Полицијски гласник

СТРАНА 68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 8

Ове заводе треба умножавати ио иотреби, и треба да су такви, да се лица, која се у њима налазе, могу бавити свима. врстама иривредних и индустри]ских иослова. Лица у овим заводима , између осталога, добијаће систематску наставу и учиће се моралу а, ирема, иотреби, и лечиКе се колико то стање њиховог здравља захтева, (наставиће се) Д-р Бож. В. МарковиЂ. ЦОДИВД1ЈСКД УРЕДБД

(нАСТАВАк) Сасвим је друга отвар ако ова лица станују ван зграде дипломатског заступника. Њихова неновредимост, која ције ништа друго до резултат неиовредимости зграде иосланства или стана застуиниковог, у овом случају отпада, и она ее изједначују са обичним месним грађанима. То исто бива и онда, кад ова лица учине какву кривицу на улици, дакле ван зграде посланства или стана заступниковог. Последице неповредимости стана огледају се још и у немогућности вршења ма каквих судских или иолицијских радњи у њему. Према овоме, нити судски нити полицијски чиновник сме ући у зграду посланства или стан послаников, а у циљу вршења каквих званичних послова, без одобрења или позива посланиковог, и б) у ванобласности, која се састоји у независности од власти месне државе. Независност ова оличена је у изузетности и од кривичног и од грађанског правосуђа, као и у ослобођењу од дужности сведочења. И ванобласност, као и неповредимост, проширује се и на иородицу посланикову, његово службено особље, а у извесним случајевима и на неслужбено. Само онда, кад би које од побројаних лица учинило злочин против државе у којој се налази, може га месна власт притворити, али се о томе мора одмах надлежним путем известити његова држава, и том приликом довољно образложити овај поступак. |[и у ком случају месна власт не може судити страном заступнику, већ једино власт његове државе којој се он, ради тога, предаје по свршеној истрази. Иомињемо још, да влада страног заступника може, у појединим случајевима одузети поменуту изузетност своме заступнику и његовом службеном особљу, као год што је и сам посланик може одрећи своме неуказном особљу. У оба ова случаја месне власти биле би надлежне за вођење истрага и суђење кривица, или грађанских спорова ових лица. Иоследице изузетности од грађанског правосуђа огледају се у немогућности подизања код домаћих судова ма какве тужбе противу страног заступника, чије се ствари у његовом стану или згради посланства никад не могу узаптити, нити он лично може бити затворен због дугова.

Друга је ствар, пак, ако би страни заступник притежавао какве непокретности, или покретне ствари ван свога стана и зграде посланства, које нису намењене његовој личној употреби већ иривреди и трговини. Изузетности у овом случају нема, пошто се сам заступник, ступајући у послове овакве ирироде, ње прећутно одрекао. Исто тако заступник стране државе не може уживати ни неиовредимост ни ванобласност, ако је поданик државе код које је акредитован. Што се тиче консул а, они у цач.елу не могу уживати пр^во имунитета, сем ако им обо ираво, иутем уговора, нгуе изрично иризНато. § 24. '»Војнике гарнизоЈне војске судиће и казнити надлежне земаљске нолицијске власти за полицијске преступке, које они на домовој одпуски учине.« Овај §, без обзира на примедбе којима је пропраћен, измењеи је, у неколико, чл. 69. Уредбе о војно] дисциилини од 3. марта 1896: год., који гласи: »По иступима, учињеним у грађанству кад се за иста сазна, кад они, који су их учинили дођу на војну службу, као и иступима, учињеним за време одсуства и привременог одпуста, грађанске власти ислеђене иџедмете достављају војним властима на расираву. Ако је иступ расирављен и казна изречена, а међутим су војници већ на служби, грађанске власти достављају пресуде војним властима, које их извршују.« Ова два законска прописа, као што се види, у противречности су. Док се Полицијском Уредбом даје ираво полицијским властима, да суде и казне иступе војника на домовој одиуски, дотле им се Уредбом о војној дисциплини наређује, да ислеђене иредмете достављају војним властима на расираву, што другим речима значи : одузима им се право кажњавања војника на одсусгву или привременом отпусту. Услед сукоба, који је поводом овога настао између министра унутрашњих дела и министра војног, Касациони Суд, по тражењу овог последњег, у својој општој седници од 13. јануара 1905. год. донео је ову одлуку: »Изложено нитање јасно је регулисано чл. 69. уредбе о војној дисциилини од 3. марта 1896. год., (збор. 1Л. стр. 193). на коју се одредбу г. Министар војни позива, и то другим одељком тога члана, који гласи: »Ако је иступ расправљен и казна изречена, ,а међутим су војници већ на служби, грађанске власти достављају иресуде војним властима које ихизвршују. По нахођењу Касационог суда, изрази: »Ако је истуи расирављен и казна изречена и грађанске власти достављају иресуде војним властима ,« одређено показују, да је, у случају, ако би војник, налазећи се на одсуству или на отпусту, учинио иступ, за извиђање и изрицање пресуде надлежна грађанско - полицијска власт за све време, докле би се тај војник на одсуству налазио. Што се тиче извршења саме пресуде закон је изречно предвидео, да дотична

