Полицијски гласник

БРОЈ 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

У Хановеру је рок за пријављивање само три дана, а за оне који су ступили у болницу или који завод само 24 сата. Дужност пријављивања код њих подједнако пада и на издаваоца стана и на кирајџију. Казна, је до 30 марака због непријаве. У кварту се пријавне листе заводе само у две књиге и то: у општи регџстар по азбучном реду, и у квартовне књиге. Свака кућа има своју нарочиту квартовну књигу, тако : да има тих књига за, сваку улицу толико, колико она има, бројева. Малих регистарних листова немају. За свакога новопријављеног странца испуњује се укварту по званичној дужности једна пријавна листа нарочитог Формулара," која се за разлику од осталих зове страначка листа., и док се прва листа шаље у централно одељење за пријављивање, дотле се ова друга страначка листа шаље у нарочито полицијско (IV) централно одељеЉе на распоред и употребу. У томе одељењу листе се распоре'ђују по азбучном реду. Пре но што се у ред ставе заводе се оне у спискове по^ељене према разним државама. Поданици свију балканских држава заводе се у заједнички списак, са нарочитом рубриком поданства, одакле се види и којој држави које лице припада. (наставиће се) В. Лазаревић.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један слунај из нл. 172. закона о општинама. Суд општине с изјавио је Државном Савету жалбу противу три решења окружног начелства, и то: од 20. новембра 1905. године Вр. 14885., и 2К новембра 1905. године Бр. 11903., и 23. новембра 1905. године Бр. 11961., којима су задржане од извршења извесне" одлуке одбора општинског. Жалба је снабдевена. са 5 дипара таксе. Како је ова жалба онштинског суда снабдевена само са 5 динара таксе, а међутим она је изјављена противу три разна, решења окружног начелства, то према пропису ТБр. 29. таксене тариФе. није довољно таксирана, те је Државни Савет није ни узимао у поступак, него ју је изузетно од чл. 9. закоиа о та,кса,ма, а на Ђснову чл. 1 72. закона о општинама, оставио у акта. Одлука. од 21. децембра 1905. године № 9062. Случај неумесне примене нл. 158. закона о општинама. Начелник среза н наредио је суду општине л чке, да изврши нанлату 37 динара, од тамошњег овештеника, коју суму има да плати по извесној пресуди среске власти. Та наредба, није извршена у остављеном року, и срески начелник, ионављајући је актом од 21. септембра 1905. год.

наредио је, да се наплата изврши у року од 24 сата, и да му председник општине поднесе изјашњење за што то није по првој наредби учинио. 11о тој наредби суд је саслушао свештеника, и овај изјавио: да казну неће да плати, јер је дело застарело. О овоме'је суд известио среску власт, молећи је, да за наплату осуде стави забрану на свештенички бир. У исто време председник општине бранио се, да по првој наредби није изврттшо наплату с тога,, што је осуђени обећао, да ће новац сам донети, а ако не учини он ће то у року од два дана извршити. Та је изјава од 5. октобра 1905. год. Али како ни до 10-ог истог месеца ово није учииио, срески начелник га је осудио на губитак 5-то дневне плате и да он плати 37 динара казне, на коју је свештеник осуђен. Но изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 23. јануара 1906. године № 188. поништио је пресуду среске власти, налазећи да у овом случају ничим није утврђено постојање дела из чл. 1 58. закона о оптптинама. да би жалитељ могао бити кажњен губитком плате, а још мање осуђен и на накнаду ненаплаћене хсазне, јер за то полицијска власт није ни ттадлежна. Један случај погрешне примене чл. 10. занона о таксама. II. Н., срески начелник, окривљен је, што је противно чл. 10, закона о таксама, доносио решење по предметима, који нису били снабдевени прописном таксом. Окривљени срески начелиик бранио се, да је чиновник. одређен на рад по предметима те врсте, примао' молбе и вршио потребна саслушања, а он верујући да је такса, плаћена, ЗТТмо иозгписао решења. Даље је навео, да је утврђено, да је такеа до&ста била и плаћеца, те по томе нема до њега никакве' кривице. Одбрана му није уважена. већ је осуђен на плаћање казнене таксе из чл. 10. закона о таксама. Као разлог, за осуду, наведено је: да је он, као старешина надлештва, с обзиром на чл. 5. закоиа о таксама, био дужан да се уверава, да, ли је плаћена такса но свима оним нредметима, ио којима доноси решења. Ову осуду одобрио је и Министар финансија решењем од 25. јануара 1905. године ПрБр. 1074., противу кога је осуђени изјавио жалбу Државном Савету. Државни Савет нашао је, да решење Миттистрово не одговара закону, јер је овде погрешно примењен чл. 10. у вези чл. 5. закона о таксама, који предвиђа казну само за оне државне службенике, који би узимали у рад какво иисмено, по коме нису наплатили таксу, што овде већ није случај. То, што је жалител,, као старешина надлештва, потписивао решења по предметима, на којима је радио одређени чиновник, који је наплаћену таксу по истима упропастио, дело је 8Ш §епеп8, које је предвиђено и казнимо ио закону о чиновницима грађанског реда.

