Полицијски гласник

СТРАНА 74

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

То је анархизам. Позор на — њ кошта јевроиске државе милијунима. То што плаћају диспозициони фондови појединих држава, то што дају поједини монарси из овојих шатула.*) Не да ое порећи, да с једне стране груписани каиитализам, с друге стране све већи милитаризам, — чине, те је из дана у дан социјално стање у Европи све несносније. Само за десет година раднички , сиротињски сталеж, у Немачкој порастао је за — милијун. Иа и у осталој Европи пролетаријат је све већи и већи. Има дана, када у престоницама европским лутају хил.адама раденика без посла и леба. Стање више пута постаје очајно. Незадовољотво расте све више и више. И онда лако је разумљиво, што у оваком доиста, тешком стању с.оцијалном аиархијске и&сјр падају у масу као спасоносне. Налазећи згодног земљишта у оголелом и огладнелом раденику — анархисте ирво ударају на владаоце и у опште поглаваре државне, окривљујући у првом реду њих за друштвено зло и беду. У брзо, један за другим, пали су од анархијског револвера или ножа: председник Карно, талијапски краљ Умберто и аустријска царица Јелисавета... Два још атентата. остала су само у покушају. Оба у Наризу. Један на Шаха иерсијског, а други на Алфонса, краља шпанског. Али овоме треба додати још два покушаја на Виљема, цара немачкога... 15. Америка је легло анархиста. Одатле се њени чланови растурају по целој Еврони у цељи пропаганде. Данас их имаде свуда, па неки иут силазе чак и амо у наше крајеве. Нрошле године, у месецу априлу, било је решено у неколиким анархијским клубовима у Америци: да с'е изврше неколико атентата на владаоце европске. У

*) Дирекције европских полиција (лондонска, берлинока, бечка, римска, париока), не само што обраћају грозничаву пажњу на анархиоте у Европи, него имоју и своје агенте и међу анархистима у Америци. И плаћају их великим сумама, јер им је и дужност скопчана са великим тегобама и личним пожртвоваљем. Чак ни са зкивотом својим нису ни у колико сигурни. Поред сталних агената, одашиљу се и други у разним мисијама. Један агенат изаслат лане нарочито из Берлина, да се провуче кроз неколико анархијских дружина, добиоје 10.000 марака. Други агенат бечке полиције, који је се у исто доба промувао по неколиким дружинама америчким, држећи свуда скупове противу монарха, цркве и капитала, и разуме се, на тај начин, хватајући што му је требало, добио је та.ко исто велику суму. На позор друштва око оБудућности, 9 листа чешких анархиста у Чикагу, само једне године издато је на 30.000 круна. Или узмимо шта је коштао европске полиције — Мост, познати опасни апархиота и пропагандиста. Али треба знати да и анархисти имају опет своје поверљиве л.уде, којима је дуужност, да пазе на ове полицијска агенте. И кога ухвате — са њим брзо сврше. Тако је последњих година платило главом неколико европскпх полицаја. Имао сам прнлике да читам извештаје и доживљаје неколицине ових изаслатих агената. Пуни интересних података — они пружају богат материјал за студпју: шта св све страховито спрема у редовима анархиста противу реда и опстанка данашњег »руштва европског!!

