Полицијски гласник

СТРАНА 66

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 8

Тајна полиција, која би могла да послужи корисном одржању како јавнога реда, тако и личне и имовне сигурности — пошла је и сада, као и пре у народ, чинећи му више зла него добра. Под маском: да се одржи и оснажи монорхујски систем вршена је над грађа/нима — тиранија... Али, прилике, које су за овим следовале, јасно су показивале: да је овакав систем управе и погрешан и штетан. Ту су историјски догађаји да то потврде. Они најбоље казују, да се је оваквим системом монархија поткопавала место утврђивала... И када су они на управи земаљској, радећи по оваквом систему, мислили, да су се сасвим осигурали, живи догађаји, који су у брзо следовали, могли с\ их увек о противном уверити... За доказ томе нека нам је слободно навести опет један случај из анала Француске полиције... 11. Под Наполеоном III тајна полиција била је обухватила све гране народнога живота у Француској. Његов црни кабинет беше ставио под присмотру све. Не само непријатеље, него и његове рођаке, пријатеље, па чак и саму — царицу. Шеф тога кабинета, К Симон, узимао је с поште и отварао писма свију означених сумњивих, лица. Не само оних из публике, него и из самога Двора. Наполеон је хтео да зна шта ко коме у Двору пише и опет шта се из његове околине напоље јавља. Одте пажње није била поштеђена ни сама царица Евгенија. Хватана је кореспонденција царичина, како она коју је она слала у Мадрид, тако и она, што јој је долазила од њених ро1 ( ака са шпанскога Двора. Симон, окуражен у своме послу, хватао је иосле и писма царева. Наполеон је водио потајно љубав са Маријом Баланжеровом. Често јој је слао љубавна писма, у којима је била уплетена и по која државна тајна. Отуда се је Демоиа, ондашњи минастар полиције, могао хвалити да зна: шта ко од његових Паризлија вечера.... А да би знао још изближе и кретања и мнења аристократских и дипломатских кругова — он је основао нарочиту агентуру за више кругове. За тај посао нашао је некога Пољака, кога је прогласио за гроФа. Овом лажном гроФу ставио је грдне суме на расположење.... Наравно, Пољак емигрант —врло је згодна Фирма... ГроФ Лудовски, човек финих манира, умео је да се увуче свуда. Као оглашени племић ишао је у све више кругове; долазио је у додир и са самим царем. У својим салонима, опет, примао је сав отмени свет париски, и згодном приликом, наводећи разговоре на своју руку, мамио је и куповао што му је требало. У то доба министар Демопа уверавао је сваком приликом Наподеона;

— Сире.... Политичко стање у земљи изведено је начисто... У Француској је све мирно. Народ се бави само својим обичним пословима... Обична полицијска Фраза!!... Догађаји, пак, који су одмах затим наступили, показали су Наполеону, да се на овај извештај свога министра није смео ослонити, и да је не даље, него у самој његовој престоиици припремљена несрећа и њему и његовој породици. Једне вечери, 14. јануара 1858.,.цар са царицом кроне се у оперу. Уз њих је била и повећа свита. Око кола јахали су ордонанси и гардисти. У оном часу кад су стигли пред оперу — запрште бомба испод кола царевих. Зачу се страшан тресак. И настаде ужас... Ми ћемо овде догађај испричати онако. како је представљен у рапорту управника париске полиције. Тога вечера давао се Росишгјев ,ЈЗиљем Тел...«- На пола сахата пред почетак представе дошли су завереницн пред оиеру. Били су наоружани револверима. Сваки од њих носио је бомбу испод капута.... Пред опером било је много света. Заверенпци се умешају у публику. Орсини^е, коловођа, заузе ноложај на самом тротоару, баш на месту, где ће царева кола стати. До њега близу Гомец, а мало даље с противне стране Пијеро и Руди. Орсиније је имао да даде знак. У осам сахати дојурише прва дворска кола. У њима беше само маршал двора... На једно четврт сахата после тога појавише се гардисти. Комесари и жандарми стадоше на то угуривати онај свет онде, који је стајао и цара и царицу очекивао. У том се приближише и кола царева (купе), опкољена гардистима. У њима сеђаху: цар, царица. и према њима, на доњем седишту, генерал Роже... Кола су возила полако... И зауставише се баш код степеница, где је Орсиније стајао... Чим кола стадоше Орсиније даде зна^... Гомец поче први. Држећи бомбу испод капута, исповрти и баци је на кола. Бомба паде под кола.., Зачу се ужасан тресак. Сукну пламен, па се онда све задими. Бомба се распрште. Од силине — иогасише се Фењери пред опером. Наста помрчина... »Пали® — викну Орсиније. И пуче друга бомба. Њу је бацио Руди. Зачу се ужасан тресак и врисак у публицк. Цареви коњи скочише у пропац и падоше на земљу. Орсиније исповрти сада своју бомбу и бације, нишанећи право на ца.ра. Али се бомба одби од прозора колских и паде исиред кола. Затресе се калдрма. Бомба прште у хиљаду парчади. Неколико гардиста, који беху око кола, попадаше мртви и рањени с коња. Наста ужасна паника.... Зачуше се јауци жена и деце... Једно парче од бомбе погоди и самога Орсинија. И рани га. Ово збуни заверенике. 11о свој прилици то их омете, те не продужише даљи нападај. Наста тајац... Цар и царица, за дивно чудо, остадоше неповређени... Генерал Роже брзо отвори вратаоца од кола. Цар и царица иЗађоше и упутише се горе уз степенице.... Цар је био, тако рећи, онемио од страха. Ни речи није могао казати. Царица је била присебнија и хра-

