Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 67

та лица ипак нешто другачија од оних, која законодавац сматра урачуљивим. Тим лицима оскудева отнорна снага противу надражаја, који их гони да врше кривична дела; или боље речено, та је отпорна снага смањена, смањена тиме, што код њих услед интелектуалних деФеката или никако нема нредстава о препонама или сметњама, или су те представе слабије, но код нормалног човека тако, да је воља и осећање код ових индивидуа другачије. а ) То су лица, која ми морамо да означимо као урачуњива у смислу закона, али која ииак не можемо да означимо као потпуно урачуњива, и с тога је за њих врло згодан израз »смањена урачуњивост«. Лица са смањеном урачуњивости или ограниченом одговорности интересују нас само ако су опасна и то било за себе саме, било за своју околину, било најзад и за само друштво. Тако н. пр. хронични алкохоличар, који сваки дан, кад се враћа кући, прави неред, ломи ствари по кући, туче децу и жену; он чак може да буде опасан и по друштво, ако би иочео нападати ширу околину. Кад су законодавци ова лица заборавили, онда настаје питање, шта се има с њима радкти, кад су опасна? Несумњиво је, да се на првом месту имају предузети мере за отклањање те опасности. Такву је одлуку донео и Ме1)ународни Коигрес за Кривично Право у Хамбургу за лица са смањеном урачуњивости, ако су опасна за себе, околину или друштво. А за злочинце са смањеном урачуњивости , па били они оиасни или не, треба предвидети нарочиту казну или нарочито поступање с њима. Каква та нарочита кезна има да буде, није још одређено. Конгрес за казнене заводе међутим поставао је себи само питање : да ли је потребно за лица са ограниченом оговорности подизати нарочите казнене заводе? II. Ова два питања нису расправљана у заједничкој седници друге и треће секције. Оне су на против свака за себе решавале и, поред свег старања, да им одлуке буду у сагласности, јер расправљају слична питања, ипак има и контрадикције у њима. Да би све било јасније и боље се нредставило, како се дошло до одлука, иочећемо прво са одлуком првог питања треКе секције о алкохоличарима злочинцима. Утврђено је већ, од коликог је велиликог утицаја алкохолизам на криминалитет у свима земл>ама, с тога је сасвим разумлтиво, што се ово питање толико претреса и у науци и на конгресима. На VI Међународним Конгресу за казнене заводе, који је одржан у Врислу 1900, одлучено је, да се питање о алкохолизму изнесе понова на идући жонгрес, и то како с обзиром на статистику, која се на ово односи, тако и с обзиром на питање о иремештању осуђеника алкохоличара у нарочите заводе. Било је шест реФерата о овом питињу и то од г.г. Оеппа(, Ј.-8. СЊђопв, Ји1ев (И.е С&Шад, В. Ма.гат\)а.г1, Апд. Роге1, 1-,е§гаГп, Вгпсћ-Вађег и АпЛг& РГоМћокбћГ. Сви су

2 ) г. 1.18x1 у МШеПип&еп XIII "2. 478.

