мора, да је служио најмање. 9 год. у сталном кадру; да никад у животу није кажњаван за бешчастећа дела; да је шест месеци био на бесплатној пракси, у неком оваком одељењу ради упознавања са радом, и да је после тога времена добио од шеФа одељења оцену како је способан и за самосталан рад у тим пословима. 11 и један чиновник овог одељења не може бити одређенна рад у каквом другом иолицијском одељењу, ако само није испунио услове, који се и за онај рад траже. У одељењу има привремених чиновника, асистената и секретара. Са овим иоследњим чином њихова се каријера и завршава. После тога могу још само добити ночасну титулу »канцеларијског саветника.« И овим чиновницима као и жандармима (шуцманима) у квартовима, забрањено је под претњом најстрожије казне, да ради услуге ириватним лицима издају адресе појединих лица. Да би се у неколико могла боље увидети корист коју ово одељење даје полицији и другим властима изнећу неке статистичке податке о раду берлинске полиције, штампане у 1902. год.

н УЈ е У вароши, а не. и оне адресе, по којима се писма имају слати на друго место ради предаје, као што је пре било.

У којој ГОДИНИ

Тражење општине

Судско тражење

Тражење оеталих влаети

< I ^ II ^ 9 н п. и

Тражење адресе за писма и телеграФе

Придолазак у опште

1891

64.686

59.747

27.443

41.398

211.341

2,365.596!

1892

71.283

70.290

64.773

43.757

225.776

2,404.530

1893

76.004

65.004

84.235

46.604

219.037

2,531.640

1894

88.072

56.514

60.909

44.913

223.776

2,549.136

1895

77.193

56.992

65.397

43.898

223.798

2,558.293

1896

79.232

59.735

60.953

57.212

237.472

2,701.083

1897

89.299

66.415

48.916

67.878

247.564

2,778.224

1898

83.963

63.109

60.227

87.474

254.296

2,817.780

1899

84.792

72.526

83.806

92.040

253.083 2,857.511 II

1900

99.695

68.052

77.594

97.948 <

230.450 2,916.529 II"

Уз ове бројеве нису стављена и усмена тражења што су за поједине адресе притицала а нису поменута ни тражења из скоро свих полицнјских одељења, којих би било просечно свакбг дана но 2100 питања. Са њима заједно укупан број Питања био би у години дана од прилике на. 3,500.000. Приход за издавање приватних адреса, тако нешто је растао из године у годину; докле је у 1891. год. износио 14.859 марака — дотле је 1900. год. већ порастао на суму преко 50.000 марака. У начину организације одељења за пријем становништва има веће или мање разлике, код разних вароши у Пруској, што све зависи од величине њихове и разних локалних потреба. У колико је која варош мања, у толико су и Формалности

У години

пријавне листе

одј авне листе

пријавне листе

одјавне листе

Колико је писама са поште дошло ради означавања адресе ?

Колико је таквих адреса пронађено ?

Ко.шко није пронађено ?

и з Б е

р Л И Н 8 '

из предграђа

1891

1,023.663

854.681

211.341

88.391

122.950

1892

992.569

835.965

-

-

225.776

93.111

132.665

1893

984.457

829.090

64.585

44.855

219.037

87.323

131.714

1894

994.180

839.601

77.109

50.699

223.776

83.703

146.073

1895

1,003.066

835.224

80.685

50.753

223.798

77.269

146.529

1896

1,047.802

880.129

90-545

60.035

237.472

' 76.490

160.982

1897

1,073.374

902.074

98.665

61.104

247.564

81.158

166.406

1898

1,091.619

876.332

103.268

70.318

254.296

82.971

171.325

1899

1,104.686

905.044

77.066

52.402

253.083

72.010

181.073

1900

1,150.001

949.348

53.715

39.433

230.450

66.213

164.237

Растење броја предатих листова долази отуда, што се број становника знатно умножава. По овој табели изгледа, као да. је иоследњих година рио далеко мањи резултат у проналажењу адреса поштанских писама. Та разлика у бројевима долази са тога узрока, што се од неколико година у одељењу узима, да су само оне адресе пронађене, кад дотично лице ста-

око сређивања материјала простији. Да је тако видиће се из следећих излагања. Одељење за пријаву становништва у Хановеранској полицији разликује се од берлинског у,неким тачкама. Да не би понављали ствари, које су већ напред изложене, помеЦућемо само оне, које одступају од те једнакости.