брила га је. Глас о атентату био је, наравно, одмах разнесен и по публици у самој оиери. Дошав у дворски салон, цар је био блед и јако потресен. Царица му иредложи, да се одмах јави народу и, узев га испод руке, изведе га на балкон ложе.... Сав онај народ, кад га угледа, грмну: »Живео цар...« Престава се после продужи... У овом атентату рањено је на 160 лица, већином гардиста. жена и деце... На лицу места, онога часа, полиција • је отпочела истрагу. Имајући у рукама рањеног коловођу Орсинија, наставила је трагање. Убрзо похвата и осталу тројицу завереника. Истрагом се сазнало, да је уговорена завера: да се цар Наполеон убије, да су у ту заверу били умешани : гроФ Феличе Орсини, Карло Руди, учитељ језика, Андри]а Пијери, сликар, и Антоније Гомецо, слуга Орсинијев. Осим њих сумњало се још на стотину талијанских карбонара. Као што је познато, спољна политика Наполеонова тога доба кретала се супрот тежњама талијанског народа. Сматрајући Наполеона као једног од најјачих противника ослобођењу Италије, — завереници се реше да га убију. У главноме завера је била уговорена у Лондону. Тамо је начињена и бомба, » коју су завереници собом у више комада, разуме се кришом, пренели у Париз и која је од тога случаја у аналима европских полиција позната под именом: Орсинијева бомба. По свршеној истрази завереници буду предани суду и тамо осуђени: Орсиније и Пијер оду на гилотину, а Гомец и Руди на робију. Остали завереници нису се могли пронаћи. Овај случај са Орсинијевом завером, може да послужи као најочитији доказ: до чега се мора доћи, када се полиција употреби само на иарти]ске или личне цељи, а запостави свој главни задатак: да осигура ред и безбедност. Пазити на сваку реч грађана, пратити и отежавати свако слободније кретање а не знати да се у близини двора спрема противу владаоца један од најстрашнијих атентата, какав се је игда десио!!... Ето до чега је морала довести управа стеге и лажних система. Одступио је онда. истина, министар Демопа, дошао је за преФекта Париза чувени — Пијетри , али лажан систем управе, продужен и даље, довео је Наполеона III до Седана... 1 ) (наставиће се) ОЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ К0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (НАСТАВАК) Али ако погледамо ма ко.ју од иоменутих група, одмах ћемо видети, да су 1 ) Једаи немачки чисац тврди: да су француски агенти из Берлина, чред рат 1870. год. овако јав- I љали своме Министру у Париз: — Ваша Преузвишеност! Наш највећи непријатељ, гроф Бизмарк, пао је у немилост. Повукао се и леши болестан у Варцину. Никада повољнији час за рат. Аустро-Угарска и јуиши делови Немачке остаће неутрални, и ако у првом боју имаднемо успеха, бориће се и они уз наше труче!!!...