грађанска власт не може своју нресуду сама извршити, кад год је осуђени војни обвезник веД. на во]ној дужности, али ни чл. 69., нити које друго наређење ове уредбе, не предвиђа шта ће бити ако је пресуда о иступној кривици изречена, а војник још није отишао на војну дужност пошто му одсуство или отпуст још траје. Ну по мишљењу Касационог Суда, из наведених израза:. »ако је истуи расирављен и казна изречена, а међутим војници су веК на служби,« -ч- аргументом ех-сопГгапо излази закључак: да су ^рађанске власти надлежне саме извршити своју нресуду, ако би се кажњени војник на одсуству — ван службе — налазио, као што то прописује § 24. полиц.. уредбе, коју одредбу није ни било потребе уредбом о војној дисциплини мењати, јер се тада не крњи начело, изражено у чл. 69., по коме војник због иступних кривица не може бити задржан изван његове команде преко одобреног му времена. »Према овоме Касациони је Суд мишљења: „да. је иолицијска власт надлежна како за извиђање и суђење истуиа, које учине војници кад су на одсуству, тако и за извршењс своје иресуде, све дотле, док се њеним радом не би војник ометао и сиречавао у извршењу својих војних дужности, а то је, за све време, док би се: војник на одсуству — ван војне дужности — налазио.« § 25. »За бваку полицијску крнвицу само се онолика казна досудити сме, колико се за коју полицијским казнителним законом одређује (§. 38).« ПолициЈски казнителни закон уништен је данашњим Казненим законом, а овај § Полицијске Уредбе §-ом 39. истог законика, у коме се вели ово: »Никаквог кривца није слободно осудити на друго што, осим оних казни, које су овим закоником прописане (§ 12)« итд. § 27. »Младолетни до навршене 13-те године имају се за полицијске преступке предати родитељима, или туторима, или газдама, код којих служе, а школска младеж учитељима да их она казне. к Раније смо већ нагласили, да је овај § у супротности са § 321. Казненог Законика, који допугнта да се деца за иступе могу казнити и ио навршеној 12-ој години. Пошто је наређење Казненог Законика доцније — млађе — од овог наређе?ва у Полицијској Уредби, то је самим тим и исписани § изгубио сваку вредност по већ поменутом правилу: 1ех роз1епог с1егода( рпоп. § 28. »И само покушење полицијског преступљења заслужује казну, ако предузето дело није од воље самог преступника, него због случајног каквог опстојателства неучињено остало. с( Пок. Ђор^е Ценић, у свом »Објасњењу Казнителног Законика« ') поводом исписаног §-а вели ово :

') Сгр. 877-'878.