Полицијски гласник

ВРО.Г 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСЛТИК

("ГРА11А 59

капетана изашао на она мала, крајња врата из Вашега Двора — Ко је био то ? — упита зачуђено цар Ваше Величанство — одговори са осмејком Фуше..... Ишло је кришом госпођи Р... —- 'Кути Фуше... Ти си прави волшебник... Ти правипЈ чуда од твоје полиције... Увек у служби 1!ашем Величанству.. Фуше је, дакле, пазио на свакога. почев озго од цара,, иа доле до просјака. Разуме се , цара су његови агенти пратили, да му се што не деси, а оне ове друге по Паризу мотрили су, да пгго мимо реда и закона не чине... 9. Фуше је увео после у полицију и даме... Основао је женске клубове за поверљиве циљево. Изабрав туна само лепо женскиње, које јо имало и дражи и духа — намамљивао је у то друштво отменији мушки свет, да се ту проведе, а, разуме се, и — избрбља... Вели се у једним мемоарима: да је, то на овај клуб , то на пуговање и дијурне агената, само за једанаест месеци, у једној години, утрошено — 5,400.000 Франака !!... Фушеов агенат, Аделаида. Солнијерова, жена лепа и духовита, путовала је ио Европи, и, под именом удовице госнође Бригете, настањивала се час на овом, час на оном крају... Свуда, где је стигла по датом јој нлану, скунљала је друштва, прибирајући око себе: дипломате, министре и друге важније политичке људе... Од њих је сазнавала и мамила све што јој је требало, па је то јављала у Париз. Онет у самом Паризу Фуше је умео да увуче себи у службу све: и каФеџију и занаџију, и возача и носача, и адвоката и попа, и т. д. Више пута дрзак је био, да са својим људима прави досетке и да се игра шале. Тако се прича. да је једнога дана Фуше ноднео раиорт Наполеону : како у престоници овлађује слободнија струја, како се о њому, Наполеону, миого говори у Паризу, како га често узимљу у дискусију, да му замерају ово или оно, и т. д. За не желим, — одговорио је јетко Панолеон, да се о мени толика брига води, не волим да народ толико моје ствари претреоа, да ме критикује... — Молим... Очекујем од вао, драги мој Фуше, да то спречите, да нађете начина, да се пажња публике окрене на другу отрану... А ?... , — Разумем... — Ви оте вешти... А ?... Гледаћу.... Имам већ једну мисао... — Какву ? - Видећете... Учинићу да се деси нешто страшно... ужасно... Што скоро није било... Неколико месеци само ће се о том говорити... — Ха... Ха... — подвикну гласно Наполеон... А шта то ? Молим... То-је моја тајна.

— Добро... добро, Фуше... Знам... вештак сте за све...

И заиста, после једно десетак дана, деси се у вароши страховито злочинство, какво се никад не памти... Узбуни се цео Париз... Ствар је.била у овоме. Пре неколико дана у улицу Св. Бернхарда доселио се некакав Грк, Колотерос, за кога се говорило да је милионар. Најмио је велики стан. Собом је довео многу послугу. И одмах је почео богато живети, друштво скупљати, забаве давати. и т. д. Једногјутра, рано. пролазећа публика примети, пред станом Грковим, убијена човека, сва у крви, без главе... Околни суседи по оделу познаду у убијеноме веселог иортира милијунаревог... На глас о томе скупи се силан евет.... Мало после дође и полиција... Попну се у стан Грков, када, горе на степеницам.а, нађу још две лешине... Но оделу познаду осталу послугу... Полиција са људима уђе у собе милионарове. У спаваћој соби на кревету нађу Грка где лежи, заклапа, без главе, свог у крви... Ужасан злочин. Крв иопрскала но кревету, по собама, ходнику, по целом стану... Столови и ормани обијени... Слика почињених злочина беше доиста страховита... На два сахата после овога пукао је глас по целој вароши. За мало, па се цео Париз слеже у Бернхардову улицу... Свет почне гунђати и тражити, да се злочинци похватају... Полиција се дала на посао. Отворила најживл.у истрагу. Лете наредбе, расниси; описују се злочинци како изгледају, обећавају сс награде У подне дође и сам Фуше на место злочина. Он беше узбуђен, озбиљан и строг, издаде и сам неколико зановес.ти, да би се истрага убрзала... У вече донесоше новине целу слику догађаја, описујући злочин страховитим бојама... По пијацама, каванама, кућама и у Фамили .јама, ништа се друго није горорило, него само о овоме догађају... У свет уђе као нека наника и страх...