тој цељи вучена је. коцка. По свршеном извлачењу неколико чланова спреме се на пут. Њу.јоршка тајна полиција, која редовно прати кретање анархиста, сазна за тај план. И баш када се је брод »Умбрија« хтео кренути од обале, полиција унадне на — њ. Заустави лађу. Изврши претрес. И у једном крају једне кајуте нађе иаклену машину, напуњену динамитом. Вештачким инвиђајем, који је после настављен, утвр^ено је, да је сила. бомбе била толика, када би се уиалила, да би целу лађу разнела у ваздух. Снага те паклене нанраве дохватала је, р^спрскавајући и рушећи, на читаве километре... Пооле овога, у нарочитој цељи: да убије немачкога цара Виљема, одређен је био опасни анархиста Романоло, талијан, раденик у Буенос-Аиресу. Он се ради тога, навезе из Америке у Евроиу. Американска тајна полиција, сазнав о томе, одмах извести о злочинцу и његовој намери берлинску полицију, скренувши нажњу нарочито на то, да ће се тај опасни човек по свој прилици искрцати у Времену. Мсже се замислити', колика је после пажња на долазеће путнике обраћена. Разуме се, да су одмах о томе извештенр и све европске полиције; да су тајним агентима била иоседнута сва пристаништа; да је обраћена нарочита пажња на све талијане*) да је за проналазак обећана и добра новчана награда и т. д. Али Романола нису могли ухватити. Њујоршка полиција тврдила је, да је још у Европи. Верлинска, онет, да се није иигде на немачко нристаниште извезао. Како тако, тек грозничава пажња полицијсканије престајала пратити цара свуда, куда год крочи. 16. Више пута прича се по новинама како је овај или онај европски владалац куражан, како се, бајаги, не боји, како уза се не трпи пратњу и т. д. А то не стоји у истини. Разуме се, владаоци су смртни људи. И њима је, као [и нама, обичнима мио живот. Осим тога, њихова смрт, иарочито извргаеним злочином неприродним начином, изазива увек потресе у земљи. Више иута може бити и судбоносна. за народе. Отуда се онда може објаснити и брига државних власти за живот поглавара државних. Ни један се владалац у Европи, иа ни нредседник Француске реиублике, па ни онај преко мора, Розвелт, неће кренути изван својих палата — докле најпре агенти тајне полиције нису посели улице, кроз које ће поглавар државе проћи. После убиства Карнота, чување иредседника Лубеа (сада Фалијера) кошта

*) Талијани су данас најопаснији за поглаваре државне. Председник Карно, крал> Умберто и царица Јелисавета, погинули су од руку талијанских анархиста: Козеријн, Брешчија, Јуччгшја.

француску републику толико исто, колико и безбедност цара Виљема у Верлину или Фрање ЈосиФа у Бечу. Да поменемо само неколико нримера, (наставиће се) —си<^5€>^>СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (наставак) Поред свег заузимања чланова друге и треће секције приликом расправљања ових иитања, да се отклоне противречности у њиховим одлукама, ипак се није у томе успело. Та противречност налази се у томе, што т. 0. из одлуке треће секције тражи склоништа за непоправиме алкохоличаре, док одлука друге секције, нарочито под б), тражи за непоправиме пијанице казнене заводе. Из овога се види, да је оправдано било, игго се у седници целога конгреса, на којој се расправл>ал<> прво питање треће секције, избацила т. 6. из одлуке, и рашено да се о њој говори онда, кад дође пред цео конгрес ова одлака друге секције. Сад је нред цео конгрес изнета одлука друге секције и т. 6. из одлуке треће секције. Сви су видели, да се не можо одржати и једно и друго, јер представљају два разна система иоступања с истим лицима. Да би се ово поиравило Наует, Сгапгег Епде1еп, Вагго\џ8, Роге1 и др. предложили су да се измени т. (Ј. и да гласи овако : „Лица'с ограниченом одговорности, која су опаона, и неизлечими алкохоличари, били они осуђени или ие, треба, да се задрже у нарочитим заводима сво дотле докле не престану бити опасни за лица или за имовину.« После подужег објашњавања конгрес одбаци ову предложену измену т. 6., и усвоји без икаквих модиФикација предложене закључке друге секције. Тако је деФинитивно избачена т. 6. из одлуке треће секције. И у оваквим одлукама опет има нслогичности. По т. 5. одлуке треће секције алкохолик ће се послати у склониште, а не у казнени завод, ако се држи да се може излечити. Али ако се у току лечења, утврди да је он неизлечим, то он по одлуци друге секције има да изиђе из склоништа и да буде премештен у казнени завод. Али је ипак резултат то, што је цео конгрес нашао, да је потребно лечити злочинце алкохоличаре. Друго питање: Којим се средствима има сузбијати и лечити туберкулоза, и нарочито којим се средствима има сиречити ширење туберкулозе у казненим заводима разне врсте* Доказано је, да су казнени заводи у свима земљама право легло туберкулозе. Она се јако развија и шири и у модерним казненим заводима, а у старим, који су и иначе неигијенски, и у којима по стотине осуђеника заједно живе, као што је то случај у нагпим казненим заводима, туберкулоза страховито коси осуђенике. На ово се питање мора обратити нарочита пажња и с тога, што се ооуђеници