Полицијски гласник

ВРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

С г гр А ма 7,".

највећим делом регрутују из оних едемената становништва, који или имају већ у ееби клицу туберкулозе, или су наклоњени наслеђем, или због бедног живота, којим су у слободи живели. Опасност даље долази и отуда, што се ова лица с оваквим здрављем врло лако заражавају у заводу, и на тај начин се преноси и на остале. Најзад, кад се овакви осуђеници пусте у слободу, они преносе клицу туберкулозе на своје, на своју околину, и тако је раонростиру по народу. Конгрес је имао једанаест интересантних извештаја о овоме гштању и то од г.г. Оогдеа Ута1, N. ТкШдез, КоЊ, сИз1а8 с!е ЈЈгау, А. Ваег, ОеЛгпагсе!,, Ј. - XV. ОећпаШ, 1^асИ81а.б ВпЊеп, .}, Сгђћопа, Оевтег Оћ >Исвапуе — КИћи и МагНп 6.е Ра11ап1упв — Ађгаћаж. Известиоци су нарочито претресали питање, да ли је ђелијски систем казнених завода ногодан или непогодан за ширење туберкулозе, и у мишљењима су се ноделили. \Јгау, ТћШдеи и [Је1тагсе1 мисле, да су^ осуђеници у Келијама у мањој ме|>и изложени зарази, јер се ова болест може да добнје Само преношењем бацила, што теже бива кад сваки живи у евојој ћелији. Међутим МагИп Ле РаИап1уП8 Ађгаћат, лекар казненог завода у Илави и ВећпаШ, лекар казненог завода у Бреда напротив мисле, да ћелиски систем рђаво утиче на осуђенике, који су наклоњени туберкулози, јер морална деиресија, коју осуђеник осећа у ћелији, номаже да се болест развије. Друг'0 питање, на које су неки известиоци обратили пажљу конгресу, јесте питање о арекидању извршења казие због болести. |[роФесор Уг<1а1 о томе вели у свом извештају, »да би се у законодавство и уредбе о казненим заводима могле корисно унети одредбе, аналогне одредбама : § 398 аустријског крив. поступка и § 487 немачког крив. иоступка, које наређују или допуштају одлагање извршења казне лишењем слободе увек, кад би извршење казне могло да доведе у оласност живот осуђеног , или кад би се осуђени налазио у таквом стању здравља, да се казна не би могла извршити онако, како то пронисују правила казненог замода, у коме он има издржавати казну.« Конгрес се није у појединостима бавио овим питањима, већ се задржао на принципијелном питању, и еамо о њему донео своју одлуку. Секцији су предложени ови закључци, који су једно1'ласно усвојени: 1. Привила, ио којима се има конструисати и инсгнлирити један. модеран завод*тре6а тачно да ироиише једна стручна иомисија, коју избере конгрес, п. да та иравила буду иогодна за међународну уиотребу. 2. Је.дан одбор, који изберу чланови конгресџ, треда да састави тачан иравилник о свима игијенским мерама, које се имају иредузетџ у казненим заводима. 3. Модерни казнени завод треба. да има једно нарочито одељење за иривремено издвајање и за иогодно лечење болесника. Конгрес је без дискусије усвојио све три жеље секције.