После неколико дана Фуше је био опет на ранорту код Наполеона... — Ама шта је са тим злочинима отпоче _ овај... У мојој околини, по двору, само се о томе говори... — Ужасан догађај. Ове нас је пренеразио — прихвати Фуше, гледајући лукаво, испод очију... — Шта је са истрагом?... — Моји људи раде непрестано. Истрага се живо води... — До сада ништа ?... — Бога ми ништа... — Свет је узбуђен... — Само о томе говори. Још иду на место злочина, те се уверавају, загледају, препиру се, нагађају... — Интересовање опгнте... — Цео је Париз само овим догађајем забављен... 0 Вама данас нико ништа не говори, — додаде Фуше осмејкујући се...

— Ха... Ха... — насмеја се Наполеон... Да то не буде какав твој посао, мој Фуше?... — Ја сам Вам обећао — насмеја се Фуше, да се о Вама неће дуго говорити... Париз сад има чим да се забавља, а поред тога окануо је се слободоумних прохтева... И Фуше онда исирича свој план. Узео је неколико својих агената. Поделио им улоге и обучио их, шта ко од њих има да ради... Један је играо улогу оног богатог Грка, о коме је већ намерно пуштен глас да је милионар из Атинс, а остале агенте увео је у послугу... У Бернхардовој улици најмљен је стан. И тамо су се агенти, бајаги као странци, доселили... Фуше их је тамо држао, колико му је требало, па онда их једне ноћи крене. Нре тога из болнице покупи лешине од умрлих болесника. Пренесе их у Берхардову улицу. Агенте свуче, а лсшииама навуче њихово одело... Да их лица пе би издала, свима лешинама поодсеца главе... Па их онда понамешта, како су нађена... Вештачки справљену крв проспе по кревету, собама, ,ходнику, онако како смо то напред сноменули. Наравно, све је то извршено са агентима тајно, вешто, да нико из публике не опази и не сазна. (паставиће се)

ОДГОВОРНОСТ ГОСТИОНИЧАРА ПРЕМА ПУТНИЦИМА због претрпљене штете у гостионици на унесеним стварима. (СВРШЕТАК) (4) 6. У досадашн.ем разлагању истицано је непрестаио да гостионичар одговара путницима за предате му ствари. На реду је сада да се из ближе позабавимо питањем : ко се сматра за »гостионичара«. Наш грађански законик на ово питање не даје одговора; он само у §§ 580. и 812. побраја да за путникове ствари одговарају »крчмари«, »гостионичари« (»ханџије с( ). Према томе наш законик разликује две проФесије, које се баве угошћењем путника и посетилаца — »крчмаре« и »гостионичаре« (»ханџије«). Објашњење пак ко је »крчмар« а ко »гостионичар« наћи ћемо у уредби о механама од 31. марта 1861 год. и у додатку к тој уредби од 25. V. 1864 год. Тако по §. 1. уредбе о механама: »Сва јавна места, у којима се крчми пиће или дај^ и рана с пићем, или се поред ране и пића даје путницима и другим посјетитељима и обиталиште аа време њиног иребивања у том месту, спадају у ред меана. 21 ) А по § 1.

2| ) Нрема овоме и београдоки модерии хотели: ( ,Гранд Хотел 8 , «Париз», <( Империјал» и други долазе по смислу уредбе у < ( механе )Ј , и за ових важе прописи ове уредбе. Са свим је разумљиво да у уредби о механама, с погледом на време кад је постала, има прописа, који не одговарају потребама садашњега разгранатога саобраћаја, а с друге стране пак да има празнина, које се нису тако тешко осећале од путника и гостионичара у времену издаваља уредбе, али које у толико теже падају у наше доба. С тога је преко потребно да се с погледом на модерни сасаобраћај светски,. у коме и Србија тако лшво учествује, изда нова уредба о гостионидама.