реФеренти били сложни у томе, да се алкохоличари могу лечити само потпуним уздржавањем од пића, сем АГагаћаЈ, који је изјавио сумњу, да пијанице могу постати умерени потпуним уздржавањем сваког алкохолног пића. Он је тврдио да се они могу лечити тиме. што ће им се давати мале количине вина. Роге1, резимирајући све извештаје, и сам је био за мишљење већине, и с тога је нредложио секцији следеће одлуке, које су и усвојене: Статистика доказује, да алкохолизам проузрокује више од 50°| о криминалитета, и то нарочито недељем, суботом у вече и понедеоником, С тога конгрес жели : 1. Да се односно овога води брижљиво статистика, и да се недељом, суботом у вече и ионедеоником у јутру ограничи ародаја алкохолних иића? 2. Да. се у казненим заводима и заводима за аоаравку забрани, и то нарочито као аоклон, аиКс сваког дестилираног или иреврелог ииКа /овде се разуме јабуковача, вино и ииво!, и да се замени млеком, другим алкохолним ииКима или уилтедом кој а се неће моћи уиотребити за куаовину алкохолних иића. 3. Да се у казнек им заводима држе антиалкохолична иредавања и да се ту шире иоиуларне књижице о алкохолизму тако, да се тг/ организује и антиал^охолична настава. 4. Да се друштва за заштиту (иатронаж) ослобођених осуђеника сиоразумеЈу са друштвима за умереност у циљу, да злочинци, коЈи су више или мање ии)анице, ири свом изласку из казне.ног завода, уђу у та друштва и да на таЈ начин буду сиасени од ионовног иада. у злочин. 5. Да се законодавство измени у томе смислу, да се код свих злочинаца алкохолика обичан затвор ареобрати у иродужено задржавање у какво јавно склониште за аијанице, који се могу лечити (евентуално и у какво ариватно склониште, над којим власт води надзор). 6. Да ли се злочинци пијанице, за које се нађе да ће бити непоправими т. ј. који се не могу лечити, ставе под старатељство, као год и лица са ограниченом одговорности или неодговорна (неурачуњива) лица, и наместити их деФинитивно у склоништа за неизлечиме пијанице. 7. Да се у форми оиомене донесе законска одредба, ио којој се ономе, коме је иијанство ирешло у обичај, и који Је иостао зло за друштво, може ирииретити стављањем иод старатељство, ако драговољно не иристане да иотребно време иде у склониште за ииЈанице, који се могу лечити. У седници целога конгреса предложио је РеиШоГеу, да се из одлуке секције избаци т. 6, која тражи да се с непоправимим пијаницама поступа онако исто као и са лицима с ограниченом одговорности и да се о њој говори онда, кад буде дошла на ред одлука друге секције о четвртом питању, јер су у вези, па могу њихове одлуке доћи у сукоб. Конгрес је

усвојио све предложене захтеве секције с овим додатком РеиШо1еу-а, те тако у одлуци треће секције т. 7. постаје т. 6. III. 0 четвртом питању друге секције конгрес је имао десет предходних извештаја и то од г.г. РеиШо1еу, Утсепзтг, Т. — Б. Сго1ћегв, Егпе&1 — ЕтИе МогапсаГћ, Јас^иез 8аШо, СигН, РтевГ Рпе&тапи, Аид. Роге1, Ји1ез Нс.ујИг и Рат Утде. Мишљења известилаца су била подељена о томе, где треба смештати лица са смањеном урачуњивости или ограниченом одгово рности и непоправиме алкохоличаре. Тако по некима ове треба. затварати у заводе, који су у исто време и казнени заводи и заводи за лечење, и затвори и склоништа. Овај систем је бранио СигИ, директор казненог завода у Регенсдорфу (Цирих), Ји1ез Неу[Иг, аташе у мин. правде у Петрограду и Јасдиеб 8а1дб главни лекар у болници за душевне болести у Б. Пешти. - По другима, на против, ова лица треба затворити у склоништа, погодна за њих, али да ова никако не носе карактер казненог завода. Овога су мишљења били: РеиИШеу, адвокат (Француска), А. Еаге1, УтсепзГт, директор централног казненог завода у Монтпеље и Раи1 Утде, лекар у Кристијанији. — Један од њих, Егпеа1 Ргттапп, из Б. Пеште, имао је своје мишљење, по коме ова лица треба најире да издрже своју казну у казненом заводу, а са којима се има поступати релативно благо, па после да се иреместе у заводе за лечење. У секцији се међутим било створило доста јако мишљење у корист чисто медицинских завода за лечење, нека врста нарочитих склоништа, која на себи не носе карактер казненог завода. Али у тренутку, кад је требало приступити гласању, примети се, да сам текст четвртог питања овс секције мисли само на казнене заводе, јер питање гласи: »је ли потребно подизати нарочите казнене заводе.« и т. д. Међународна комисија за казнене заводе тражила је, да конгрес каже, у случају кад се нађе да треба подизати те заводе, како би их требало организовати. Код оваквог стања ствари рекло се даље, да секција, ако мисли да су за ова лица боља склоништа, од затвора, треба на постављено питање да одговори негативно. Код оваквих примедаба многи су чланови променили мишљење и нристали су радије да гласају за нарочите казнене заводе за лица с ограниченом одговорности и за непоправиме алкохоличаре, него да даду негативан одговор на постављено питање. Секцији најзад буду предложени ови закључци, које је она и усвојила: Нотребно је иодиИи нарочите казнене заводе: а) за злочинце с ограниченом одговорности; б) за неиоирасиме алкохоличаре, ако су гоњени за какво кривично дело. Постуиање у тим заводима, коЈи неЛе имати реиресивни карактер, биће блажије а дисциалина строжиЈа него у склоништима за луде. То аостуиање мења се ирема стању одговорности кривца.