Ово посматрање саветско усвојио је и Министар Финансија,. Одлука Државног Савета, од 2. децембра 1905. године № 8641. Ствари закупца, унесене у закупно добро, служе закуподавцу као залогаза кирију, и појављени сопственик дужан је да докаже прече право својине, без обзира на залогу закуподавца. По решењу Јтрвостепеног суда за варош Београд од 7. маја 1904. године Бр. 13773,, кварт теразијски за обезбеду дуга од кирије, за рачун Арсе И., овд. каФеџије, извршио је нопис покретности Михаила II.... — Дужник Михаило, при иопису, изјавио је да ствари, нађенеу штампарији, нису његове, већ његове жеџе Василије, што је и она признала, изјављујући: да не дозвољава, да се њене стари узму у попис за дугове њеног мужа. За доказ о својини поднела је поравнање, закључено пред првостепеним трговачким судом 2. марта 1904. године А« 4028., између њеног мужа Мијаила и Гавре Д..., пттампара, на коме се поравнање налази и пренос Гаврин на њу, потврђен код кварта врачарског 20. марта 1904. године Вр. 3561. Иоверилац Арса није признао Василији нрече право на пописане ствари, оснивајући своје право на § 686. грађанског закона. Према оваквим њиховим изјавама, кварт је нашао, да. је, и ако су ове ствари' по ранијој забрани Иетра Ј.. .. дате на чување Василији, ипак поверилац Арса, у јачем праву, пошто овај дуг проистиче од кирије а наплата је исте првенствена, и по § 686. грађанског закона ове ствари служе као залога повериоцу, — па је донео своје решење од 12. маја 1904 године Бр. 9118., да се исте ствари одузму од Василије и преддду на чување одређеном стараоцу. "Ово је решење, по жалби Василијиној, одобрила Управа града Београда решењем својим од 15. маја 1904. године Бр, 16692.. Ну, по лгалби Василијиној, решење Управино поништио је Министар унутрашњих дела са разлога: што кварт. поред обзира на § 686. грађанског закона, није расправио и питање о јачем праву својине пописаних ствари. Усвајајући примедбе Министрове, кварт је се понова упустио у расматрање овог предмета, па је нагаао, да је поверилац Арса у јачем ттраву од појављеног господара Василије. 0 тога је, на основу § 466. грађанског поступка, решењем својим од 31. јула 1904. године № 9478. упутио Ва,силију, да код надлежног суда поведе спор и овим своје јаче право на пописане ствари докаже. Ово је рептење, по жалби Василијиној, одобрила Управа града Београда решењем № 26427. 1904. год., а решење Управино одобрио Министар унутрашњих дела својим ретттењем од 31. авгусга 1904. године П№ 24409. По изјављеној жалби, Државни (Јавет нашао је, да је ожалбено решење Министрово саобразно закону зато, што ствари,