Треће питање: Ограничење државне контроле над ириватним друштвима за. заштиту осуђеника /иатронаж). Г1а предлог сенатора Вегапдег- а на конгресу у Брислу решено је, да се ово питање истави на дневни ред идућег конгреса. Пет приправних извештаја. добио је конгрес од : г. г. Оеогдез Ргсо 1, Ј. УеИИег, Ј. - 0. ^сћајЈгоИг. Егпе$1 Развег и Рисћз. Р1со1 дели друцхтва за заштиту осуђеника у три класе. Прва обухвата друштва, која све примају од државе. Ова друштва раде као пуномоћници државе. и с тога треба нотпуно да буду иод контролом државе. - - Другу класу образују друштва, која примају од државе момоћ. Једино право државе према тим друштвима јесте правс прегледања рачуна и буџета. — Трећу класу образују друштва, која немају никакву номоћ од државе, па с тога држава нема права ни контроле, али ипак, по специјалном закону, има право надзора над радом друштва. Систем УеЛШег-а је другојачији. Он разликује друштва за заштиту деце и аа заштиту одраслих. Држава се увек мора интересовати за заштиту деце, јер је она у првом реду позвана да се стара за њих. Отуд право државе да стално контролише ова друштва. Међутим над друштвима за заштиту одраслих, држава не може имати право на такву контролу, већ само може пазити да се статути друштва, које држава одобрава правилно примењују. Секција није усвојила ни један ни други систем поделе друштава, већ се више заинтересовала за извештај Рисћз- а, главног председника савеза друштав& за заштиту осуђеника у Бадену, а до некле и за извештај Ргсс>1- а, и без дискусије и једногласно усвојила је следећи предлог ^бшу-а: »Конгрес мисли, дадруштваза заштиту осуђеника, кад су постала приватном иницијативом, треба да контролише држава само односно стварног и Финансијског рада. Држава никад не треба да се меша у методе и поступке иомоћу којих се има да обезбеди морално иоправљање штићеника. Да би се иомогло развијање ових друштава, конгрес жели, да се између државе и друштава за иатронаж иостави веза иуна узаја.мних обзира. У седници целога конгреса, после кратке дискусије, измењен је први део горње одлуке секције. Измењена одлука коју је конгрес једногласно усвојио, гласи: Конгрес мисли, да друштва за иатронаж, кад су дело ириватне иницијативе, греба ставити иод контролу државе, нарочито односно њиховог стварног. финансијског и економског рада, али да се држава не треба никад да меша у методе и начин иостуиања, иомоћу којих се има да обезбеди морално ионрављање штиКеника. Други део одлуке еекције усвојен је такође једногласно. (наставиће ое) Д-р Бож. В Марковић.

ЦОДИЦИЈСКН УРЕДБН (нАСТАВАк) § 31. „(урески начелници, окружна начелства, управа београдска дужни су водити и свака три месеца попечитељству унутрашњих дела на преглед подпосити тачан сгшсак о свима полицијским престуиницима, исправно у њему назначивши какав је који престунак ових био, од кога, је учињен и како је кажњен." У примедби: »Други одељак овог § не ереди према решењу од 12. децембра 1860. год. к ') Раније смо већ нагласили, да је овај у првобитном издању имао још један сгав, у коме је било иредвиђено, да. срески начелници нодпосе сумарно спискове лица, које би општински судови казнили за иступне кривице. Да не би ко помислио, да се иснисана примедба односи на овај изоетављени став, као и да би се одмах видело, да је цео овај § укинут, исписујемо овде, поред већ исписаног решења од 12. децембра 1860. год. и предлог Државног Савета кнезу поводом ове ствари. Ево шта се вели у томе нредлогу: »Ваша Светлост, Премплостиви 1'осиодару, Попечитељство внутрени дела нод 28* пр. м-ца П№ 8557, доставља ('овјету како је оно почем закон о постунању при извиђању и еуђењу кривични дела није издан зајеДно са казнителним закоником, за нужно нашло под 4. мајем ове год. ПЈ\6 3370. прописати полицајним властима правила при извиђању и суђењу иступљења. Попечитељство је том нриликом упутило вели речене власти и на уредбу по. ц . , ог П Н. К. В. 911. лицајну од 18. ма]а 1850. год. ]( ^ )05 казавши им, да ће иста, вредети у свему, изЈЗимајући случајеве, који су у §§ 310 до 327 казнителиог законика прописани. Узакоњено поднашање тримесечни списков'а казњени полицајни преступника Попечитељству внутренидела на прегледање имало је за циљ то: да одружни и орески начелници по §§ 10 и 13. независтни у изрицању казне, буду смотрени, знајући, да за поступке своје имају над собом контролу. Но досадања практика показала је довољно, да поднашање то непостизава потпуно свој цељ, већ само задаје властима једап не мали излишан посао. Пошто пак једину могућност за поуздано контролирање пресуда полицајни дају иарочито поднашане жалбе, то Попечителство внутрени дела молило је Совјет за решеније, по коме ће се узакоњено поднагиање Попечителству внутречи

г ) Нримедба ова налази се у овима издањим I Полицијске Уредбе пооде 1860. год., изузев њеног издања у Полицијоком Зборнику, у коме је замењена објашњењем ове садржине: (( Списков^ ови не подносе са више према решењу од 12. децембра 1860. год., збор. XIII, отр. 163.»